Teatarske zvezde u Tampereu
Međunarodni pozorišni festival u Tampereu (TTF) predstavio je i u 42. izdanju raznovrstan program savremenih produkcija i novih verzija klasika, a posebnu pažnju privukle su predstave poznatih evropskih reditelja Alvisa Hermanisa iz Litvanije i Andrije Žoldaka iz Ukrajine. Glavni program 42. TTF-a, održanog od 2. do 8. avgusta, predstavio je osam internacionalnih i 16 finskih predstava, a realizovan je i u nesvakidašnjim prostorima, poput restorana.
Međunarodni pozorišni festival u Tampereu (TTF) predstavio je i u 42. izdanju raznovrstan program savremenih produkcija i novih verzija klasika, a posebnu pažnju privukle su predstave poznatih evropskih reditelja Alvisa Hermanisa iz Litvanije i Andrije Žoldaka iz Ukrajine.
Glavni program 42. TTF-a, održanog od 2. do 8. avgusta, predstavio je osam internacionalnih i 16 finskih predstava, a realizovan je i u nesvakidašnjim prostorima, poput restorana.
Festival je ponudio publici mogućnost da istraži rusku dušu kroz predstave nagrađivanog Dramskog teatra Puškin - novu verziju “Oluje” Aleksandara Ostrovskog, u režiji Leva Erenburga, te kroz novu produkciju moskovskog SounDrama Studija koji je izveo adaptaciju kratke priče Nikolaja Gogolja “Majska noć”.
Pažnju je privukao i teatar NO99 iz Estonije novom predstavom “How to Explain Pictures to a Dead Hare”, zasnovanom na provokativnom performansu čuvenog konceptualnog umetnika Jozefa Bojsa (Joseph Beuys) iz 1965. godine.
Posebnu pažnju publike TTF-a izazvao je povratak nagrađivanog Alvisa Hermanisa iz Litvanije, čija je predstava “Gospodijice iz Vilka” (The Young Ladies of Wilko), u izvođenju italijanskog Emilia Romagno Teatra, zasnovana na romanu Jaroslava Ivaškijeviča, prema kojem je slavni poljski reditelj Andžej Vajda snimio film 70-ih.
Prema rečima Hermanisa, koji poznat i publici BITEF-a po predstavama “Sonja” i “Dugi život”, drama “Gospođice iz Vilka” je svojevrsni poziv u njegov sopstveni sentimentalni svet.
Ukrajinski rediteljski guru Andrij Žoldak adaptirao je čuvenu dramu Lava Tolstoja “Ana Karenjina”, a predstava “Further than the Furthest Thing” je izvedena u ne baš tako obližnjem mestu Turku, u produkciji tamošnjeg gradskog teatra, Pozorišne akademije u Helsinkiju i Škole za umetnost i dizajn Univerziteta Alto, kao diplomski studentski rad.
Predstava nije izvođena u samom Tampereu zbog previše kabaste scenografije.
Žoldak je čuveni Tolstojev roman pretvorio u istraživanje same suštine ljubavi, a među efektnim scenama je i bal koji je prikazan kao savremena terevenka prezasićenih gospodara života, kao i scena u šumi sazdana na tradicijama naturalističke scenogarije. Jedna od najuzbudljivijih slika koju će gledaoci pamtiti je i pokretno ogledalo iza koga odlazi Ana, koju je Žoldak predstavio kao veštu i neverovatno hrabru ženu koja je odbila da se povinuje društvenim konvencijama.
Prema navodima Žoldaka, ljudi se bez ljubavi i ljubavnog elektriciteta pretvaraju u opasna bića i za sebe i za druge - postaju mehanički roboti.
Među finskim predstavama na 42. TTF-u izdvojila se festivalska koprodukcija “Performance Economy”, koju je napisao i režirao Juha Jokela, a predstavlja oštar i misaoni pogled na današnje vreme.
Istorija današnjeg sveta tematizovana je predstavom Teatra Vanha Juko “Eight Fatal Bullets”, čija se radnja događa u savremenom industrijskom gradu, a Juha Luukkonen ju je zasnovao na scenariju za film Mikke Niskanena sa početka 70-ih. Predstava “The World Is Just Beginning”, zasnovana na romanu Toiva Pekkanena, u režiji Kaise Korhonen, osvrt je na štrajk industrije papira 1929. godine, sa brojnim sličnostima sa današnjim vremenom.
Finci su poznati po tome što uspevaju da privuku veliki broj turista u zemlju u kojoj nema muzeja svetskog značaja i gotovo nijednog spomenika kulture starijeg od 400 godina.
Finska je po broju prodatih ulaznica za pozorišne predstave tokom godine - u odnosu na broj stanovnika, prava teatarska evropska velesila. Kulturolozi navode više razloga za toliku predanost finskog naroda pozorišnoj umetnosti, od kojih jednu nalaze u dubokoj ukorenjenosti u istoriji kulture Finske. Drugi razlog je praktičnije prirode - dovoljno je samo pogledati repertoar festivala u Tampereu sa obiljem savremenih drama za koje je publika veoma zainteresovana.
Treba imati u vidu i osobenost nove finske dramaturgije koja se ne svodi, kao u mnogim drugim zemljama, pa i u susednim, znatno većim, ni na ogolelu komercijalu, ali ni na marginalnu alternativu.
Pozorište je bilo i ostalo u Finskoj značajan instrumena društvene adaptacije građana i društvene analize, ali, što je posebno značajno, ono pri tome ne gubi ništa od svoje atraktivnosti, emocionalnosti i vitalne snage.
Stoga publika uvek prepunjava pozorišne dvorane. I to ne samo one koje su u istom gradu ili u komšiluku, jer su finski ljubitelji pozorišta poznati i po tome što rado i često kolektivno odlaze na predstave i u druge gradove, pa je tako i za vreme TTF-a bio prirodan i izlet do grada Turku na Žoldakovu verziju “Ane Karenjine”.
Sajt TTF-a je www.teatterikesa.fi
B. Rakočević / SEEcult.org
