Tektonske promene u digitalnom svetu

Digitalna oštrica - Tektonske promene: upravljači na oblaku i treći talas veštačke inteligencije

Piše: dr Adam Sofronijević

Tokom ovog leta svetski priznati ekspert za pitanja bezbednosti digitalnog sveta penzionisani general Majkl Hajden (Michael Hayden) često je govorio o tektonskim poremećajima koji sve više prestaju da budu poremećaji i sve više postaju realnost stalne slike jednog potpuno promenjenog sveta. Za ovaj nastavak serijala Digitalna oštrica kao inspiracija je poslužilo izmeštanje aplikativnog paketa Kubernetes na oblak, imajući u vidu etimologiju engleske reči i njenog starogrčkog porekla, koje je u svoje vreme označavalo stručnjake za upravljanje triremama – bojnim brodovima ondašnjih mornarica, a u današnjem značenju vezuje se za sve oblike reči koji označavaju upravljanje ili upravnike. Da li će upravljanje digitalnim svetom pratiti dileme koje milenijumima prate upravljanje fizičkim svetom, podela na pristalice demokratije i oligarhije, odnosno večito pitanje o ravnopravnosti svih pripadnika zajednice da odlučuju o pitanjima zajednice na osnovu prirodnog prava ili pripisanih osobina, nećemo saznati uskoro, ali ćemo pokušati da ispratimo nastajanje ove dileme u digitalnom svetu, kao i važan deo tog razvoja vezan za treći talas veštačke inteligencije koji je iniciran ovog leta.

Tokom proteklog jula i avgusta najavljeno je više izuzetnih skupova i konferencija koje će biti održane tokom jeseni, od kojih izdvajamo Globalni samit investitora u kripto valute Block Seoul (16-19. septembra u Seulu, Južna Koreja). Na samitu će predavanje održati i penzionisani general Majkl Hajden koji u svojm nastupima u prethodnom periodu, a naročito tokom ovog leta, iznosi teoriju o tektonskim poremećajima koji menjaju savremeni digitalni svet. Prvi tektonski poremećaj koji naglašava Hajden odnosi se na promenu suštine odnosa moći u svetu, a koji usled digitalnih tehnologija ima tendenciju da više ne bude centralizovana, već se raposređuje ka ivicama i na dole. Primere nalazimo na svakom koraku, recimo vezano za mogućnost pregledanja satelitskih snimaka Zemljine površine, što je donedavno bila privilegija samo dve super sile, a danas je na raspolaganju svakom korisniku interneta. Blokčejn tehnologije u još većoj meri osnažuju pojedince i još više izmeštaju moć na nivo običnog čoveka i udaljuju je od centra, bilo da je on korporativni ili državni.    

Simbolično, 4. jula, sa Tviter naloga @HumanProgress, saznajemo da je Džordž Vašington izračunao da ga pet sati noćnog čitanja košta osam tadašnjih funti godišnje - za troškove veštačkog osvetljenja, tada u obliku sveće. Veštačko osvetljenje električnom energijom i današnji razvoj pametne energije ovaj trošak smanjili su za 500.000 puta, odnosno za toliko su se povećale mogućnosti čitanja u poslednja dva veka. Smanjenje troškova čitanja vezano za digitalne ekrane nije još uvek projektovano, ali možemo zamisliti da je ovo oblast u kojoj se moć neizmerno širi od centra ka ivicama i na dole, odnosno gde svako dobija mogućnost neograničenog čitanja. A kako je upravno znanje moć, ovde je u pitanju svakako eksponencijalni napredak.

U industrijskom svetu, koji je prethodni digitalnom koji danas živimo, prva vest ove rubrike i mnogih drugih medijskih napisa, odnosila bi se na 26. jul - dan u kojem je jedna od najvećih kompanija današnjice Fejsbuk izgubila 19% svoje ukupne vrednosti, odnosno 119 milijardi dolara vrednosti akcionara je nestalo tog dana. Da bismo stvari stavili u perspektivu možemo se setiti koliki je godišnji ukupni društveni proizvod Srbije i drugih zemalja sličnih demografija i dispozicija, te zaključiti da je u tom danu nestao ekvivalent nekoliko godina života rada svih žitelja jedne takve države. U industrijskom svetu kraja 20. veka, govorilo bi se o crnom četvrtku i kraju sveta kakav poznajemo, međutim digitalni svet koji danas živimo sa lakoćom je prebrodio ovo talasanje, zasnovano na uzdrmanom poverenju korisnika u jedan aspekt poslovanja kompanije – odnos prema privatnosti podataka. Ovakva ilustracija trebalo bi da bude dovoljan povod da se zamislimo nad time kolika je danas moć korporacija, a kolika korisnika njihovih usluga koji, kao što vidimo, preko njihove vrednosne određenosti na berzi tvore njihovu suštinu.

Ugledni Vol strit džurnal donosi 29. jula tekst o protestu zaposlenih u Guglu koji su zahtevali da njihova kompanija prekine rad na projektu za Ministarstvo odbrane i da ubuduće ne radi na projektima u kojima se algoritmi kompanije mogu upotrebiti u vojne svrhe. Ovaj zahtev, koji je potpisalo više od 3.000 zaposlenih, izazvao je velike kontroverze, kako u samoj kompaniji, tako i u široj javnosti, i postavio je pitanja o stvarnoj upotrebnoj vrednosti digitalnih proizvoda, u njihovoj osnovnoj nameni, ali i u izvedenim namenama koje mogu doneti mnogo zlokobnije posledice. Čuli su se i glasovi koji su ukazivali na to da - ukoliko ove algoritme ne upotrebe američke oružane snage, svakako će biti veliki broj drugih entiteta širom planete, državnih i drugih, koji će bez imalo razmišljanja i moralnih dilema iskoristi prednosti koje im se pružaju. Još jednom vidimo jasnu ilustraciju tektonskog pomeranja raspodele moći - u ovom slučaju sa Ministarstva odbrane SAD na kompaniju, pa na njene zaposlene, pa zatim na i formalno neimenovane entitete, uključujući i pojedince. Ovo je, naravno, moguće ukoliko se setimo da je, recimo, 1957. godine kada je Ministarstvo odbrane SAD bilo sinonim za moć, jedan megabajt kompjuterske memorije koštao 400 miliona dolara, a da 2015. godine, kada je moć na dohvatu svakog pojedinca košta 1 cent. Sa druge strane, možemo se setiti i podatka da ukupan društveni proizvod Ruske Federacije iznosi 1,28 triliona dolara i da je to suma koju će uskoro prevazići vrednost kompanije Apple. Tektonski poremećaj ne odnosi se samo na pojedine entitete, već možda i više na samu suštinu određenja vrednosti, gde sam finansijski iskaz svakako više nije dovoljan kao određujući faktor te moći.

Možda i najvažnija vest ovog leta, pored one kojoj je posvećena Tema meseca, jeste to da je Kuberenetes, otovrena platforma za automatizovani razvoj, upravljanje i promenu obima implementacije aplikacija u formi koja je unapred određena (kontejneru) na različitim hardverskim platformama, preseljena na oblak. Na ovaj način ne samo da je omogućeno još lakše, brže i finije skaliranje primene aplikacija na različitim platformama, već je napravljen dramatičan korak u pomeranju moći od centra ka periferiji, i naravno na dole, ka običnim ljudima i malim organizacijama. Složenost koncepta digitalnog sveta, koji zahteva solidno predznanje da bi se uopšte shvatilo šta je Kubernetes, kako radi i koja je njegova uloga, ne menja na činjenici da u krajnjem ishodu taj svet postaje dramatično drugačiji i to izuzetno brzo. Mogućnost da jedan programer ili mala grupa developera sada razvije aplikaciju koja će brzo i lako moći da se implementira u jednom eko sistemu na nekoliko vrsta mašina, a zatim, sledeći eventualni uspeh toga, na svim relevantnim ekosistemima i na milionima mašina svih vrsta, deluje nam iz perspektive leta 2018. godine kao prirodni evelutivni razvoj. Učinimo ono što gotovo nikada ne radimo u digitalnom svetu – uzmimo nekoliko trenutaka vremena da razmislimo o tome i koja bi bila naša perspektiva ovoga iz, na primer, ne tako daleke 1957. godine kada je jedan megabajt memorije moglo da priušti samo Ministarstvo odbrane SAD.  

Tema meseca
Treći talas veštačke inteligencije

Agencija za napredne istraživačke projekte u oblasti odbrane Vlade SAD objavila je 20. jula poziv za učešće u programu Istraživanje veštačke intelignecije (Artificial Intelligence Exploration - AEI), koji samo po nazivu ni na jedan način ne budi pažnju. Pa zar se to ne radi već godinama, decenijama? Razlika koju čini AEI program DARPA je, međutim, suštinska. Ona pokreće istraživački napor u pravcu takozvanog trećeg talasa veštačke inteligencije i čini ''ključnu komponentu šire investicione strategije Agencije u oblasti veštačke inteligencije''. Projekti u okviru programa AEI, vredni milion dolara, treba da istraže manjkavosti u prethodna dva tehnološka talasa vezana za veštačku inteliganciju. Prvi talas vezuje se za programe zasnovane na pravilima, dok se drugi talas vezuje za programe koji uče na statistički utemeljenim osnovama. Rezultat ova dva talasa su neverovatne mogućnosti koje se danas pružaju u gotovo svim oblastima ljudskog delanja i obećanje da će se svet potpuno promeniti u životnom rasponu naše generacije.

Ono što DARPA sada želi da podstakne je promena koja treba da omogući još više ljudski pristup funkcionisanju sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Sistemi drugog talasa ili druge generacije zahtevaju ogromne količine podataka da bi na osnovu njih učili i veliki broj iteracija kroz koje se inkrementalno unapređuje mašinsko znanje, dok ne dostigne zadati i željeni stepen. U osnovi primene ovakve tehnologije su superkompjuteri, čija cena doduše svakim danom pada, a dostupnost svakim danom raste, ali i dalje i u dogledno vreme ostaju izvan dometa pojedinaca i malih organizacija. Stoga je, da bi se veštačka inteligencija učinila dostupnom na nivou razvoja pojedincu, potrebno, a u Agenciji DARPA očigledno smatraju i poželjno, da se razvije nova generacija ili, kako oni kažu - novi talas tehnologija, koji će omogućiti da se one primene bez prevelikih tehnoloških zahteva.

Idejno bi tehnologije veštačke inteligencije trećeg talasa trebalo da omoguće da se mašinsko učenje obavlja na način sličan ljudskom, kontekstualno i uz mali broj primera, gde je razumevanje njihovog konteksta ključno. Ovakav pristup čini upotrebu suprekompjutera za razvoj veštake inteligencije suvišnim, i u fokus razvoja stavlja zaista inteligentan pristup i razumevanje koneksta, ono što je centralno za ljudsku inteligenciju. Koje će biti posledice poziva za projekte koji je klasifikovan kao DARPA-PA-18-02 ostaje da vidimo, svakako će moći otići još dalje od centra, ka upravljačima na oblacima ili kako bi to rekao Vilijam F. Bakli Džunior (William F. Buckley Jr.), koji se ispostavlja možda kao jedan od najdalekovidijih mislilaca 20. veka, ''radije bih da vlada prvih 400 ljudi iz telefonskog imenika nego svi profesori Harvard univerziteta''.

*Prilog je emitovan u stalnoj rubrici Digitalna oštrica emisije Digitalne ikone Radio Beograda II