Reklama u osvit 20. veka
Narodni muzej Crne Gore predstavlja od 4. aprila u prostoru Biljarde na Cetinju izložbu “Lucian Bernhard, reklama i dizajn u osvit 20. veka”, posvećenu jednom od najuticajnijih nemačkih dizajnera, prvom koji je imenovan profesorom advertajzinga.
Bernard je oblikovao Plakatstil, objektivni stil plakata koji se razvijao početkom 20.veka, kada je reklama još uvek bila novost.
Njegovi plakati bili su svedeni na prikaz predmeta i ime robne marke (tzv. Schachplakat, engl. Object poster), tako da se razvoj savremenog plakata ne može ni zamisliti bez njegovog doprinosa.
Njegovi zaštitini znakovi za kompanije kao što su Boš, Stiler i Audi još uvek se koriste.
Kako je navela u uvodnom tekstu kataloga istoričarka umetnosti Ursula Zeller, Bernardove kreacije nastavljaju da izazivaju efekat, čak iako ime tog dizajnera više nije direktno vezano za dizajn.
Prema njenim navodima, danas uzimamo zdravo za gotovo činjenicu da se veliki troškovi odnose na advertajzing. Na početku 20. veka, medjutim, roba je bila reklamirana samo preko plakata, koji su slučajno bili u upotrebi u javnom životu u komercijalne i političke svrhe još od davnih vremena. Značaj plakata kao oruđa za promovisanje u ekonomskoj kompetitivnosti vremenom je sve više rastao: u 19. viku Francuska, dizajneri poput Žila Šerea (Jules Ćéret) i Tuluza Lotreka (Heri de Toulouse Lautrec), odigrali su pionirsku ulogu u stvaranju novih tipova dizajna. Radi uspeha advertajzinga, reči i slike su redukovane na minimum, pojednostavivši tekst i motiv u korist mnogo nametljivije forme i poruke koja se lako pamti, stremeći da stvore neposrednu preglednost i razumljivost, čak i izdaleka.
Nova umetnost plakata prvo je u Nemačkoj zahvatila Berlin i Minhen 1890-ih godina, pretvarajući ih u centre dizajna. Redovno održavanje izložbi plakata i rano formiranje javnih kolekcija u Berlinu, Drezdenu, Hamburgu i Štutgartu, pokazuje koliko je bio važan novi medij advertajzinga na kraju veka. Te aktivnosti, zajedno sa osnivanjem “Društva prijatelja plakata” u Berlinu 1905. godine najviše su doprinele profesionalizaciji polja advertajzinga.
Dizajner koji je više od ostalih uticao na ranu istoriju dizajna u Nemačkoj bio je upravo Bernard.
U okviru izložbe u Biljardi, koju Narodni muzej Crne Gore organizuje sa Gete institutom iz Beograda i Institutom za veze sa inostranstvom (ifa) iz Štutgarta, 5. aprila biće organizovana radionica kustosa Huberta Riedela sa studentima grafičkog dizajna FLU Cetinje.
Na otvaranju će govoriti direktor Gete instituta iz Beograda Matthias Mueller Wieferig i direktorka Umetničkog muzeja Crne Gore Ljiljana Zeković.
Koordinatorka projekta je istoričarka umetnosti Mirjana Dabović Pejović, a izložba će biti otvorena do 4. maja.
*Foto: copyright - VG Bildkunst, Bon & ifa.
**U PRILOGU: Biografija Luciana Bernharda
M. Marjanović / SEEcult.org
