Svetsko prvenstvo u tangu
Svetski šampionat u tangu, na koji su stigli plesački parovi sa svih kontinenata, održava se do kraja avgusta u argentinskoj prestonici, koja je i kolevka te moderne igre miliona. Sedmi Svetski šampionat u tangu održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Argentine u Buenos Airesu, u kojem se taj ples i rodio pre 130 godina. Kao i prethodnih godina, i ove se takmičenje za prestižnu titulu odvija u dve kategorije: u salonskom i scenskom tangu.
Svetski šampionat u tangu, na koji su stigli plesački parovi sa svih kontinenata, održava se do kraja avgusta u argentinskoj prestonici, koja je i kolevka te moderne igre miliona.
Sedmi Svetski šampionat u tangu održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Argentine u Buenos Airesu, u kojem se taj ples i rodio pre 130 godina.
Kao i prethodnih godina, i ove se takmičenje za prestižnu titulu odvija u dve kategorije: u salonskom i scenskom tangu.
Osnovne razlike među njima se sastoje u tome što je salonski tango bliže izvornom, njegova pravila su stroža, a sve igre partneri su dužni da izvedu u prostoru koji nije veći od onog u kojem se mogu nesmetano raširiti ruke. Parovi u scenskom tangu, pak, mogu predstaviti svoje viđenje tanga, pa je čak dozvoljeno i uključivanje elmenata drugih plesova.
Radi izbegavanja gužvi i nereda prilikom prodaje ualznica, organizatori su još ranije upozorili gledaoce da svako može kupiti najviše dve karte, za šta je bilo potrebno stajati u redu od samog jutra.
Tango je u naše vreme prerastao u igru koju plešu svi, pa nije preterano reći da je planetu zahvatila pandemija tanga - igre srasti, koja se može učiti, ali ne i do kraja u potpunosti savladati.
Iako je neupućenima u to teško poverovati, tango je u samoj svojoj osnovi opštedostupna, demokratska igra za koju su potrebni samo pokreti nogu i razigrana duša. Sve ostalo, uključujući i muzikalnost i sluh, gipkost, pokretljivost, lakoću, živost, ritmičnost, eleganciju, gracioznost, osećajnost, stil, svežinu, temperamentnost, nadarenost i lepotu, plesači stiču vežbanjem i u procesu igre.
Osnovni principi plesa zasnovani su u nastupu, držanju i hodanju (scenskim pokretima).
Tango ni u kom slučaju ne može biti nedemokratski ples zato što je u svom nastanku proleterskog porekla. Ta igra siromašnih, poniženih i uvređenih, nastala je u lučkim predgrađima Buenos Airesa i na periferiji grada Montevidea, a prvi su ga zaigrali imigranti iz Evrope i doseljenici iz Afrike. Kao godina rođenja tanga u “matičnu knjigu” upisana je 1880.
U igri tanga sadržani su i elementi nemačkog valcera, poljske mazurke, a ima i ukusa španske i kubanske habanera ige i afričkih plesova.
Neki izvori upućuju na mnogobrojne bordele u Buenos Airesu u kojima se tango negovao kao alternativa siromašnih koji nisu imali novca da plate za ljubavne usluge. U otmenim krugovima argentinske prestonice tango se sve do 20-ih godina prošlog veka smatrao nepristojnim plesom nižih društvenih slojeva i priznat je tek pošto je ođednom posato modni hit u evropskim prestonicama. Tek posle toga, kao što to često biva, tango nailazi na široko poštovanje, priznanje i zaslužuje svenarodnu ljubav u otadžbini.
Ubrzo zatim donosi svetsku slavu mnogim kompozitorima i muzičarima koji su stvarali u tom žanru.
Imena interpretatora pesama, kao što su Karlos Gardel, D’Arancio, Di Sarli, Trilo i Pjacola, poštuju znalci i ljubitelji tanga širom sveta. Za muziku Astora Pjacole, obično se vezuje uvođenje tanga kao žanra u visoku sferu ozbiljne muzike.
Principijelna razlika tanga i drugih plesova, balskih i folkornih, glavna je privlačnost za mnoge njegove privrženike, koji ističu da je svaki poseban ples tanga unikatan i neponovljiv. Njegov stil, karakter, način interpretacije muzike, nastaju kao rezultat “igre vilinog konjica”, kratkotrajnog, ali intezivnog saosećanja dvoje lljudi, muškarca i žene u plesnom paru. Oni se često i ne poznaju do momenta zajedničkog nastupa na plesnom podijumu, a po završtku igre se rastaju i možda se više nikad u životu i ne sreću. A kada bi se slučajno, možda i sreli, na plesnom podijumu više nikada ne bi mogli da ponove svoju prvu igru, budući da je ona, poput džeza u muzici, zasnovana često na improvizaciji. Njihov performans traje isto onoliko dugo koliko igra i plesna melodija.
U svetu su danas rasprostranjene škole u kojima se uči tango, čiji polaznici nisu izloženi previsokim troškovima: u Njujorku plaćaju 15 dolara, u Moskvi 500 rubalja, a u Buenos Airesu je još jeftinije. Ulaznice u dvorane u kojima se jednom nedeljno pleše tango staju od pet do deset dolara u SAD, a od pet do deset evra u evropskim zemljama.
Počev od 1994. godine, širom sveta se priređuju festivali tanga.
Za dve godine (do 1996.) održan je samo jedan, a već u 2005. godini pripeređeno je čak 127 festivala tanga, dok ih je godinu kasnije bilo 150, pretprošle 106, a prošle 130. Do kraja ove godine planiran je 141 festival tanga diljem planete.
Međunarodna federacija plesnog sporta, koja godišnje organizuje oko 600 takmičenja, uvrstila je 1996. godine tango u svoj program, a počev od 2003. Ministarstvo kulture Argentine organizuje svake godine Svetski šampionat u tangu, uz učešće više od hiljadu plesača, koje prati po 50.000 ljubitelja tog očaravajućeg plesa koji je poput pandemije zahvatio planetu Zemlju, koja se i dalje skladno vrti.
Branko Rakočević
