• Search form

25.01.2019 | 15:23

Preminuo Dušan Makavejev

Preminuo Dušan Makavejev

Proslavljeni i svojevremeno zabranjivani filmski reditelj Dušan Makavejev, jedan od glavnih protagonista crnog talasa na prostoru bivše Jugoslavije, preminuo je 24. januara u Beogradu u 87. godini.

Jedan od najvećih, svetski najpoznatijih filmskih autora Jugoslavije i Srbije, Makavejev potpisuje filmove kao što su “Čovek nije tica” (1965), “Ljubavni slučaj ili Tragedija službenice PTT-a” (1967), “Nevinost bez zaštite” (1968), te “WR: Misterije organizma” (1971), koji je bio zabranjen u Jugoslaviji zbog političkog i seksualnog sadržaja i primorao ga na egzil, zatim “Sweet Movie” (1974), “Montenegro” (1981), “Coca-Cola Kid” (1985), “Gorila se kupa u podne” (1993), “Rupa u duši” (1994)...

Makavejev je koristio neuobičajene metode subverzije, utemeljene u filmskom jeziku koji izaziva nelagodu establišmenta. Osnovni motiv njegovih filmova bila je borba za slobodu pojedinca, borba protiv totalitarizma i protiv apsurda, ali i borba samog autora za slobodu autorskog izraza.

Makavejev je rođen 13. oktobra 1932. u Beogradu, a prve filmove snimio je u Kino klubu Beograd 50-ih godina. Prve profesionalne filmove snimio je u produkciji Zagreb filma. Nakon što je 1973. godine zbog političkih reakcija na “Misterije organizma” emigrirao iz zemlje, snimao je uglavnom u međunarodnim koprodukcijama (Sweet Movie, Coca-Cola Kid).

Makavejev je za svoja izvanredna dostignuća dobio veliki broj domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima su: Oktobarska nagrada grada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, “Luis Bunjuel” u Kanu, Srebrni Hugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke i mnoge druge.

Osim kao reditelj i scenarista, delovao je i kao autor teorijskih i analitičkih tekstova iz oblasti filma i filmske umetnosti, urednik knjiga.

Makavejev je diplomirao psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Univerziteta umetnosti u Beogradu, koji mu je 2018. godine dodelio i počasni doktorat. Filmovi Makavejeva, kako je istakao tada Savet UU u obrazloženju, predstavljaju vrhunska dela srpske umetnosti i srpskog filma. Njegova filmska snaga, izvanredno odabrane teme, narativi kojima su ispričane, transdisciplinarni metodski pristup, specifična “montaža atrakcija” – srpski rez, duhovitost, stil, energija, radost stvaranja – uživanje u invenciji, u širenju perspektiva i horizonata očekivanja, jeste ono što ga čini izuzetnim umetnikom, čije će delo biti iznova i iznova čitano i otkrivano.

Na predstojećem, 47. Festu premijerno će biti prikazan dokumentarni film “Slučaj MakavejevGorana Radovanovića koji ispituje poziciju umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji, a posebno je fokusiran na političku i socijalnu klimu koja je dovela do toga da film “W.R. Misterije organizma” bude nezvanično zabranjen. Okosnica filma su četiri audio trake, tajno snimljene na debati održanoj nakon specijalne projekcije filma, koja je dovela do nezvanične cenzure. Iako zvanično nikad nije bio zabranjen i bio je jedan od najuspešnijih jugoslovenskih filmova u inostranstvu, film “W.R. Misterije organzma” prikazan je u Jugoslaviji tek 1988.

Makavejev je imao problema i sa stranim producentima, pa je tako u Francuskoj imao suđenje zbog tužbe producenata filma “Sweet Movie” da ne snima ono što su oni mislili da treba, već po svojoj intuiciji, pa su smatrali da je njihov novac ugrožen. Želimir Žilnik tada je bio pozvan da posvedoči da je Makavejev uračunljiv i da ume da režira.

Prema pričanju Žilnika, Makavejev je na sudu izjavio da je on reditelj, umetnik i da ima pravo da traga, da osluškuje i posmatra svet oko sebe kako bi pronalazio najbolja rešenja za svoj film. Presuda je glasila: “Ovo je Francuska, zemlja Remboa i Lotreamona. Producent je taj koji ponekad dobija, ponekad gubi. U ovom slučaju dužan je da obezbedi Makavejevu da napravi ovaj film jer je Dušan Makavejev umetnik”, preneo je na 22. Festivalu autorskog filma Srdan Golubović, povodom specijalne projekcije filma “Sweet Movie, koji je nastao kao koprodukcija Francuske, Kanade i Nemačke.

Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević posvetio je tom filmu studiju “Slatki snovi Dušana Makavejeva”, u izdanju Filmskog centra Srbije i Muzeja savremene umetnosti, kojom je pokušao da odgovori na pitanje zašto je "Sweet movie" na neki način ispao iz generalnog renomea Makavejeva, odnosno zašto mu je istorija filma posvetila manje pažnje nego filmovima kao što su "WR Misterije organizma", "Ljubavni slučaj službenice PTT" ili "Nevinost bez zaštite’”.

“Ovaj film istovremeno govori o svom vremenu, nekim celinama 70-ih, o prelomnom trenutku kada jedna paradigma prestaje a nova se još nije rodila, ali zapravo i o našem vremenu, najavljuje na neki način vreme u kojem mi živimo. Čak jedan lik koji se zove gospodin Kapital neverovatno podseća na Donalda Trampa, a ima i drugih stvari koje su prefigurirane. Uostalom, u pokušaju sinopsisa za ‘Sweet Movie’, koji je pisao nakon snimanja, Makavejev jednu od čuvenijih scena u tom filmu najavljuje ovako: Ovo što ćete sada videti, ni sami verovati nećete”, kazao je Dimitrijević na 22. FAF-u.

Za razliku od današnjih mladih autora, Makavejev je, kako je svojevremeno rekao, pravio filmove koji su bili toliko jeftini da niko nije mogao da ga mrzi i ni kod koga nije konkurisao.

“Filmovi su zabava za svakoga. U bioskopu smo svi isti. Postojbina filma je najjeftinija zabava. Nekada ste za pet centi mogli da uđete u bioskop u Njujorku. Samo da se ogrejete... Voleo bih da, kada govorimo o filmu, ne zaboravimo i tu vulgarnu stranu života”, rekao je Makavejev na 40. Festu, na promociji knjige “Teror i radost” koju je australijska autorka Lorejn Mortimer posvetila njegovim filmovima.

Makavejev je govorio da film mora da bude zabava, jer mora da ima gledaoce da bi se isplatio. “Film mora da bude svima razumljiv, pa i ako ga svi ne razumeju, važno je da su se dobro zabavili... Da bi film mogao da se gleda, mora da ima dobru sliku, dobre glumce i dinamiku. Može da bude i glup, ali to mora da ima”, rekao je Makavejev, dodajući da se filmovi prave za gledaoca od 12 godina i da “film nema posao da bude kvalitetan, već da se dobro proda, kao povrće na pijaci”.

“Ja nisam prodavac, ali u takvom sam poslu. Vrlina kvalitetnog umetnika je da napravi film koji će svi da gledaju. A ono što ja radim je neki šlag”, rekao je Makavejev, koji ima iza sebe i niz scenarija koji nisu mogli da budu urađeni.

“Kod nas si uvek morao da pitaš nekoga iz Centralnog komiteta da bi snimio film. Nisi morao da ih nosiš, ali uvek je bilo nekog iz CK ko je u nekom savetu, ko voli film... Sa oficirima u ‘Zastava filmu’ nisi imao problema, jer su znali šta je dobar film, ali su znali da kažu i šta ne može”, dodao je Makavejev, koji je na prvim izdanjima Festa vodio program “Konfrontacije”. Ispričao je tom prilikom i nekoliko anegdotskih događaja sa Kočom Popovićem, koga je jedne večeri u Parizu, nakon što je sa suprugom Bojanom Marijan, ugostio braću Pjera i Žaka Prevera, upoznao sa Kopolom koji mu je tom prilikom doneo bio da pročita scenario za “Apokalipsu”.

O Makavejevu je snimljeno i nekoliko filmova, među kojima je i dokumentarac “Misterija Makavejev” (2011) beogradskog redatelja Dragomira Zupanca, u produkciji Radio-televizije Srbije. To je kolažni portret Makavejeva u kojem se pojavljuju mnogi akteri poletnih filmskih 1950-ih, turbulentnih 1960-ih i 1970-ih, ali i kasnijih decenija (Svetozar Cvetković, Branko Vučićević, Miša Radivojević, Pega Popović, Eva Ras, Zdravko Randić, Slobodan Šijan, Želimir Žilnik i drugi).

Pojedini filmovi Makavejeva dobili su rimejk verzije, pa je “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT”, nastao u niskobudžetnoj produkciji Filmske škole Preditor reditelja Milutina Petrovića, premijerno prikazan u Beogradu 2017. godine - pola veka nakon nastanka originala. Rimejk “Ljubavnog slučaja” uoči Beograda videla je i publika bioskopa Apolo u Pančevu, što je ujedno bio omaž Branku Vučićeviću koji je 1967. godine bio koscenarista i pomoćnik reditelja Makavejeva.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r