• Search form

04.01.2018 | 13:05

Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije

Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije

Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije -  nova postavka Muzeja savremene umetnosti Beograda

Posle deset godina, Muzej savremene umetnosti Beograda je 20. oktobra 2017. godine otvorio renoviranu zgradu novom izložbom. U pitanju je izložba pod nazivom „Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti’’. Ona se prostire na svih pet nivoa, a njen autor je kustos Muzeja Dejan Sretenović. Izložba je koncipirana kao niz od osamnaest nezavisnih prostorno-vremenskih jedinica, sinhronijski i dijahronijski povezanih, koje hronološki pokrivaju period od početka prošlog do prve decenije ovog veka. Iako postavka zaslužuje iscrpniji prikaz, u ovom kratkom osvrtu zadržaćemo se na nekoliko ključnih momenata.

Fokus cele postavke je na drugom, najobimnijem nivou, na kome je izložena međuratna avangarda, neoavangarda, Nova umetnička praksa i određene postmodernističke tendencije (retroavangarda). Izvesno je da  (post)avangarde¹ danas bolje osvetljavaju genezu savremene umetnosti nego modernizmi. Tačnije, mogli bismo reći da savremene umetničke prakse (i savremeno društvo u celini) stupaju u neposredan kontakt i čak konfrontaciju sa (post)avangardama. Tako antimimetizmu i antiformalizmu (post)avangardi oponira antiformalistički mimetizam² savremene umetnosti i društva. Optimalna projekcija A. Flakera ili utopija avangardi odnosno distopija retroavangardi je u kontrastu sa današnjom atopijom. Budućnost kao ekstatični skok unapred avangardi ili cinični osvrt unazad retroavangardi u naše vreme zamenjuje budućnost bez svojstava – ali sa  “proračunljivim”efektom. Modernizmi su zahtevali slobodu za umetnost, (post)avangarde slobodu kao umetnost, današnjica podrazumeva umetnost kao konvenciju slobode. U periodu (post)avangardi estetizacija svakodnevice na mestu proizvodnje artefakata je predstavljala oblik političke aktivnosti dok danas politički osvešćena(?) umetnost estetičnost prepušta kulturnim industrijama, smatrajući svaki estetski angažman konformističnim ili čak anahronim(!). Umesto modernističke autonomije umetnosti, (post)avangarde su zahtevale heteronomiju kao oblik svestrane egzistencije (umetnosti), koja heteronomija je u međuvremenu prerasla u dogmatski eklekticizam i jedinu preostalu normativnost. (Post)avangarde su insistirale na transgresiji i provokaciji tj. umetnosti kao idealnom sredstvu za preispitivanje i prevazilaženje ograničenja u umetnosti i društvu a u naše vreme umetnost je postala azil neupitne inkluzivnosti…

Imajući na umu ovaj ekskurs, primećujemo da se u odeljcima posvećenim (neo)avangardnim tendencijama pojavljuju određene nekoherentnosti. Najpre, Sretenović u postavku nije uključio dadaizam Dragana Aleksića, ali jeste apstraktno slikarstvo Jovana Bijelića i Ivana Radovića. Poznato je da su avangarde u vreme svoga nastanka, u socijalnom pogledu bile marginalne pojave u Evropi i još više u Kraljevini Jugoslaviji. Bijelićevo i Radovićevo asptraktno slikarstvo ne samo da nije u svoje vreme naišlo na adekvatnu (bilo kakvu) recepciju već je i u okviru njihovog stvaralaštva predstavljalo tek epizodu. Treba li iz toga zaključiti da, budući marginalna pojava, pripada avangardi, uprkos svom očevidnom modernističkom formalizmu i nedostatku angažmana?! Da li to znači da je svaka društvena skrajnutost, sama po sebi, marker avangardnosti tj. „naprednosti”?

Zatim, u odeljku posvećenom neoavangardi, Sretenović je izložio dva enformel platna, čiji su autori Eugen Feler i Ivo Gatin. Predratni i međuratni modernizmi su se odrekli reprezentacijske uloge slike u korist najrazličitijih autorskih interpretacija (stvarnosti). Enformel se pak odrekao svake “aposteriorne” autorske interpretacije u korist prisustva same slike-objekta kao, kako se smatralo, prvostepene realnosti umetnosti. U tom pogledu,  antislika enformel ili neke druge orijentacije je i dalje slika. Enformel je bio nastavak predratnih formalističkih eksperimenata; umetnici su koristili do tada neslikarske materijale i tehnike ali njihovi radovi se i dalje nalaze u gravitacionom polju modernističke slike.  Zbog toga nam se čini da  ni ova dva platna takozvanog radikalnog enformela ne bi trebalo radikalno razdvajati od ostalih enformel provenijencija, koje se nalaze na trećem nivou.

U prvom planu Vojin Bakić, u drugom Ivan Kožarić, foto: Igor Pavićević

Takođe, upitnim nam se čini centralni deo drugog nivoa gde je izložena skulptura sasvim modernističkih karakteristika. Ovde prisutan Vojin Bakić je bio najcenjeniji vajar u periodu socijalističkog estetizma a i Kožarićevu skulpturu odlikuju konvergentni plastički kvaliteti, nezavisno od toga što je u isto vreme bio i član protokonceptualističke grupe Gorgona. Zbog toga ostaje nejasno na osnovu kojih kriterijuma su pomenuti i njima slični radovi uvršćeni u ovaj deo postavke. U tekstu kataloga, pozivajući se na poljskog istoričara umetnosti Pjotra Pjotrovskog (Pjotr Piotrowski), Sretenović insistira na marginalnom karakteru jugoslovenske umetnosti, koja (margina) ima izvesnu autonomiju u odnosu na velike centre umetnosti, za razliku od periferije. Stoga se postavlja pitanje da li se autonomnost ove sredine ogleda u “estetici nadoknađivanja propuštenog”, s obzirom da apstraktna skulptura gotovo i nije postojala u Kraljevini Jugoslaviji. Da li posleratnu apstraktnu i etabliranu(!) umetnost treba čitati kao avangardnu samo zato što se pojavila “ex nihilo”, bez oslanjanja na prethodne tokove domaće umetnosti (ne zaboravljajući pritom neizbežne međunarodne uticaje)? Ili Sretenović ipak imlicitno pripisuje ovoj sredini i odlike periferije, u kojoj je ulogu avangarde igrala zapadnoevropska umetnost glavnog toka!?

S druge strane, na četvrtom nivou izložbe uspostavljena je uspešna jukstapozicija dva različita fotodokumentaristička pristupa istoj temi, kultu nekadašnjeg doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Goranka Matić snimila je izloge radnji u kojime su se, u danima žalosti posle smrti Tita, nalazile njegove fotografije. Među njima se nalaze i delikatesne radnje. Njima sučelice postavljene su fotografije Dragana Petrovića, a na jednoj od njih je prikazan Titov portret u vrhu svadbarskog šatora. Ove fotografije na prvi pogled dokumentuju apologetski odnos prema bivšem predsedniku.  Međutim, na drugi pogled oba pristupa otelotvoravaju neku vrstu nehotične mikrokritike: na snimcima Goranke Matić provejava kriptoironija dok se na snimcima Dragana Petrovića dominantnom čini parodija. Ovakvo pozicioniranje socijalno osvešćenih radova omogućava nam da se približimo ne uvek nazočnom duhu osamdesetih godina prošlog veka.

Milica Ružičić, foto: Marija Konjikušić

Društvena angažovanost odlikuje većinu radova na petom, po našem mišljenju, najproblematičnijem nivou. Na njemu je izložena umetnost nastala od devedesetih godina prošlog veka do danas. Smatramo da je grupa Škart, koja neguje lucidan i aktivistički stav u umetnosti, nedovoljno istaknuta. To se takođe odnosi na crteže, ambijentalne instalacije umetnika Dana Peržovskog (Dan Perjovschi). Nasuprot tome, previše prostora je dato neubedljivim realističkim poetikama: od desemantizovanog, antikvarnog realizma Biljane Đurđević preko efemerno-tragičkog spektakla ratova devedesetih Vladimira Miladinovića do larpurlartizma (loše) socijalne politike kao umetnosti Milice Ružičić i Andreje Kulunčić. Kod troje poslednje pomenutih umetnika je evidentna potreba za sitničavom aktuelnošću pri čemu se u njihovim radovima umetnički aspekat nalazi u ulozi “carevog novog odela”. Umetnički postupak se tu naime iscrpljuje u trivijalnom realističkom i stoga “nevidljivom” prosedeu u korist – trivijalno realistične problematike.

Naglasimo da se na prvom nivou nalazi socijalno angažovana umetnost, realističkog profila, nastala pre Drugog svetskog rata (Đorđe Andrejević Kun, partizanska grafika i dr.). Ta činjenica nam dopušta da početnu i završnu sekvencu izložbe tretiramo kao zanimljiv dijalog na temu statusa realnosti i realnog u umetnosti nekada i sada. Rečima Žoel Zask (Joel Zask): “Erik Dipon smatra da je “kapacitet dela da kazuju svoju epohu” glavni kriterijum za njihovo vrednovanje. On razlikuje umetnike koji “govore svoje vreme” od onih koji su “rečeni od svog vremena“. On navodi Antonena Artoa: “Postoji način da se kroči u vreme a da se ne proda moćima vremena“. Isto tako, Nelson Gudmen je razlikovao delo „simbol“ od dela „simptoma”.³

Tako se ovde na početku nalaze angažovana dela koja „govore svoje vreme” a na kraju angažovana dela „rečena od svog vremena“. Predratna socijalna umetnost je posledica zahvatanja umetnika u tkivo društveno relevantnih i traumatičnih zbivanja. Taj postupak je podrazumevao tome odgovarajući autentičan likovni izraz. Za razliku od toga, gorepomenuta savremena umetnost, u želji da se vrati realnom (Hal Foster), posle ere simulakruma kao da nema čemu da se vrati.  Zato je za njih realnost tek žurnalistički dokumentarizam, tehnička determinanta o kojoj se može imati samo informacija ali ne i slika (vlastiti likovni jezik)!

Na ovaj način se pokazuje da nova postavka u celini posmatrano, bez obzira na izbor konkretnih radova, može da funkcioniše kao mizanscen pitanja namenjenih višem stepenu artikulacije i razumevanja umetnosti.

Napomene:
¹ Pod ovim terminom podrazumevamo “podražavanje” tj. simuliranje promenljivosti fluidne savremenosti. U pitanju su situacije kada umetnik/ca proizvede klasičnu sliku/grafiku/skulpturu a pod pritiskom preovlađujuće retorike to imenuje “performativnim činom”.
² Reč (post)avangarde u daljem tekstu ćemo koristiti kao krovni termin za sve predratne i posleratne avangardne orijentacije, osim ako nije drugačije naznačeno.
³ Žoel Zask, Umetnost i demokratija, Klio, Beograd, 176 str.

Dušica Popović, istoričarka umetnosti

*Naslovna fotografija: Srđan Veljović

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.-29.12.2018.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    13.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (12.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msuv.org

    14.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (13.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msub.org.rs

    16.10.2018 | 10:00

    Muzej Paje Jovanovića, Kralja Milana 21/IV, Beograd

    POGLED IZBLIZA. ATELJE PAJE JOVANOVIĆA - izložba (15.10.2018.-26.1.2019.) povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda

    autor izložbe: Isidora Savić, kustoskinja Muzeja grada Beograda

    http://www.mgb.org.rs

Video
10.12.2018 | 17:42

VOĐENJE: Dan vredan veka - 1. decembar 1918.

Autorsko vođenje kroz izložbu Muzeja Jugoslavije Dan vredan veka - 1.