Tajne Vagnerovog festivala
Nove umetničke direktorke festivala Riharda Vagnera (1813-1883) u Bajrojtu u Bavarskoj, praunuke slavnog nemačkog kompozitora - polusestre Katarina Vagner (Katharina) i Eva Vagner Paskje (Paskquir), obećale su da će rasvetliti veze svoje porodice s nacističkim režimom. Najstariji i jedan od najuglednijih muzičkih festivala u svetu otvoren je 25. jula Vagnerovom operom “Tristan i Izolda”, u režiji Kristofa Martalera (Christoph Marthaler) iz 2005. godine, koja je prenošena na velikom ekranu specijalno postavljenom na centralnom trgu Bajrojta, kao i na internetu.
Nove umetničke direktorke festivala Riharda Vagnera (1813-1883) u Bajrojtu u Bavarskoj, praunuke slavnog nemačkog kompozitora - polusestre Katarina Vagner (Katharina) i Eva Vagner Paskje (Paskquir), obećale su da će rasvetliti veze svoje porodice s nacističkim režimom.
Najstariji i jedan od najuglednijih muzičkih festivala u svetu otvoren je 25. jula Vagnerovom operom “Tristan i Izolda”, u režiji Kristofa Martalera (Christoph Marthaler) iz 2005. godine, koja je prenošena na velikom ekranu specijalno postavljenom na centralnom trgu Bajrojta, kao i na internetu.
Festivalu je pretio štrajk scenskih i tehničkih radnika, koji je otkazan dan uoči svečanog otvaranja, nakon višednevnih pregovora o zaradama.
Strahovalo se da će oko 150 angažovanih radnika ugroziti početak festivala, kojem je tradicionalno prisustvovala nemačka politička i društvena elita. Plate na legendarnom Zelenom brdu, na kojem se festival održava, uglavnom su manje nego u vodećim operskim kućama širom sveta, jer se smatra da je raditi na tom festivalu čast.
Nakon pregovora, uprava se složila da plate tehničkog osoblja podigne na nivo njihove struke, a biće i dodatno plaćeni za prekovremeni rad tokom jednomesečnog festivala i dobiti bonus kao kompenzaciju za kratkoročnu prirodu ugovora o radu.
Polusestre Katarina (31) i Eva (64) preuzele su počasno pravo rukovođenja festivalom od svog oca Volfganga Vagnera, unuka velikog kompozitora, koji je i osnivao festival u Bajrojtu još 1867. godine.
Među atrakcijama 98. festivala najavljena je dugoočekivana premijera opere “Holanđanin lutalica”, za koju su karte odavno rasprodate.
Festivalska publika moći će da uživa i u “Majstorima pevačima iz Nirnberga”, koje je scenski oživela sama Katartina Vagner, a do 28. avgusta biće prikazana i opera “Persifala” s prošlogodišnjeg repertoara.
Vagner je početkom 70-ih godina 19. veka posetio Bajrojt, ali mu se scena gradske opere činila premalom za orkestar za njegova dela, pa je predložio izgradnju nove operske dvorane, što je grad prihvatio.
Rihard Vagner je stvorio ogromno muzičko blago, a pisao je i filosofske rasprave i dela iz teorije umetnosti i muzike.
Autor je muzičkih drama “Tristan i Izolda” (1857), “Majstori pevači iz Nirnberga” (1867) i “Prstena Nibelunga”, koji se sastoji iz pet opera - “Rajsko zlato”, “Valkira”, “Zigfrid”, “Sumrak bogova” i “Persifal”. Pisao je i simfonije, klavirske sonate, marševe (Carski i Američki), komponovao Zigfrid idilu za mali orekstar...
Bio je izuzetno plodan pisac - pisao je rasprave, pesme, članke koji obuhvataju veliki broj tema iz politike, filosofije, kao i analize (neretko veoma kondradiktorne) sopstvenih opera. Čuveni su mu i eseji:
“Opere i drame”, “Jevrejstvo u muzici” (1859), polemički spis uperen protiv jevrejskih kompozitora u celini, a najviše protiv Majerbera. Njegov autobiografski spis “Moj život”, objavljen 1871. godine, štampan je u samo 25 primeraka, namenjenih prijateljima.
Vagner je bio i omiljeni kompozitor nacističkog vođe Adolfa Hitlera, a nove direktore festivala u Bajrojtu obećale su da će rasvetliti porodične veze sa nacistima, pa će se čak dotaći i pitanja da li je njihova prabaka, Vinifred Vagner, spavala sa Hitlerom.
Prema nekim izvorima, Vinifred Vagner je bila strastveni pristalica Hitlera i jedan od prvih članova njegove nacističke partije. Snabdevala ga je papirom kada je pisao “Mein Kampf” u zatvoru, a i skrivala ga je u porodičnoj vili dok je bio na poternici.
Kada je Hitler došao na vlast, jedan od prvih događaja u kulturi koji je posetio bio je upravo Bajrojt festival.
Polusestre Vagner svesne su da su mnogi poštovaoci njihovog slavnog pradede političari, te da bi bilo nezgodno da odnosi njihove porodice sa Hitlerovim režimom ostanu svojevrsni tabu.
Planirano je da istoričari sačine izveštaj o odnosima porodice Vagner sa Hitlerovim režimom do 2013. godine, kada će biti obeležena 200-godišnjica rođenja velikog kompozitora.
U Vagnerovoj porodičnoj vili biće postavljena stalna postavka o godinama nacizma, a sadržaće i biografije jevrejskih pevača i muzičara, koji su proterani iz operske kuće za vreme Trećeg rajha.
Sajt festivala je www.bayreuther-festspiele.de
B. Rakočević / SEEcult.org
