Trenutak kad predmet lebdi - performansi Buržoe uvertira u 21. BFI

Francuski igrač i koreograf Joan Buržoa, čijih će pet kratkih performansa “Neuhvatljiva tačka odlaganja” biti izvedeno kao uvertira u 21. Beogradski festival igre (BFI) 7. i 8. marta u Bioskopu Balkan, kaže da je termin “tačka odlaganja” uzeo iz sveta žonglera koji tako zovu tren lebdenja pre pada, što je za njega i fizičko i egzistencijalno pitanje.

Tokom dugogodišnjeg istraživanja gravitacije i ravnoteže, Buržoa je kreirao veći broj komada, takozvanih pristupa, za koje potpisuje koncept, režiju i dizajn scene. Izvođači Olivije Matje i Mari Buržoa prikazaće u Beogradu tri zajednička i po jedan solo performans koji ujedinjuju savremenu igru i akrobatiku.

“Veoma sam srećan što učestvujem na festivalu koji je za mene jedan od najlepših u Evropi. Bitno mi je da publici predstavim ono što je jezgro našeg umetničkog rada već desetak godina, a to su pokušaji hvatanja one posebne tačke odlaganja, odnosno suspenzije pada ili lebdenja dok ne prevlada sila gravitacije”, rekao je Buržoa 6. marta na konferenciji za novinare.

Termin iz naslova je otkrio davno, dok se bavio žongliranjem u okviru novog cirkusa.

“Reč je o trenutku u kojem predmet lebdi. Kada ga uhvatimo u toj tački osećamo da se nešto neverovatno desi, zato što težina nestaje. Puno sam razmišljao o tome i usledila je odluka da sam sebe postavim u tu tačku kako bih živeo bez težine. Da sam postanem predmet. U početku sam za to koristio trambolinu. Zatim sam sa svojim timom napravio instalacije - fizičke strukture, kao što su stepenice ili rotirajuće platforme, koje omogućuju da se vidi osoba koja se nalazi u toj tački bez težine”, dodao je Buržoa.

“Dok trenirate žongliranje predmeti stalno padaju i padaju. To mi je bilo prilično deprimirajuće, ta upornost gravitacije. Strašno je zato što nakon pada predmeti ostaju nepokretni. Za mene je to egzistencijalno pitanje, a ne samo tema kojom se bavim u umetničkom radu. Nama Zemljanima je teško jer smo suočeni sa zakonom gravitacije i smrtnošću. Teško nam je da živimo izvan odnosa snaga i sila prirode”, kazao je Buržoa.

Pomenuta tačka nalazi se na mestu gde su snage u ravnoteži, dodao je Buržoa, čiji će performansi biti izvedeni kao uvertira 21. BFI šest puta, a moći će da ih prati po sto ljudi.

“S obzirom da je taj termin višeznačan, važno mi je da na više načina pristupim i istražim šta može biti tačka odlaganja. Na primer, ako imamo dvoje izvođača na jednoj nagnutoj platformi, najmanji pokret svakog od njih izaziva pomeranje cele instalacije. Tako i inače živimo. Ako učinim nešto što utiče na ravnotežu, ako sada viknem - to bi uticalo na sve vas u prostoriji. U konkretnom performansu ravnoteža je veoma krhka, tako da naglašenije osećamo svako njeno potencijalno narušavanje”, naveo je Buržoa, pominjući i fenomen centrifugalne sile, gde se platforma brzo vrti, a izvođači pokušavaju da se bore protiv sile koja ih udaljava od centra. “To je slično kao kada je u pitanju širenje svemira”, dodao je on.

“Svaki komad počiva na pojačavanju fizičkih fenomena. Put do toga da se te sile dovedu u ravnotežu u svakom komadu-pristupu  je drugačiji, a ti fenomeni i te sile prirode nam govore o suštini našeg ljudskog stanja kao Zemljana”, rekao je Buržoa.

Za učešće na 21. BFI odabrao je “Pristup 3. Stolice-stolovi”, “Pristup 7. Gramofon - Divlji je vetar”, “Pristup 9. Balansirajuća platforma - Čizme od španske kože”, “Pristup 14. Stolica koja se vrti” i “Pristup 18. Stepenice, Dodir”.

Performanse prati adekvatna muzika, u rasponu od Šuberta, preko Boba Dilana do Daft Panka.

Mari Buržoa je izjavila da dugo radi sa suprugom, te da je to istraživanje mnogo uticalo na nju.

“Pomerilo me je kao performera. Inspirativno je ‘žongliranje’ svojim telom na tom beskrajnom putu ka neuhvatljivoj tački odlaganja”, rekla je Mari Buržoa.

Direktorka BFI Aja Jung izrazila je zadovoljstvo što je taj festival posle dugih dogovora uspeo da dovede u Beograd tve izuzetne umetnike. Glavni problem, kako je rekla, bio je gabarit njihovih instalacija - konstrukcija koje ne mogu da prođu kroz vrata ovdašnjih pozorišta. Rešenje je konačno pronađeno u zdanju nekadašnjeg bioskopa “Balkan”.

Aja Jung je zahvalila Joanu Buržoa što je neke instalacije prepravio i prilagodio tom prostoru, a on je dodao da mu se sviđa što će se performansi izvoditi na više nivoa pa će i publika morati da se kreće.

Na pitanje novinara kako usklađuje svoj umetnički rad i angažman u muzičkim spotovima, Buržoa je rekao da se trudi da ne pravi razilku kada kreira za teatar ili za hitove.

“Smatram da treba da pružimo ruku mladima. Programi ustanova kulture često su udaljeni od njih”, kazao je Buržoa.

Pristup 6, foto: ©StudioAL

Buržoa trenutno radi za Opera i dens kompani iz Geteborga - koja takođe učestvuje na 21. BFI - operski komad “Poslednja igra”, čija će premijera biti u aprilu.

“Komad se bavi odnosom prema vremenu i intenzitetom poslednjeg izdaha. Povezan je s jednim koncertom Lajka Feliksa iz 1998. godine. Za mene je on jedan od najboljih muzičara, umetnik koji zrači izuzetnim prisustvom”, rekao je Buržoa.

Njegove instalacije u pariskom Luvru videlo je skoro 100.000 posetilaca.

Ista instalacija je bila deo postavke otvaranja Luvra u Abu Dabiju. U svetu visoke mode prepoznaju ga kao saradnika brenda Luj Viton. Pozorišna publika ga pamti kao igrača i kao direktora Koreografskog centra u Grenoblu. Radio je spotove za Harija Stajlsa, Selenu Gomez, Marka Mengonija...

Buržoa, prema navodima u katalogu BFI, neprestano ruši granice različitih umetničkih pristupa. Njegov metod je otelotvoren u fizičkim prolazima koji naglašavaju jedinstvene fenomene, u stalnom pokušaju da prikaže raznolikost prostora i beskonačne varijacije kretanja.

Nakon što je nastupao sa brojnim renomiranim koreografima, Buržoa je 2010. godine osnovao sopstvenu trupu. Od 2016. do 2022. godine bio je direktor Nacionalnog koreografskog centra u Grenoblu, postavši tako prvi cirkuski umetnik na čelu jednog francuskog koreografskog centra.

Posvećen umetnosti koja je radikalno multidisciplinarna, fizička i inovativna, Buržoa nadgleda svoje performanse, kreira saradnje i radionice u svim delovima sveta.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Naslovna fotografija: Mitar Mitrpović

(SEEcult.org)