Šta se desilo s Nadom?

Legendarna partizanka i narodni heroj Nada Dimić i nekadadašnja zagrebačka fabrika trikotaže koja je nazvana njenim imenom motivi su rada “Šta se desilo s Nadom” umetnika Borka Čelara, koji se bavi kulturom sećanja, a predstavljen je nedavno u okviru prvog Festivala alternative i levice u Šibeniku (FALIŠ).

Rad “Šta se desilo s Nadom” odnosi se na kulturu sećanja u društvu u kojem je sećanje uslovljeno potrebom za političkom korektnošću, naveo je Čelar o svom radu koji je bio izložen u galeriji šibenske biblioteke.

Rad preklapa dve priče iz različitog istorijskog konteksta, koje povezuje ime i pojam “Nada”.

Nada Dimić poznata je antifašistkinja i borac prvog sisačkog partizanskog odreda. Poznata zagrebačka fabrika trikotaže poslovala je u vreme socijalizma pod imenom “Nada Dimić”, a u stečaju je završila kao “Endi international”.

Ono što još povezuje te dve priče, prema rečima Čelara, jeste pitanje prava na pamćenje.

“Malo koga danas zanimaju sudbine i imena antifašističkih heroja koji je trebalo da budu utelovljenje vrlina bivšeg društvenog poretka, kao ni sudbina nekad uspešne fabrike koja je nestala u tišini baš kao i bista Nade Dimić iz nekadašnje Aleje narodnih heroja u Sisku”, naveo je Čelar.

Instalaciju “Šta se desilo s Nadom” čini kompozicija na dve zidne površine koja se sastoji od velikog centralnog lika Nade Dimić preko kojeg se horizontalno nižu crni kubusi s portretima žena tekstilnim radnica i njihovim ličnim stvarčicama (ukosnicama, naočarima, porodičnim sličicama, kozmetičkim sitnarijama itd).

Iako priča svojim sadržajem neizbežno navlači gledaoca na saosećanje nad konkretnim sudbinama, poziv na empatiju umetniku nije bio krajnji cilj.

Prema rečima Čelara, njegov rad predstavlja ogledalo stvarnosti koju obeležava ideološki upliv u pravo na uspomene, kao i nesposobnost razumevanja društvene i ekonomske sadašnjosti.

“Ovo je takođe rad o nadi kao takvoj i pitanje što se desilo s nadom, verom, poverenjem, poštenjem, čašću”, naveo je Čelar.

Čelara za Nadu Dimić i lično vežu uspomene iz mladih dana, kada je sam kao student dizajna na Tekstilno-tehnološkom fakultetu, stanovao upravo u blizini poznate zagrebačke fabrike.

“Nekim mojim kolegama ta je fabrika bila mesto nade i prvog zaposlenja, a radnicama mesto gđe su zarađivale za hleb i emancipovale se kao žene. Sećam ih se kako su za vreme velikih nestašica 80-ih, natovarene torbama, u strampedu trčale pod mojim prozorom prema obližnjoj samoposluzi”, naveo je Čelar.

Rođen u Šibeniku 1957. godine, Čelar je po profesiji dizajner odeće i tekstila, a završio je Srednju umetničku školu u Splitu i studije dizajna na Višoj školi za tekstil i odeću pri Tehnološkom fakultetu u Zagrebu.

Bavi se umetničkim oblikovanjem, izradom scenskih rekvizita, lutaka, modela i maketa. Živi u Šibeniku, gde je aktivan i na likovnoj sceni.

Poslednjih godina, nakon slikarskog ciklusa, radi objekte i instalacije angažovane tematike na tragu postkonceptualne umetnosti, kojima pokušava da problematizuje savremene društvene klišee.

Izložba “Šta se desilo s Nadom” bila je otvorena od 4. do 18. septembra u galeriji šibenske biblioteke, u okviru prvog FALIŠ-a, čiji je jedan od ciljeva bio i da ukaže na pogubne posledice deindustrijalizacije.

(SEEcult.org)