Predlog novog sastava Nacionalnog saveta za kulturu

Predlog novog sastava Nacionalnog saveta za kulturu (NSK) naći će se 12. aprila konačno pred članovima Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje, koji zaseda posle višemesečne pauze.

Nacionalnom savetu za kulturu istekao je mandat još 2016. godine, a te godine mu je izmenama i dopunama Zakona o kulturi promenjen delimično i status, uključujući pravo da učestvuje u izradi strategije razvoja kulture. U međuvremenu je trajalo predlaganje kandidata za novi 19-člani sastav NSK, praćeno povremeno sporovima u javnosti u vezi sa pojedinim predlozima.

Na Zbirnoj listi kandidata za NSK, koju je Ministarstvo kulture i informisanja sačinilo na osnovu predloga ovlašćenih predlagača, a dostavljena je članovima Odbora za kulturu i informisanje uoči sednice, našlo se ukupno 30 imena, budući da su pojedini predlagači mogli da kandiduju više ličnosti.

Prema Zakonu o kulturi, Vlada Srbije predlaže četiri člana NSK iz reda istaknutih umetnika i stručnjaka, a njeni kandidati su diplomirani dramaturg Dušan Kovačević, koji je član i dosadašnjeg sastava NSK, te dr likovnih umetnosti Nikola Šuica, profesor opšte istorije Đorđe Đurić i kompozitor Svetislav Božić.

Vlada je predlog kandidata za NSK usvojila u avgustu 2017. godine, na osnovu inicijative Ministarstva kulture i informisanja, navedeno je u materijalu dostavljenom članovima Odbora za kulturu i informisanje, u koji je SEEcult.org imao uvid.

Četiri člana NSK predlažu se iz reda zaposlenih u ustanovama kulture, na predlog ustanova kulture čiji je osnivac Republika, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave, a kandidati su: dr Dragana Kovačić ili Vesna Bašić - na predlog Narodnog muzeja u Beogradu, Aleksandar Stamatović ili Nebojša Dugalić - na predlog Narodnog pozorišta u Beogradu, dr Dragana Milunović - na predlog Narodne biblioteke Srbije, te Bogdana Opačić ili Bojana Subašić - na predlog Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Kandidati za članstvo u NSK iz reda zaposlenih u ustanovama kulture predlažu se iz četiri preovlađujuće kulturne delatnosti: zaštita kulturnog nasleđa (muzeji, zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi), scensko-muzička delatnost (pozorišta, muzičke institucije), bibliotekarstvo i kulturno-obrazovna (centri za kulturu, istraživački centri, filmski centri, galerije), pri čemu je Ministarstvo kulture odredilo ustanove koje su organizovale postupak predlaganja.

Četiri člana NSK biraju se i na predlog reprezentativnih udruženja, vodeći računa o zastupljenosti svih profila, a kandidati su: Duško Paunković ili Živorad Ajdačić (književno stvaralaštvo i prevodilaštvo), Dušan Rusalić (likovne umetnosti, primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura), Ivan Ilić ili Srđan Hofman (muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači) i Vojislav Brajović ili Vladimir Logunov (pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra).

Paunković je član i sadašnjeg NSK, a bio je i predsednik tog tela, a kandidatura Ajdačića izazvala je ranije već oštro protivljenje Srpskog PEN centra, Srpskog književnog društva (SKD) i Udruženja književnih prevodilaca Srbije (UKPS).

Postupak predlaganja kandidata organizovao je Koordinacioni odbor umetničkih udruženja, a predloge su, kako je navedeno u materijalu, dostavili Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), i zajednički Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS), SKD, Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), UKPS i Udruženje kompozitora (Paunković, Brajović, Hofman). Koordinacioni odbor dostavio je dopunu i predložio Vladimira Logunova.

Jedan član NSK bira se iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, a na predlog Društva konzervatora Srbije, kandidati su Aleksa Ciganović i dr Biljana Đorđević.

Dva člana NSK biraju se na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, koja je kandidovala akademike Predraga Pipera, Tibora Varadija i Ivana Jevtića, kao i dopisnog člana SANU Miodraga Markovića.

Jednog člana NSK predlaže Savet Univerziteta umetnosti, a kandidat je mr Olivera Stojadinović, profesorka Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu.

Takođe, jedan član NSK bira se na predlog Konferencije univerziteta Srbije, a kandidat je prof. dr Čedomir Vasić.

Dva člana NSK biraju se kao predstavnici nacionalnih manjina, a kandidati su Karolj Viček, Vasvija Gusinac, Miroslav Jovičin i Vesna Milekić, na osnovu predloga Koordinacije nacionalnih veća nacionalnih manjina.

Prvobitno je za člana NSK iz bio predložen Muhedin Fijuljanin, ali je predlog izmenjen kandidovanjem Vasvije Gusinac, budući da je Fijuljanin predsednik Skupštine opštine Sjenica, a prema Zakonu o kulturi, član NSK ne može da bude lice imenovano, izabrano ili postavljeno na neku funkciju u državnom organu, autonomnoj pokrajini ili lokalnoj samoupravi.

Odbor za kulturu i informisanje bi trebalo da na sednici konstatuje da li su liste kandidata podneli svi ovlašćeni predlagači i da li su sačinjene u skladu sa odredbama člana 16. Zakona o kulturi. Nakon toga, Odbor utvrđenu listu kandidata sa njihovim biografijama dostavlja Narodnoj skupštini radi izbora 19 članova NSK na period od pet godina.

Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije se, inače, sastajao od 2.  novembra 2017. godine, kada je za predsednika izabran Mirko Krlić, član poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

Krlić je izabran umesto Maje Gojković, predsednice parlamenta, koja je razrešena funkcije predsednika Odbora za kulturu i informisanje na lični zahtev. Izabran većinom glasova nakon burne rasprave, Krlić je najavio bio da će poštovati odredbe Poslovnika Narodne skupštine i da će se truditi da sednice vodi na demokratski i tolerantan način. Odbor za kulturu i informisanje nije se od tada sastajao, budući da je otkazana jedina sednica koja je u međuvremenu planirana, a trebalo je da bude posvećena izboru članova REM-a.

Nacionalnom savetu za kulturu, kojim predsedava slikar i pisac Mileta Prodanović, istekao je mandat početkom leta 2016. godine, a obeležen je bio polemičnim odnosom sa Ministarstvom kulture i informisanja, posebno povodom izmena i dopuna Zakona o kulturi za vreme ministra Ivana Tasovca.

Zakonskim izmenama, između ostalog, promenjena je i uloga NSK u procesu izrade predloga Strategije razvoja kulture u tom smislu da može samo da razmatra predlog tog dokumenta i daje mišljenje, a ne i da učestvuje u izradi. Izmene Zakona o kulturi odnosile su se i izbor članova NSK, te na uvođenje naknade za njihov rad.

(SEEcult.org)