Sećanje na NBS u znaku spora

Obeležavanje 72. godišnjice stradanja Narodne biblioteke Srbije (NBS) na Kosančićevom vencu u Beogradu proteklo je 6. aprila u znaku spora o simboličnom povratku NBS na tu lokaciju izgradnjom memorijalnog centra i najavljene izgradnje Biblioteke Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve.

Na 72. godišnjicu stradanja NBS u Drugom svetskom ratu, na Kosančićevom vencu okupili su se mnogobrojni građani, koji su se odazvali pozivu NBS da simbolično doniraju knjige, a u prisustvu predstavnika diplomatskog kora, ustanova kulture i verskih zajednica, obratili su im se ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, v.d. upravnik NBS Dejan Ristić i književnik Radovan Beli Marković, a izveden je i performans Teatra Mimart.

Tradicionalna manifestacija izazvala je ove godine veću pažnju zbog rastućeg spora o sudbini nekadašnje lokacije NBS na Kosančićevom vencu, nakon nedavnog saopštenja Ministarstva kulture i informisanja Srbije da podržava inicijativu SPC za izgradnju Biblioteke Srpske patrijaršije na tom lokalitetu, na kojem su bili i temelji manjeg zdanja Zadužbine episkopa Nikanora Ružičića.

Dok je v.d. upravnika NBS ponovio da to ne treba da bude lokacija Biblioteke Patrijaršije, jer je to “groblje knjiga NBS” i detaljnim urbanističkim planom predviđeno je da bude memorijalni centar, upravnik Patrijaršijske biblioteke Zoran Nedeljković izneo je suprotan stav, a ministar Petković je ocenio da je “možda dobro što su se duhovi ovako malo uzburkali, jer će se tako brzo sve rešiti”.

Petković je ocenio, kako je preneo RTS, da “ne bi bilo loše da se čak napravi i simbioza”. “Da li će biti Patrijaršijska ili Narodna, svejedno treba da bude biblioteka”, rekao je Petković.

Ministar je na obeležavanju stradanja NBS rekao i da “za sve buduće generacije ovde mora da postoji spomen na stradanje jednog naroda, njegove kulture i njegovog kolektivnog pamćenja”. “A ima li lepšeg sećanja i spomenika uništenim knjigama od biblioteke”, rekao je Petković i pozvao sve da lokacija na Kosančićevom vencu “ponovo postane biblioteka u slavu Srbije i srpskog naroda, ali i tužan podsetnik na zločine koji se nikad ne smeju zaboraviti”.

V.d. upravnik NBS pozvao je sve da započnu građenje biblioteke, ali ne od cigala i betona, već od knjiga

Navodeći da je NBS jedina nacionalna biblioteka u svetu “koja ima svoje groblje - groblje knjiga", Ristić je rekao da je njeno rušenje nastavljeno i u zaboravu.

Književnik Radovan Beli Marković poručio je u tradicionalnoj besedi da “bez knjiga ne samo što rano pada mrak, nego i svitanje nije pravo razdanjenje”.

Spor o Kosančićevom vencu nastao je nakon što je Ministarstvo kulture nedavno podržalo inicijativu SPC za izgradnju Patrijaršijske biblioteke na mestu srušene NBS, uz obrazloženje da su uslovi u okviru sadašnjeg prostora te biblioteke izrazito nepovoljni kako za čuvanje dragocenih knjižnih fondova, tako i za njihovo korišćenje i dostupnost javnosti. “Ove okolnosti nalažu potrebu da se hitno iznađe rešenje primereno značaju koji Biblioteka Srpske patrijaršije ima u istorijskom i naučnom kontekstu”, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Povodom te najave, zaposleni u NBS pokrenuli su nedavno internet akciju “Ne dam Kosančićev venac”, navodeći da bi praviti na Kosančićevom vencu bilo šta što nije sastavni, organizacioni deo NBS bilo isto što i praviti tržni centar na Starom sajmištu, Jajincima, Bubnju, Jasenovcu ili Hirošimi.

Sinod SPC potom je saopštio, kako su prenele “Novosti”, da je sadašnja zgrada NBS na Svetosavskom platou podignuta na zemljištu koje većim delom pripada SPC, čime je dugoročno prostorno obezbeđena. Takođe, navedeno je da se na Kosančićevom vencu nalazila Zadužbina episkopa Nikanora Ružičića i da bi buduća Patrijaršijska biblioteka na Kosančićevom vencu, kao najstarija bibliotečka ustanova u srpskom narodu, činila jedinstvenu ambijentalnu celinu uz Patrijaršijski dvor, Sabornu crkvu, staru zgradu Bogoslovskog fakulteta i Konak kneginje Ljubice.

Stav zaposlenih u NBS podržali su i pojedini pisci, pa je tako Gojko Božović, glavni urednik izdavačke kuće “Arhipelag”, izjavio “Novostima” da bi izgradnja bilo čega drugog osim zgrade NBS na Kosančićevom vencu značila zapanjujuće odsustvo kulturne, istorijske i tradicijske svesti, kojim bi se “potpuno poništio jedan istorijski i kulturni kod, nešto na čemu su, između ostalog, izgrađivane sve generacije” posle 1941. Slično smatra i pisac Mihajlo Pantić, navodeći da je sramota što ni posle sedam decenija nije obnovljena zgrada koja bi trebalo da bude “riznica najboljeg što su nam preci ostavili u nasleđe i simbolički znak naše prosvećenosti”.

O povratku NBS na Kosančićev venac bilo je reči i 28. februara, prilikom obeležavanja Dana NBS i novoustanovljenog Nacionalnog dana knjige, kada je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je nedavno odlikovao NBS Sretenjskim ordenom drugog stepena, pozvao nadležne da što pre pokrenu simbolično vraćanje NBS na Kosančićev venac. Ocenjujući da su se stekli svi uslovi da se planski pristupi uređenju lokaliteta na Kosančićevom vencu, Nikolić je tada rekao da na to mesto treba “simbolično da se vrati NBS”.

NBS tradicionalno obeležava dan stradanja svoje zgrade na Kosančićevom vencu koja je 6. aprila 1941. godine izgorela do temelja u nacističkom bombardovanju. Potpuno je uništen knjižni fond (500.000 svezaka), zbirka 1.424 ćirilskih rukopisa i povelja, kartografska i grafička zbirka (1.500 brojeva), zbirke časopisa (4.000) i novina (1.800), te arhiv turskih dokumenata o Srbiji i prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

Uoči početka Drugog svetskog rata, 1. aprila 1941. godine, NBS je bila spremna za evakuaciju. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 (svaki je bio težak oko 80 kg), a stari časopisi u 22 sanduka.

Međutim, tadašnje Ministarstvo prosvete zabranilo je 3. aprila evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredilo da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno.

Zgrada je pogođena zapaljivim bombama 6. aprila u 16 časova i izgorela je do temelja.

NBS se u današnjoj zgradi na Vračaru nalazi od 1973. godine.

*Foto: Biliana Rakočević, NBS

(SEEcult.org)