Umetnošću protiv stereotipa
Njujorška javnost ima priliku da naredna tri i po meseca upozna Srbiju i razbije određene predrasude kroz radove internacionalne grupe savremenih umetnika, koji se odnose i na neka opšta pitanja današnjeg društva, a predstavljeni su na izložbi “Srbija - najčešće postavljana pitanja” u Austrijskom kulturnom forumu (ACF) na Menhetnu.
Izložbu “FAQ Serbia” (Frequently Asked Questions - Serbia), čiji su kustosi Branislav Dimitrijević i Andreas Štadler (Andreas Stadler), svečano je otvorio 22. septembra u galeriji ACF, u prisustvu velikog broja posetilaca i grupe umetnika iz Beograda, politički direktor austrijskog Ministarstva spoljnih poslova Štefan Line, navodeći da je prošlo 15 godina od kada u Njujorku nije organizovana izložba na kojoj je moguće videti dela srpskih umetnika.
Prema njegovim rečima, izložba “FAQ Serbia” važna je zato što umetnici na liberalan način govore o onome što se događa u njihovoj zemlji i svetu.
Sa desne strane na levo: Andreas Štadler, Branko Dimitrijević, Branko Radošević, Slobodan Nakarada i Laura Silber (direktorka sektora za odnose sa javnošću, Fond za otvoreno društvo)
Direktor ACF-a u Njujorku Andreas Štadler rekao je da Amerika jeste daleko od Srbije, te da neki Amerikanci možda i ne znaju gde je Srbija, ali da je ACF hteo da pokaže da je došlo do promena u svetu i da Srbija, o kojoj postoje brojne predrasude tokom poslednje dve decenije, nije usamljen slučaj.
“Svi smo mi deo globalnih okolnosti, a nacionalizam postoji i u Austriji i u Arizoni”, rekao je Štadler.
U ime Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), koji je partner ACF-a u tom projektu i obezbedio je deo radova, izvršni direktor Slobodan Nakarada rekao je da izložba “FAQ Serbia” podseća da postoji kompleksnost pluraliteta istina i da je potrebno prevazići poluistine, stereotipe i simplifikovna pitanja.
“Srbija je dobar primer za to, jer predstavlja metaforu prilaza, koji nisu dovoljno dosegli u pokušaju da se razume i spreči tragičan konflikt. Ovom izložbom želimo da sa vama podelimo delove priča koji se nisu čule”, rekao je Nakarada na otvaranju izložbe, na kojem se prisutnima obratio i generalni konzul Srbije u Njujorku Branko Radošević, navodeći da je teško vreme trauma prošlo, te da je u procesu zaceljivanja rana potrebno otvoriti svaka vrata, ponekad teška, da bi se osvestilo sve što je iza njih.
“Upravo su umetnici sa svojim nekonformističkim stavovima oni od kojih se to najpre očekuje”, rekao je Radošević na otvaranju izložbe koja predstavlja radove dvadesetak savremenih vizuelnih umetnika iz Srbije, Austrije, Rumunije, Turske, Velike Britanije, Albanije, Hrvatske, Slovenije i Grčke.
Biljana Đurđević, Synchronized Swimming, 2007-2008.
Na izložbi učestvuju Biljana Đurđević, Uroš Đurić, Vlatka Horvat, Johana Kandl (Johanna Kandl), Kunsthistorisches Mausoleum, Pol Albert Letner (Paul Leitner), Marko Lulić, Ahmet Ogut (Öğüt), Marko Peljhan, Dan Peržovski (Dan Perjovschi), Darinka Pop-Mitić, Anri Sala, Valter Štajnaher (Walter Steinacher), Zoran Todorović, Dragoljub Raša Todosijević, Milica Tomić, Stefanos Civopulos (Tsivopoulos) i Katarina Zdjelar.
Izložba je najavljena i u nedeljnom vodiču časopisa “Artinfo”, kao jedan od najinteresantnijih događaja koje ne treba propustiti.
Podsećajući na prošlogodišnju ocenu “Njujork tajmsa” da je srpska ekonomija u turbulencijama, ali da je “beogradski kul faktor u porastu”, “Artinfo” je zaključio da ona ne treba da čudi što je i umetnička scena u sličnom usponu. Izložba, kako je istaknuto, predstavlja radove koji istražuju stanje nakon okončanja nedavnih ratova u bivšoj Jugoslaviji.
“Nakon nedavnog trijumfa Marine Abramović u MoMA, umetnici iz Beograda, njenog rodnog grada, predstavljeni su grupno u ACF-u, koji organizuje seriju pametnih, neobičnih izložbi”, naveo je “Artinfo”.
Raša Todosijević, Biljana Đurđević, Zoran Todorović, Johana Kandl, Branislav Dimitrijević, Darinka Pop-Mitić, Goran Đorđević, Marko Lulić i Svebor Midžić
Prema navodima kustosa izložbe “FAQ Serbia”, početak raspada Jugoslavije i izveštavanje stranih medija o ratu doprinelo je tome da se širom sveta i u samoj Srbiji utemelje stereotipi koji, pogrešno, sve Srbe određuju kao netrpeljive, ksenofobične i nacionaliste. Kao što je slučaj sa svakim stereotipom, to preterano pojednostavljivanje služilo je kao pokušaj da se napravi jedna razlika: da se izdvoji neko drugi od onoga što smo mi, od onoga kako se mi ponašamo i onoga što smo mi skloni da mislimo o sebi.
Zastupljeni umetnici referišu na gotovo dvodecenijsku dramu na Balkanu, s naročitim naglaskom na Srbiji, ali cilj izložbe nije da predstavi “srpski slučaj” kao partikularan, već kao simptom univerzalnog, kada se radi o suodnosu ekonomskih/političkih procesa globalizacije i etničke parohizacije, kao i o kulturizaciji tih procesa.
“Srbija - najčešće postavljana pitanja” upravo se bavi univerzalnostima nekih pitanja koja su, iako karakteristična za srpsko društvo zapravo refleksije globalnih političkih, ekonomskih i kulturnih okolnosti u kojima deluju savremeni umetnici.
Posetioci ACF-a imaju priliku da vide rad Raše Todosijevića “Gott liebt die Serben” u kojem taj uticajni beogradski umetnik reaguje na nacionalističku retoriku u srpskoj kulturi i politici nakon 1980-ih.
Crteži Dana Peržovskog, objavljeni u raznim dnevnim novinama, služe kao svojevrsni politički komentari na stvaranje stereotipa i paranoje na Balkanu i u Evropi.
Dan Perjovshi, LANDing, 1999-2002.
Paradoksalno pitanje “nacionalnog predstavljanja” postavljeno je u radu “Toplina” Zorana Todorovića koji je predstavio u paviljonu Srbije na Bijenalu u Veneciji 2009. godine, a obuhvta ćebad napravljenu od ljudske kose sakupljene kod frizera i u kasarnama, gde je šišanje merilo discipline.
Stefanos Civopulos prikazuje dvokanalnom instalacijom na jednoj projekciji originalno svedočenje srpskog vojnika koji je učestvovao u grozotama rata u Bosni, dok na drugoj njegovu priču ponavlja glumac, pa je na gledaocima da zaključe koji je lik stvaran.
Video Milice Tomić, koji i beogradska publika ima priliku da vidi ovih dana na izložbi “Jednoga dana” u Salonu MSUB, prati umetnicu koja u jednoj ruci nosi kalašnjikov, a u drugoj najlonsku kesu iz supermarketa, kako korača beogradskim ulicama, odajući počast glavnim mestima oružane pobune protiv nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu.
Milica Tomić, Jednoga dana (2009, 2010)
Sažeta verzija instalacije “Teritorija” Marka Peljhana, predstavljena na prošlogodišnjem Bijenalu u Istanbulu, temelji se na dugoročnom istraživačkom projektu o tehnološkim i pravnim okolnostima masakra u Srebrenici.
Izložba predstavlja i sliku Biljane Đurđević koja je komentar o odnosu moći i nasilja u patrijarhalnom društvenom poretku, kao i o mladalačkoj seksualnosti i zbirci odrastanja.
“Prirodni mistik” Anrija Sale u video formi dokumentuje jednog čoveka iz Beograda koji koristi glasne žice kako bi besprekorno oponašao zvuk rakete tomahavk. Rad je usredsređen na traumatično iskustvo NATO bombardovanja Srbije, predstavljeno na način u kojem nema ni samosažaljenja, ni samonegiranja.
Anri Sala, Naturalmystic, 2002. kadar iz video rada
Privučena emotivnom i kulturnom moći Titovog zaveštanja u nekadašnjoj Jugoslaviji, slika Valtera Štajnahera, austrijskog umetnika koji živi i radi u Sloveniji, bavi se opštim procesom selektivnog, postkonfliktnog pamćenja. Suprotno tome, rad na papiru Johane Kandl ispituje uzroke i posledice prelaska u kapitalizam. Kandlova predstavlja vrlo ciničan, maltene fotografski pogled na odnose moći skrivene iza banalnog svakodnevnog jezika marketinga i reklamiranja.
Neki od radova bave se opštijim i univerzalnijim procesima koji su uzrokovali nasilne konflikte ili se sa njima podudarali.
Tako Ahmet Ogut posmatra paranoične, instrumentalne i nasumično indiferentne aspekte nadziranja u kontekstu borbe za moć.
Katarina Zdjelar, koja je sa Todorovićem učestvovala u srpskom paviljonu na Bijenalu u Veneciji 2009, situira sopstveno iskustvo izmeštenosti, kao strana umetnica koja živi i radi u Holandiji, putem istraživanja sistema komunikacije i učenja. Njen video ispituje paradokse, obećanja i neuspehe kulturne tranzicije.
Katarina Zdjelar, Everything Is Gonna Be, 2008.
Poput Zdjelarove, i Vlatka Horvat se bavi aspektima rata i dislokacije - video-radu “Ovo ovde i ono tamo” preraspoređivanje stolica u plitkoj bari predstavlja žalosnu i poetsku metaforu za suočavanje s gubitkom geografskih korena i društvenih zajednica.
Preuzimajući perspektivu putujućeg zanatlije i otkrivajući muku i dostojanstvo uobičajenog uličnog života na periferijama izvan velegradskih centara, fotograf Pol Albert Letner, ne navodeći gde je svaka pojedinačna fotografija snimljena, obelodanjuje niz zapažanja zabeleženih u Srbiji, Austriji i SAD.
Uroš Đurić predstavlja rad zasnovan na priči Džordža Orvela iz 30-ih godina prošlog veka u kojoj opisuje Srbina koga je upoznao, koji je smislio kako da radi do podneva, a da bude plaćen za ceo dan.
Ahmet Ogut, This area is under 23 hour video and audio surveillance, 2009.
Dva naručena rada za izložbu su film Marka Lulića i mural Darinke Pop-Mitić.
Lulićev performans odaje počast nedavno preminulom Bogdanu Bogdanoviću, arhitekti, profesoru, bivšem gradonačelniku Beograda i jednom od vodećih antimiloševićevskih intelektualaca, koji je uobličio tradiciju modernističkih memorijalnih spomenika podignutih u vreme socijalističke Jugoslavije.
Nadahnuta legendarnim američkim crtačem stripova Džordžom Herimanom i njegovim likom Krejzi Ketom, Darinka Pop Mitić u formi zidnog crteža pruža tragikomičan pogled na složenu istoriju austrijsko-srpskih odnosa u 20. veku, počev od atentata u Sarajevu i Prvog svetskog rata.
U izložbu je uključen i poseban deo posvećen izboru artefakta iz zbirke Kunsthistorisches Mausoleuma u Beogradu, neobične “komemorativne ustanove posvećene čuvanju uspomena iz istorije umetnosti”.
U okviru pratećeg programa izložbe, planirana su i predavanja, panel diskusije, filmske projekcije, koncerti i scenska čitanja, koje će biti realizovana u saradnji sa brojnim institucijama kulture u Njujorku.
Između ostalog, 12. oktobra u Diplomskom centru Martin E. Segal na Gradskom univerzitetu u Njujorku biće održano scensko čitanje drame “Skakavci” srpske spisateljice Biljane Srbljanović, a od 13. do 17. oktobra predviđene su filmske projekcije u Češkom centru, dok će 22. oktobra biti održan koncert Basione Amorose i Jasne Popović u Karnegi holu (auditorijum Stern/pozornica Perelman).
Za 5. novembar najavljena je akademska konferencija “Konstruisanje Balkana, dekonstruisanje nas samih” u Institutu Hariman, a 10. januara biće održan okrugli sto “Serbia@Europe” u Institutu za otvoreno društvo.
Izložba će biti otvorena do 11. januara 2011. godine, a organizovana je kao projekat EUNIC-a, na poziv i uz podršku ACF-a, a pomogli su je i kulturni centri Rumunije, Češke, Slovačke, Mađarske i Slovenije, kao i Hariman institut Univerziteta Kolumbija koji organizuje i simpozijum tokom trajanja izložbe.
Srpska glumica Jelena Stupljanin
Galerija ACF-a u Njujorku (Austrian Cultural Forum, 11 East 52nd Street, New York) skrenula je pažnju javnosti poslednjih godina kvalitetom programa i orijentacijom ka značajnim međunarodnim projektima, a nalazi se u jedinstvenoj zgradi izgrađenoj prema nagrađivanom projektu arhitekte Raimunda Abrahama.
Prateći program izložbe “Srbija - najčešće postavljana pitanja” nalazi se u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)
