Prevazilaženje ograničenja
Internacionala izložba “7 načina da se prevaziđu ograničenja”, deo projekta koji preispituje restriktivan odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg, pripadanja i isključenosti, kao i parametre prostora i vremena, biće otvorena 20. septembra u Kuenslerhaus u Bremenu, a rezultat je saradnje te nemačke galerije sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), koji će deo tog projekta predstaviti u novembru u svom salonu.
Na izložbi u Bremenu, čiji su kustosi Una Popović (MSUB) i Stefanie Böttcher (Kuenslerhaus), učestvuju umetnici: Ulf Aminde, Libia Castro & Ólafur Ólafsson, Marlene Haring, Eva Kotakova, Mladen Miljanović, Ivana Smiljanić i Saša Tkačenko.
Izložba je prvi deo projekta “7 načina da se prevaziđe...” koji predstavlja partnerski projekat MSUB-a i Galerije Kuenslerhaus, a posle Bremena biće predstavljen i u Beogradu izložbom “7 načina da se prevaziđe prostor i vreme” u Salonu MSUB.
Polazeći od procesa udruživanja, komunikacije i saradnje dve umetničke institucije iz zemalja potpuno socijalno i ekonomski različitih - Srbije i Nemačke, a zapravo usmerujući se na prilike umetnika kao pojedinaca u datom sistemu, izložba preispituje međusobni odnos, uticaj, ali načine prevazilaženja vremena i prostora koji utiču na vezu dve ustanove u dve udaljene zemlje. Projekat pritom, kako je naveo MSUB, ne zaboravlja na stvarnost uključivanja i odvajanja koja i dalje živi, uprkos stremljenjima prema jednakosti.
Eva Kotakova, Theatre of Speaking Objects
Izložba “7 načina da se prevaziđu ograničenja” podrazumeva mapiranje različitih strategija, mogućnosti prevazilaženja ili proboja ograničenja (često veštački izazvanih ili nametnutih). Ograničenje u tom slučaju može da se vizualizuje kao “zatvoreno kolo ili krug”, nekakav okružujući omotač koji nužno određuje unutrašnjost u odnosu na spoljašnjost i obratno, isključuje ili uključuje.
U ovom slučaju habanje na granici više se smatra umetničkom pokretačkom silom nego smetnjom, pa stoga izložba “7 načina da se prevaziđu ograničenja” razmatra uvide u tekuću borbu sa svakodnevnim ograničenjima. Predmeti, prostori i stvari su sastavljeni od granica, njihovi prirodni okviri u isto vreme pri dodiru čine kontaktne površine ili ograničenja.
Izložba je posvećena simboličkom i fizičkom probijanju membrana koje važe za sve elemente i stvari. Umetnici predstavljaju osmišljavanja bekstva iz sistema u kojem ipak ostaju zatočeni, kao i stalnog preispitavanja sopstvene pozicije u okvirima u kojima rade i žive.
Austrijska umetnica Marlen Haring predstavlja fotografije performansa “Staklo za lizanje” (Geschlecktes Glas) koji je izvela 2010. u jednoj bečkoj galeriji, obrćući ne samo unutrašnjost i spoljašnjost, već i svrhu izložbenog prostora. Kako se umetnost obično izlaže u nekoj zatvorenoj prostoriji, galeriji, predmet njenog umetničkog performansa postaje spoljašnja površina izloga galerije. Izlog koji umetnica liže jezikom preuzima ulogu monitora za posetioce u galeriji. Umetnica uporno posvećuje čitavu pažnju toj pregradi, koju zapravo čisti, priljubljuje se uz nju i slaže face za oduševljene posetioce unutra.
Teme i neki od motiva u radovima na izložbi nadahnuti su u izvesnoj meri biografijama samih umetnika.
“Savršena vožnja”, rad beogradskog umetnika Saše Tkačenka iz 2012, konkretno se odnosi na situaciju MSUB-a, koji je poslednjih šest godina zatvoren zbog renoviranja. Tkačenkov video rad prikazuje mladog skejtera kako se vozi po ogromnom, napuštenom prostoru MSUB-a u potrazi za savršenom stazom. Dok pretvara Muzej u ličnu pozornicu, načas ga oživljava i pobeđuje, ispoljavajući dinamiku koja se probija kroz izvornu svrhu zdanja.
Saša Tkačenko, Savršena vožnja
Češka umetnica Eva Kotatkova ima potpuno drugačiji pristup u radu “Pozorište predmeta koji govore” iz 2012. godine koji se bavi komunikacijom, nesporazumima i mehanizmima društvenog isključivanja. Njenu instalaciju čini skup of šest promenjenih svakodnevnih predmeta. Svaki komad pripoveda sopstvenu priču različitim jezikom iznoseći teškoće koje se doživljavaju unutar društvenih i socijalnih struktura. Njen rad govori o ljudima kojima ne polazi za rukom da ostvare uspešnu komunikaciju jednih sa drugim.
Ivana Smiljanić iz Srbije predstavlja crtež/mural “Odlučnost/Nedoumica” iz serije radova “Šta sam ja tvoje?” iz 2008. Taj rad govori o odnosu umetnice prema domovini. Ispunjavajući crtež u formi granične strukture Srbije crvenim pečatima-rečima “odlučnost” – na teritoriji koju zauzima Kosovo, a “nedoumica” na ostalom prostoru – umetnica ističe odnos stanovništva/pojedinca i ustrojstva državne moći, kao i nestajanje pojedinca u okviru tog ogromnog sistema. Buneći se protiv stava da teritorijalni značaj ima prednost nad stanovništvom, odnosno pojedincem, ona osuđuje taj habitus stvarajući sopstvenu kartografiju.
“Kad je povređeno moje građansko dostojanstvo, kad se moji stavovi o važnim Državnim pitanjima ne slažu sa zvaničnim, kad je teritorija važnija od ljudi koji na njoj žive, kad Država ne čuje moj glas - uzmem par pečata i kažem na glas šta mislim!”, navela je Ivana Smiljanić o tom radu.
Prevazilaženje državnih granica i istovremeno preispitivanje nacionalnih identiteta i razgraničenja jeste ono što najviše zanima umetnički tandem koji čine Libija Kastro i Olafur Olafson. Kampanja koju su pokrenuli 2003. pod nazivom “Vaša zemlja ne postoji” sada je sačinjena od mnoštva različitih činilaca i funkcioniše na raznim jezicima. Njihov rad iz 2013. “Vaša zemlja ne postoji – Nemačka poštanska marka” sastoji se od marke koja treba da se distribuira širom sveta, čime se istovremeno i koristi i ismeva predstava putujuće poštarine kao sredstva prenošenja poruke svojstvenog Nemcima.
Izložba u Bremenu biće otvorena do 29. decembra, a obuhvata i raznovrstan prateći program, pa će 26. septembra kokustoskinja Una Popović održati predavanje “7 različitih inicijativa da bi se prevazišlo...” sa Ivanom Petrovićem, fotografom i osnivačem Centra za fotografiju u Beogradu.
Za 17. oktobar najavljeno je predavanje teoretičarke umetnosti Anna-Lene Wenzel iz Berlina, a za 22. novembar premijera dela “Halldorophone Suite Nr. 1” Hlynur Aðils Vilmarssona, dok će 5. decembra predavanje održati pozorišni reditelj Stefan Kaegi, član Rimini Protokola.
Vođenja kroz izložbu su 7. novembra i 19. decembra.
Izložbu će otvoriti direktorka Kuenslerhaus Bremen Angela Piplak, uz uvodne govore kusoskog tima o saradnji i izložbi.
Izložbu su podržali: Karin und Uwe Hollweg-Stiftung, Waldemar Koch Stiftung i Sparkasse Bremen.
(SEEcult.org)
