U Berlinu o Srbiji u Lajpcigu
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić boraviće 21. i 22. februara u Berlinu, u okviru promotivnih aktivnosti za učešće Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu u martu, na kojem ima status zemlje u fokusu. Bradić će se 21. februara sastati u Bundestagu sa članovima parlamentarnog Komiteta za kulturu i medije, nakon čega će na Katedri za slavistiku Humbolt univerziteta biti predstavljena dela srpskih autora koji će učestvovati na Sajmu u Lajpcugu prevedena na nemački jezik. Prisutnima će se obratiti i pisac Dragan Velikić, najavilo je Ministarstvo kulture.
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić boraviće 21. i 22. februara u Berlinu, u okviru promotivnih aktivnosti za učešće Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu u martu, na kojem ima status zemlje u fokusu.
Bradić će se 21. februara sastati u Bundestagu sa članovima parlamentarnog Komiteta za kulturu i medije, nakon čega će na Katedri za slavistiku Humbolt univerziteta biti predstavljena dela srpskih autora koji će učestvovati na Sajmu u Lajpcugu prevedena na nemački jezik.
Prisutnima će se obratiti i pisac Dragan Velikić, najavilo je Ministarstvo kulture.
Za 22. februar najavljena je konferencija za nemačke novinare na kojoj će biti prezentovan program predstavljanja Srbije na sajmu u Lajpcigu (Theater Volksbühne am Rosa-Luxemburg-Platz).
Bradić će se sastati i sa pomoćnikom ministra spoljnih poslova Nemačke Peterom Amonom (Ammon), zaduženim za kulturu, a razgovaraće o podršci koju Nemačka pruža razvoju umetnosti i kulture Srbije kroz Gete institut (Goethe Institut) u Beogradu, te o počasnom učešću Srbije na lajpciškom Sajmu knjiga, te o kulturi i održivom razvoju u okviru Dunavske strategije.
Sajam knjiga u Lajpcigu biće održan od 17. do 20. marta, a cilj nastupa Srbije je da se na nemačkom govornom području skrene pažnja na njene autore, izdavače i izdavačku produkciju, kao i da se podstakne interesovanje za njenu kulturu uopšte.
Pripreme za nastup Srbije u Lajpcigu počele su prošle godine, a svojevrsne generalne probe bili su sajmovi u Beču sredinom novembra i Frankfurtu nešto ranije.
Prema navodima ministra kulture Bradića, nastup Srbije u Lajpcigu posebna je prilika za predstavljanje njenog umetničkog stvaralaštva i ujedno podsticaj razvoju kulturnih veza Srbije i Nemačke.
“Danas, kada govorimo o Srbiji koja bi mogla i formalno da uđe u porodicu istorijski i geografski odavno okupljenih evropskih naroda, postoje mnoga
značajna pitanja o kojima bi trebalo razmišljati. Pre svega, o tome koji su najvažniji poželjni elementi posebnosti identiteta koji Srbija unosi u Evropu; šta je to po čemu će biti i ostati svoja, i u isto vreme se upisati u zajedničku
evropsku kulturnu mapu obogaćujući je novom jedinstvenošću”, naveo je Bradić u publikaciji “Literatur.rs” koju je Ministarstvo kulture objavilo povodom nastupa Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu.
Prema rečima Bradića, raznolikost i bogatstvo književnog stvaralaštva Srbije ukazuju na nove vrednosti koje se razvijaju u društvu.
Napominjući da su među mlađim autorima oni koji će omogućiti srpskoj književnosti i kulturi da se nađu u zajednici sa umetničkim dostignućima, pre svega sa onima sa evropskog tla, Bradić je ocenio da “originalni glasovi srpskih pisaca koji se prvi put pojavljuju na nemačkom govornom području mogu biti itekako valjan osnov za dobru recepciju drugog i drugačijeg koje dolazi iz Srbije”.
Bradić je u povodom Sajma u Lajpcigu podsetio i na priču Ive Andrića o deci sa dve strane reke: srpskoj i turskoj.
Prema toj priči, srpska deca tvrdo veruju da su stope u stenama na obali načinjene kopitama Šarca, konja koga je jahao Kraljević Marko, srpski srednjovekovni velikaš, dok turska deca veruju da je reč o tragovima kopita konja turskog junaka Muse Kesedžije.
“Deca se mogu sukobiti po hiljadu puta na dan zbog bilo kog dečjeg razloga koji je moguće zamisliti, ali se nikada neće potući oko pitanja porekla tragova u steni. I jedni i drugi, naime, toliko veruju u svoju priču - da im ne pada na pamet da je dokazuju silom. Veruju u veličanstvenu moć priče koja je uvek iznad našeg postojanja i sudbinski ga određuje”, naveo je Bradić.
Povodom nastupa Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu, pokrenut je i sajt Literatur.rs.
Programski odbor čine: Vida Ognjenović, Zoran Hamović, Laslo Vegel, Vladislav Bajac, Sreten Ugričić, Vladimir Kopicl, Radoslav Petković i Dragan Velikić.
Vizuelni identitet nastupa Srbije osmislio je “Orange studio”.
(SEEcult.org)
