Tras! (Blam!) na Festivalu igre

Kompanija Kristijana Ingimarsona iz Kopenhagena izvešće na Beogradskom festivalu igre (BFI), 3. i 4. aprila u Pozorištu na Terazijama, predstavu “Tras!” (Blam!) koja spaja fizički teatar i komediju, pretvarajuci svakodnevnicu radnog mesta u svet nastanjen vanzemaljcima, super-herojima i klasičnim negativcima iz filmskih blokbastera. Posle mnogobrojnih gostovanja širom sveta, predstava “Tras!” prvi put učestvuje na jednom festivalu savremene igre.

“Predstavu igramo već četiri godine. Izveli smo je više od 300 puta. To je zaista internacionalni komad i za nas je neka vrsta avanture da ga prikazujemo po celom svetu. Baziran je na fizičkom teatru, koristi telo izvođača, ali do sada nismo bili na nekom festivalu igre”, izjavio je 2. aprila na konferenciji za novinare u Beogradu autor, koreograf, reditelj i izvođač Ingimarson, islandski umetnik koji živi i radi Danskoj.

“Tras!” sadrži akciju poput filmske i mnogo humora, u čemu je verovatno tajna uspeha i dugovečnosti te predstave, dodao je Ingimarson, koji već 25 godina živi i radi u Kopengahenu, gde je i studirao pozorišnu umetnost i osnovao trupu.

“Volim eksperimentalni teatar i komediju, a naročito me interesuje njihov miks. Neki moji komadi su politički angažovani, neki samo smešni, kako bih ostvario kontakt sa širom publikom”, rekao je Ingimarson.

Kao primer odličnog spoja politički angažovanog dela i komedije, Ingimarson je naveo film “Veliki diktator” Čarlija Čaplina.

Radnja predstave “Tras!”, premijerno izvedene 2012. godine, dešava se u jednoj tipičnoj kancelariji u kojoj su ljudi zarobljeni od 9 do 5 i, poput robota, ponavljaju iste radnje. Da bi razbili dosadu, započinju igru – parafraze scena iz akcionih i S/F filmova, naravno, krišom od šefa. Šef ih ipak otkrije, ali mu se igra svidi, pa se i sam uključuje, a ispostavi se da je odličan u likovima najvećih negativaca.

“Imamo vrlo malo teksta, a mnogo vratolomija. U komadu su četiri lika, ali čak desetak ljudi može da ih igra, smenjujemo se, ponekad zamenjujemo likove tako da nam nikada nije dosadno, ne upadamo u rutinu, inače ne bismo mogli ovako dugo i često da izvodimo predstavu. Volimo da je igramo, zabavno nam je na sceni. Uostalom, ja sam jedan klovn”, izjavio je glumac i performer Ingimarson.

Koreografija je vrlo precizna, da ne bi došlo do povređivanja. Muzika je uglavnom rok, uz citate iz akcionih filmova.

“Nastojao sam da postavim fizički jezik iz takvih filmova na scenu. Taj jezik nije realističan, ali je interesantan i potpuno suprotan fizičkom jeziku u ofisu, punom pravila i stega. Ljudi i ne primećuju koliko su pristali na te stege, dok im igranje filmskih scena ne probudi nadu da se može i drugačije”, rekao je Ingimarson.

Uz telesnu akciju, predstava ispituje svet muške moći, odnosno kako dečaci u nama zamišljaju mušku moć.

“Predstava nema veze sa politikom, ali je kao i većina mojih radova, angažovana u smislu oslobađanja ljudi, poziva da oslobodimo svoje umove od utvrđenih modela”, rekao je Ingimarson.

13. Beogradski festival igre predstavlja do 10. aprila u Beogradu i delom u Novom Sadu produkcije 15 plesnih kompanija iz 13 zemalja sa više od 30 koreografskih postavki koje potpisuju i legendarni autori, i mlade nade svetske scene, a izvode ih i trupe sa višedecenijskom tradicijom, poput Holandskog plesnog teatra, kao i neme od najmlađih na sceni, poput Nacionalne plesne kompanije Malte.

Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)