Vek ruskog futurizma

Stogodišnjica ruskog futurističkog manifesta “Šamar društvenom ukusu” obeležava se u Moskvi međunarodnom konferencijom koja, osim referata ruskih i stranih stručnjaka, obuhvata i koncerte, avangardnu poeziju i izložbe retkih eksponata iz Državnog muzeja Majakovskog.

Trodnevna konferencija “Ruski futurizam: povodom 100-godišnjice almanaha ‘Šamar društvenom ukusu’” okupila je u Institutu svetske književnosti “Gorki” Ruske akademije nauka (RAN) četrdesetak stručnjaka iz Rusije, SAD, Nemačke, Italije, Poljske, Ukrajine, Srbije... Oni razmatraju od 18. septembra različite aspekte ruskog futurizma, čiji su ključni predstavnici bili Velimir Hlebnjikov i Vladimir Majakovski.

Ruski futurizam, čiji je manifest objavljen 1912. godine, nastao je pod uticajem Marinetijevog, ali se od njega i razlikovao i ideološki - pre svega naklonošću prema idejama Oktobarske revolucije, i u odnosu prema umetnosti i tradiciji. Dok su, na primer, italijanski futuristi bili za rušenje i spaljivanje muzeja i biblioteka, ruski su bili za izmeštanje umetnosti i književnosti iz institucija i njihovo približavanje narodu.

Referati na konferenciji odnose se na teme kao što su “Manifest i manifestnost u ruskom futurizmu”, “Hlebnjikovsko u ‘Šamaru društvenom ukusu’”, “Tekstologija avangarde”, “Hlebnjikov i njegov pogled na 1917”, “Jezik i metajezik stvaralaštva futurista i neofuturista”, “Umetnost Afrike i formiranje ruskog futurizma”, “Ruski i ukrajinski futurizam: tačke dodira”, “Intertekstualnost kao čest slučaj permutacije u avangardi”, “Zvučni likovi u ‘Ždralovima’ Velimira Hlebnjikova i ‘Tragedijama’ Majakovskog”, “Muzički eksperimenti na kraju 1920-ih godina”, “Andrej Beli i Sergej Jesenjin: kritika futurizma”, “Video art-žanrovi i tehnika”, “Retroavangarda, postavangarda, a u sredini ono što treba”...

Između ostalog, Andrej Rosomahin iz Sankt Peterburga bavi se analizom 110 dela Majakovskog, objavljenih za života tog pesnika, sa stanovišta statistike, politike i estetike. Predstavljen je i projekat Petra Ajdua i Konstantina Dudakova-Kašura “Rekonstrukcija Utopije. 1922. Predosećanje novog zvuka”.

Program konferencije obuhvata i prezentaciju Arhiva Ilje Zdanoviča u Francuskoj i Arhiva Vasilija Komenskog u Muzeju “Majakovski”.

Konferencija se završava 20. septembra programom “Moje sahrane”, posvećenim Igoru Terentjevu, povodom 120-godišnjice njegovog rođenja. U okviru tog programa, Teatar pesnika Državnog muzeja “Majakovski” prikazaće dokumentarni film “Igor Terentjev. Prezident fluida” koji su 2010. snimili režiseri Vladimir Kudrjašo i Dmitrij Lein.

U okviru konferencije, otvorena je i izložba “Likovi nezaboravnog vremena”, koju je priredio Teatar pesnika.

Branko Rakočević / SEEcult.org