Svetska digitalna biblioteka
Svetska digitalna biblioteka (WDL), portal sa sadržajima iz biblioteka i arhiva iz celog sveta - rukopisima, mapama, retkim knjigama, filmovima, zvučnim zapisima, printovima i fotografijama, zvanično je otvorena 21. aprila u sedištu UNESCO u Parizu, u saradnji te agencije UN sa Bibliotekom američkog Kongresa i još tridesetak partnerskih institucija.
Svetska digitalna biblioteka (WDL), portal sa sadržajima iz biblioteka i arhiva iz celog sveta - rukopisima, mapama, retkim knjigama, filmovima, zvučnim zapisima, printovima i fotografijama, zvanično je otvorena 21. aprila u sedištu UNESCO u Parizu, u saradnji te agencije UN sa Bibliotekom američkog Kongresa i još tridesetak partnerskih institucija.
Za razliku od nedavno pokrenute evropske digitalne biblioteke Europeana, koja postoji na jezicima članica EU, WDL će funkcionisati na sedam jezika - arapskom, francuskom, engleskom, kineskom, portugalskom, ruskom i španskom, ali će imati sadržaje na još niz jezika.
Pristup tom materijalu je neograničen i besplatan, a moguće je napredno pretraživanje.
WDL je razvio tim Kongresne biblioteke u Vašingtonu, uz tehničku pomoć Biblioteke Aleksandrije iz Egipta, uz učešće još tridesetak institucija iz Brazila, Egipta, Kine, Francuske, Iraka, Izraela, Japana, Malija, Meksika, Maroka, Holandije, Katara, Rusije, Saudijske Arabije, Srbije, Slovačke, Južne Afrike, Švedske, Ugande, Velike Britanije i SAD.
U tom projektu iz regiona jugoistočne Evrope učestvuje i Narodna biblioteka Srbije (NBS), koja se na poziv Kongresne biblioteke iz Vašingtona među prvima priključila tom projektu, u aprilu 2008. godine, kao osma nacionalna biblioteka - partner.
Upravnik NBS Sreten Ugričić i učestvuje na ceremoniji pokretanja portala, kao član Uređivačkog odbora Svetske digitalne biblioteke.
Najviše digitalnih sadržaja imaju Evropa i Latinska Amerika, pri čemu u Evropi prednjači Rusija sa 93 jedinica, a zatim Srbija sa 37, uključujući izdanja čuvenog avangardnog časopisa “Zenit”, a slede Francuska (31), Britanija i Severna Irska (25), Ukrajina (22), Španija (17), Bosna i Hercegovina (16), Nemačka i Italija (po 15)...
Osim časopisa “Zenit”, među odrednicama iz Srbije je i Miroslavljevo jevanđelje, kao i etnografska mapa Balkanskog poluostrva iz 1918. godine, kojom su povezane i ostale zemlje na Balkanu. Reč je o mapi koju je objavilo Američko geografsko društvo u Njujorku, a autor je profesor Univerziteta u Beogradu Jovan Cvijić.
Među sadržajima na portalu WDL su arapski naučni rukopisi iz Nacionalne biblioteke i arhiva Egipta, rane fotografije Latinske Amerike iz Nacionalne biblioteke u Brazilu, publikacija “Hyakumanto darani” iz 764. godine, koja se čuva u Nacionalnoj biblioteci Japana, čuvena “Đavolova biblija” iz Nacionalne biblioteke Švedske, dela arapske, persijske i turske kaligrafije iz zbirki Kongresne biblioteke SAD...
Osim promovisanja međunarodnog razumevanja, WDL (www.worlddigitallibrary.org) bi trebalo da poveća obim i različitost sadržaja u oblasti kulture na internetu, obezbedi izvore za istraživače i predavače, naučnike i najširu publiku, te smanji digitalni jaz unutar i između partnerskih zemalja izgrađivanjem njihovih kapaciteta.
Opisi svih jedinica, kao i video snimci sa objašnjenjima stručnjaka o izabranim sadržajima, obezbediće širi kontekst korisnicima kako bi razvili njihovo interesovanje i radoznalost, kako studenata, tako i najšire publike, te tako uticali na korisnike da više nauče o kulturnoj baštini svih zemalja, saopštio je UNESCO.
Projekat WDL predložio je 2005. godine direktor Kongresne biblioteke Džejms Bilington (James H. Billington), uveren da bi takav globalni poduhvat mogao da bude “koristan u zbližavanju ljudi kroz veličanje dubine i jedinstvenosti različitih kultura”.
Generalni direktor ENESCO Koićiro Macura (Koichiro Matsuura) pozdravio je taj predlog kao “veliku inicijativu koja će pomoći da se znanje spaja, da se promoviše međusobno razumevanje i da se gaje kulturne i jezičke raznolikosti”.
“Svetska digitalna biblioteka nudi neprocenjivu platformu za slobodan protok informacija, za međunarodnu solidarnost, za uzdizanje kulturne raznolikosti i za izgrađivanje društava znanja. Sa projektima poput digitalne biblioteke, kulturni i društveni potencijal digitalnih tehnologija dolazi na svoje mesto”, istakao je Macura.
Bilington je rekao da je počastvovan što Kongresna biblioteka radi sa tako mnogo biblioteka na tom poduhvatu, a posebno je zahvalio na snažnoj podršci koju pruža UNESCO tom projektu.
“Ono što smo pokrenuli danas jeste prvi korak. Unapred se radujemo tome što ćemo videti da projekat ostvaruje svoju ambiciju spajanja ljudi, produbljivanja međusobnog razumevanja i pomaganja elektronski orijentisanim mladim ljudima da uživaju u onom što je najbolje u tradicionalnoj kulturi, korišćenjem novog medija”, rekao je Bilington.
Specijalni izaslanik UNESCO-a za osnovno i visoko obrazovanje Sheikha Mozah Bint Nasser Al-Missned čestitala je UNECO-u i partnerskim institucijama na pokretanju WDL-a, posebno izražavajući ponos Katara kao jednog od osnivača te izuzetne međunarodne saradnje.
Nacionalna biblioteka Kine dala je doprinos u rukopisima, mapama, knjigama, kao i kamenim otiscima i kostima proročišta koji se protežu kroz kinesku istoriju od pradavnog do savremenog doba, a direktor Nacionalne biblioteke Kine Furui Zhan istakao je da taj projekat “nudi sasvim novu platformu za predstavljanje raznolikosti civilizacija sveta”.
“Ovim se omogućava kulturna razmena spajanjem različitih zemalja i naroda međusobnim razumevanjem i obogađivanjem. Duh jednakosti i otvorenog razumevanja pokazuje se u punom svetlu stvaranjem WDL”, istakao je Zhan.
Pre pokretanja WDL-a, generalni direktor UENSCO pozvao je zemlje članice te organziacije da podstaknu kulturne institucije da se uključe u razvoj projekta, a istakao je i sinergiju između te inicijative i UNESCO-vog registra “Sećanje sveta”, čijim bi digitalnim verzijama zbirki takođe trebalo WDL da obezbedi javni pristup.
Prototip WDL predstavljen je u oktobru 2007. godine na generalnoj konferenciji UNESCO u Parizu.
WDL je pokrenuta zahvaljujući finansijskoj pomoći kompanije Google, koja je dala tri miliona dolara za inicijalni razvoj projekta i protitp WDL-a, a istim iznosom pomogla je i Katar fodnacija, dok je Karnegi korporacija iz Njujorka pomogla sa dva miliona dolara kako bi u projekat bile uključene kulturne institucije iz pojedinih delova Afrike i Evroazije.
Univerzitet kralja Abdulaha u Saudijskoj Arabiji dao je milion dolara, kao podršku uključivanju digitalnih verzija rukopisa i drugih materijala u vezi sa proučavanjem arapskog i islamskog sveta.
Između ostalih, kompanija Majkrosoft dala je milion dolara.
(SEEcult.org)
