Tihi Don prvi put bez cenzure
Slavni roman ruskog nobelovca Mihaila Šolohova (1905-1984) “Tihi Don” pojaviće se prvi put u autorskoj verziji, bez cenzorskih ispravki. Knjigu će objaviti početkom aprila jedna ruska izdavačka kuća, a štampa se u Ukrajini, u tiražu od hiljadu primeraka, objavio je “Večernji Harkov”. Tekst je za štampu pripremio pisac Aleksandar Stručkov sa starijom kćerkom Šolohova.
Slavni roman ruskog nobelovca Mihaila Šolohova (1905-1984) “Tihi Don” pojaviće se prvi put u autorskoj verziji, bez cenzorskih ispravki.
Knjigu će objaviti početkom aprila jedna ruska izdavačka kuća, a štampa se u Ukrajini, u tiražu od hiljadu primeraka, objavio je “Večernji Harkov”.
Tekst je za štampu pripremio pisac Aleksandar Stručkov sa starijom kćerkom Šolohova.
Predstavnik harkovskog odeljenja Saveza pisaca Rusije Leonid Mačulin izjavio je da će u novo izdanje ući nekoliko hiljada dosad izostavljanih reči Šolohova, kao i cela glava posvećena ustanku kozaka u stanici Vešnjenskoj.
“Tihi Don” počeo je da se štampa 1927. godine i već tada su se pojavili prvi glasovi da autor romana epopeje nije Mihail Šolohov (u vreme kada su počele izlaziti prve glave romana imao je samo 22 godine). Bilo je glasina da je Šolohov prisvojio rukopis nekog streljanog belogardejskog oficira.
Tokom mnogih decenija pitanje o autorstvu bila je centralna tema najpre za mnoge inostrane, a kasnije i za ruske kritičare koji su se bavili proučavanjem stvaralaštva Šolohova. Protivnici atribucije romana Šolohovu, među kojima je bio i Aleksandar Solženjicin, licitarali su velikim brojem kandidata koji bi mogli “stupiti na dužnost” originalnog autora “Tihog Dona”.
Dugo vremena smatralo se da su rukopisi prve dve knjige romana izgubljeni i pronađeni su tek 1999. godine, punih 15 godina nakon smrti pisca. Grafološka ekspertiza potvrdila je da je tekst romana napisan rukom Šolohova. Rukopisi su 2006. godine izdati, a postavljeni su i na internet.
Zastupnici tradicionalne verzije o autorstvu “Tihog Dona” bili su jednodušni u oceni da će pronalazak rukopisa staviti jednom za svagda tačku na pitanje o atribuciji teksta. Međutim, njihovi protivnici takođe su proanalizarali manuskripte i, tragajući za dokazima u korist svoje verzije, zastupali su tezu da je Šolohov mogao prepisati tekst specijalno zbog toga da bi dokazao svoje autorstvo.
Branko Rakočević
