Premijera Glasovih Derišta

Plesna opera “Derišta” (Les enfants terribles) Filipa Glasa (Philip Glass), prema romanu Žana Koktoa (Jean Cocteau) i u režiji Bojana Đorđeva, biće premijerno izvedena 7. decembra u Domu omladine Beograda, a imaće još samo dva izvođenja, u koprodukciji Malog pozorišta "Duško Radović", Jugokoncerta i DOB-a.

Plesna opera “Derišta” (Les enfants terribles) Filipa Glasa (Philip Glass), prema romanu Žana Koktoa (Jean Cocteau) i u režiji Bojana Đorđeva, biće premijerno izvedena 7. decembra u Domu omladine Beograda, a imaće još samo dva izvođenja, u koprodukciji Malog pozorišta "Duško Radović", Jugokoncerta i DOB-a.

Autorski tim (Bojan Đorđev, Siniša Ilić, Maja Mirković, Jelena Novak, Marta Popivoda, Ana Vujanović) je radnju Koktoovog romana postavio kao polazišnu tačku rada i predstavu/operu koncipirao oko kritike samodovoljnosti, brutalnosti, falsifikovanja života i eskapizma, slepila za druge ljude i realni svet u kojem se živi, afirmišući sposobnost da se drugi vidi kao drugi, a ne kao naš objekat, zainteresovanost za ljude i svet oko sebe, delatnost, razumevanje sebe zajedno sa drugima i jednakog drugima.

Kokto je napisao roman “Derišta” 1929. godine, a 1949. scenario za istoimeni film Žan Pjer Melvila (Jean Piere Melville).

Derišta, Lisa i Paul, su brat i sestra tinejdžeri koji su, spletom okolnosti, ostali sami na svetu. Nerazdvojni su, žive u istoj sobi svađajući se, igrajući se tajnih igara i retko napuštajući kuću. Često ih posećuje Paulov prijatelj Gérard koji je i jedina publika za njihove “predstave”.

Kada Lisa jednog dana dovede kući prijateljicu Agathe koja jako podseća na Dargelosa, Paulovog idola iz škole, delikatni odnosi brata i sestre sve više se remete. Ušuškani, izolovani svet o kojem se brinu “nevidljive” sile (služavka, doktor i Gérardov ujak koji u potpunosti finansijski podržavaju siročiće), raspada se u kontaktu sa spoljnim svetom.

Glas je operom “Les enfants terribles” završio 1996. godine opersku trilogiju baziranu na Koktoovim filmovima. “Derišta” je komponovao kao kamerno delo za četiri pevača, tri klavira i plesni ansambl.

Muzika opere odlikuje se, poput ostalih Glasovih dela, repetitivnom kompozicionom tehnikom. Vokalne deonice izrasle su iz melodike i ritmike govornog francuskog jezika. Muzički materijali referiraju na novi klasicizam kompozitora “Francuske šestorke”, a povremenom opsesivnom motorikom i smenom kontrastnih odseka i na koncertantne forme muzičkog baroka.

Opera “Derišta” u ovoj postavci realizuje se kao predstava muzičkog teatra koja se, za razliku od postdramske koncepcije predstave kao skupa “scenskih tekstova”, sastoji od nekoliko umetničkih oblasti, disciplina, sa svojim istorijama i specifičnim problematikama danas. Tako su, pored opere, u predstavi “Derišta” zastupljeni ples, postmoderni performans art i video art.

Opera se peva na francuskom jeziku, a deonice naratora na srpskom, pri čemu su delovi na francuskom jeziku titlovani.

Koreografi su Dragana Bulut, Ana Dubljević, Čarni Đerić i Dušan Murić, a izvođači sopran Branislava Podrumac (Elisabeth), bariton Marko Kalajanović (Paul), tenor Ljuba Popović (Gerard), mecosopran Ana Radovanović (Agathe/Dargelos) i Miloš Timotijević (Jean Cocteau).

U predstavi nastupaju pijanisti Nada Kolundžija, Sonja Lončar i Andrija Pavlović, a plesači su Dragana Bulut, Ana Dubljević, Čarni Đerić, Chris-Gerard Heyward, Ivana Koraksić, Dušan Murić, Milica Pisić i Miloš Timotijević.

“Derišta” će imati reprizu 9. decembra, a poslednje izvođenje 11. decembra, takođe u DOB-u, a tom predstavom Malo pozorište “Duško Radović” završava i obeležavanje 60 godina postojanja.

Prodaja ulaznica je na blagajnama Malog pozorišta “Duško Radović” i DOB-a, kao i u Bilet servisu i preko sajta www.ticketservis.com

(SEEcult.org)