Vreme za novog Nušića

Predstavnici Narodnog pozorišta u Beogradu, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Fondacije Nušić, udruženja dramskih umetnika i dramskih pisaca položili su 19. januara vence i cveće na spomenik Branislavu Nušiću, obeležavajući 80 godina od smrti velikog srpskog komediografa. U zgradi Narodnog pozorišta potom je otvorena izložba "Sva lica srpskog diplomate Nušića”. Upravo na mestu Nušićevog spomenika kod tržnog centra na Trgu republike - preko puta zgrade Narodnog pozorišta, planirana je izgradnja nove teatarske dvorane, namenjene operi i baletu.

Radovi na izgradnji nove dvorane trebalo bi da počnu uskoro, a Nušićev spomenik neće biti izmešten, već samo pomeren bliže Trgu republike, rekao je upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić.

Osim Savića, vence su, u prisustvu ministra kulture Srbije Vladana Vukosavljevića i medija, položili i Nušićev unuk Nebojša Nušić, dramski pisac Miodrag Ilić, rediteljka Tanja Mandić Rigonat i dramski pisac Igor Bojović.

Ministar Vukosavljević izjavio je da je Nušić svojim odlaskom “ostavio za sobom zjapeću prazninu” koja do danas nije popunjena.

“Već osam decenija srpska kultura traga za novim Nušićem, kao kamenom mudrosti naše pozorišne i dramske umetnosti, pa i naše politike i diplomatije”, rekao je Vukosavljević, navodeći da je Nušić “u emotivnom smislu za srpski narod ono što su Rable i Molijer za Francusku”.

“Ušao je u svaku kuću, u svaki školski program, rečenice i likovi iz njegovih drama deo su našeg i emotivnog i mentalnog vidokruga. Ljudi ga citaraju ponekad i ne znajući da je to Nušić. To je onaj doseg koji postižu samo veliki književnici, kao što su kod nas Njegoš ili Andrić”, dodao je Vukosavljević.

“Nušić je kroz smeh i kroz ironiju ponekad posmatrao naše običaje, naravi i karaktere, ali bez sarkazma, za koji kažu da je ironija koja je ostala bez duše, a Nušić je dušu itekako imao. Uprkos pristupu kroz smeh, Nušić je bio duboko temeljan i ozbiljan čovek, duboko zabrinut sudbinom srpskog naroda, kome je pripadao i za čiju je slobodu život položio njegov sin Strahinja Ban Nušić, što je tragedija od koje se Nušić nikada nije oporavio”, rekao je Vukosavljević.

Vukosavljević je podsetio da je Nušić 1908. godine skretao pažnju na nepravednu aneksiju Bosne i Hercegovine, da je imao snažan nacionalni duh, ali da u svom umetničkom delu nije potpirivao vatru, već je nastojao da kod publike pobudi osećaje kroz suptilni, razdragani, ohrabrujući humor.

“Alkibijad Nuša, Branislav Nušić, Ben Akiba ostao je živ. Mi danas kao pojedinci i kao društvo možemo da posmatramo sebe, svoj odraz u ogledalu Nušićevih dela. Ako u toj analizi pokušamo da otklonimo one mane na koje je Nušić blagonaklono ukazivao, onda ćemo na taj način odati i najveću počast ovom velikom čoveku”, rekao je Vukosavljević.

I upravnik Narodnog pozorišta istakao je značaj Nušića za kulturu u Srbiji.

“On je naš Šekspir, autor koji vanvremenski prikazuje i nas i univerzalne odnose među ljudima”, izjavio je Savić na otvaranju izložbe, koja je u oktobru 2017. godine bila postavljena u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

“Lako smo se dogovorili sa Fondacijom Nušić, sa kojom i inače imamo odličnu saradnju, i izložbu brzo postavili kod nas. Ovo je lice Nušića koje je javnosti manje poznato. Izložba obuhvata dokumenta iz porodičnih zbrki i iz državnih arhiva pokazujući jednu toliko interesantnu biografiju, toliko bogat život koji je Nušić vodio i koji je možda kao takav zapravo i njega kao pisca stvorio, sa toliko sjajnih ideja i fantastičnog poznavanja ljudi”, rekao je Savić.

Na 80-godišnjicu Nušićeve smrti Narodno pozorište premijerno izvodi i predstavu “Ožalošćena porodica”, u režiji Jagoša Markovića, čime započinnje i obeležavanje svog jubileja - vek i po od osnivanja.

Prema rečima Savića, interesovanje za premijeru je ogromno, a ranije tokom dana ga je, kako je naveo, lično zvala i premijerka Ana Brnabić i izrazila želju da joj prisustvuje.

Izložbu je otvorio dramski pisac Miodrag Ilić, ističući da je klasik srpske knjizevnosti i teatra dao veoma mnogo svoje snage, energije i stvaralačkih godina Narodnom pozorištu, gde je do balkanskih ratova izveden 21 naslov iz njegovog pera, a između dva svetska rata još 11 komada.

“Nušić je bio veliki praktičar, osnivač pozorišta, upravnik, umetnički rukovodilac i veliki prijatelj glumaca i umetnika. Njegov kreativni genije ugrađen je ne samo u ovu zgradu, nego i u zgrade i kolektive pozorišta u Sarajevu, Novom Sadu i Skoplju”, rekao je Ilić.

“U mladosti buntovnik, patriot, kasnije koristan građanin, kreativac, koji je dao veliki doprinos u raznim sferama života. Ogledao se i kao traged, prozni autor, putopisac, tvorac nauke o govorništvu, kao amater fotograf. Bio je posvećen nacionalnoj misiji, istaknuti diplomata u teškim vremenima i na vrućem terenu Kosova i Makedonije. Bio je i novinar, osnivač listova”, istakao je Ilić i dodao da se Nušić obračunavao sa porocima mentaliteta svog naroda, ali oni “imaju i unverzalnu dimenziju - bilo da je to birokratska glupost, bilo da je pohlepa, korupcija, borba za vlast, skorojevićevstvo i tako dalje”.

Ocenjujući da “naše vreme vapi za jednim novim Nušićem”, Ilić je istakao da on nije bio gorki satiričar, već je “voleo čoveka, razumeo je te mane i shvatao da su produkt jednog vremena, društvenih okolnosti i jednog morala koji je uzimao maha”.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)