• Search form

14.05.2009 | 14:29

Zahtevi za izmenu zakona

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, kojima su drastično povećani porezi i doprinosi na neto honorare, i dalje izazivaju oštre reakcije javnosti, a protest zbog novih poreskih odredbi izrazili su i Federacija nevladinih organizacija Srbije (FENS), koja ima oko 550 članica, kao i medijska udruženja NUNS, NDNV, ANEM i Lokal Press.

FENS je ocenio 14. maja u saopštenju da će novi zakon, koji je stupio na snagu 8. maja, dodatno ugroziti ceo neprofitni sektor, čije se aktivnosti
u najvećoj meri baziraju na povremenom i privremenom radu.

Zahtevi za izmenu zakona

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, kojima su drastično povećani porezi i doprinosi na neto honorare, i dalje izazivaju oštre reakcije javnosti, a protest zbog novih poreskih odredbi izrazili su i Federacija nevladinih organizacija Srbije (FENS), koja ima oko 550 članica, kao i medijska udruženja NUNS, NDNV, ANEM i Lokal Press.

FENS je ocenio 14. maja u saopštenju da će novi zakon, koji je stupio na snagu 8. maja, dodatno ugroziti ceo neprofitni sektor, čije se aktivnosti
u najvećoj meri baziraju na povremenom i privremenom radu.

Prva faza će biti otežano ili onemogućeno sprovođenje tekućih projekata, jer su projekti i ugovoreni budžeti odobreni tokom 2008. i ranijih godina i ne mogu da izdrže nove poreske namete. Dugoročno, nove zakonske odredbe ugroziće ne samo rad udruženja građana, nego i celokupno delovanje kreativnih ljudskih potencijala u Srbiji (kulturnih, obrazovanih umetničkih, omladinskih i drugih) čije plaćanje se zasniva na autorskim ugovorima, naveo je FENS u saopštenju, koje je potpisao predsednik Građanskih inicijativa Miljenko Dereta.

To u uslovima ekonomske krize, proizvodi suprotni efekat i zapravo podstiče sivu ekonomiju, ukazao je FENS i pozvao Vladu Srbije da povuče sporni zakon i vrati obračun autorskih honorara na prethodno stanje.

Na pogubne posledice novih zakonskih odredbi ukazali su i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija nezavisnih lokalnih medija ”Lokal press”, ocenjujući da je time drastično otežan položaj medija u Srbiji i pozivajući vladu da bez odlaganja preispita negativne efekte izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, te da opterećenja u odnosu na prihode od autorskih naknada koja su, posebno u odnosu na medije, postala neodrživa, kao kontraproduktivna, vrate na prethodni nivo.

Prema navodima medijskih udruženja, zakonskim izmenama prepolovljeni su, a u velikom broju slučajeva i potpuno ukinuti, normirani troškovi koji se priznaju kao odbici od poreske osnovice prilikom isplate honorara autorima i nosiocima srodnih prava.

Te izmene imaju posebno nepovoljan uticaj na medijske kuće, koje po prirodi posla zaključuju znatan broj autorskih ugovora, ali i na brojne samostalne novinare i druge autore i honorarne saradnike novina, radio i televizijskih stanica i nezavisnih produkcija, koji i inače dobijaju izuzetno skromne naknade, često i sa velikim zakašnjenjem.

Medijske organizacije navele su da posebno iznenađuje činjenica da izmene Zakona o porezu na dohodak građana, koje je inicirala Vlada Srbije, koincidiraju sa akcijama koje Ministarstvo kulture Srbije vodi na usvajanju seta kriznih mera za pomoć medijskom sektoru u prevazilaženju efekata svetske ekonomske krize.

“Još jednom se pokazalo da odsustvo sveobuhvatne strategije razvoja medijskog sektora rezultira parcijalnim i kontradiktornim merama, od kojih niko neće imati koristi. Ovakve mere nužno rezultiraju daljim gubitkom poverenja u vladu i iskrenost njenih namera da položaj medija poboljša”, naveli su NUNS, NDNV, ANEM i “Lokal press”.

Medijske organizacije ukazale su i da se umanjenjem, odnosno potpunim ukidanjem normiranih troškova kod autorskih ugovora, budžet neće, a posebno ne značajno, popuniti, dok će, sa druge strane, realno i znatno viša poreska opterećenja obesmisliti sve mere koje su medijske kuće već preuzele u cilju racionalizacije sopstvenog poslovanja, kao načina prevazilaženja efekata krize.

Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana promenjen je način obračuna autorskih honorara: normirani troškovi se smanjuju, što povećava poreze i doprinose koji se zaračunavaju na neto honorare - umesto dosadašnjih 33,6 odsto za zaposlene i 48,3 odsto za nezaposlene, porezi i doprinosi na neto zaradu sada iznose 50,6 odsto za zaposlene i 76,8 odsto za nezaposlene.

Povodom tih zakonskih izmena, honorarni autori formirali su Krizni štab, koji je podržalo već više od sto organizacija i institucija, a njihova grupa na Fejsbuku ima više od 1.500 članova.

“Honorarci Srbije” izrazili su podršku Ministarstvu kulture na saopštenju od 10. maja kojim osuđuje nove poreske propise i njihov poguban uticaj na nacionalnu umetničku produkciju, a dobili su i dopis Ministarstva omladine i sporta koje je najavilo da će zatražiti sastanak s Ministarstvom finansija radi sagledavanja mogućnosti za rešavanje novonastalog problema ili bar njegovo ublažavanje.

Ministarstvo kulture zatražilo je, inače, od Ministarstva finansija obrazloženje zašto nije konsultovano prilikom usvajanja izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana.

Povodom novih poreskih odredbi, ali i nedavnog rebalansa budžeta, 12. maja održan je u Ministarstvu kulture i sastanak ministra Nebojše Bradića i predstavnika republičkih direktora ustanova kulture, na kojem je istaknuto da je neophodno da se identifikuju i prepoznaju prioritetni programi, koji bi u vreme umanjenog budžeta za kulturu bili i imenitelji zajedničkog interesa svih institucija u kulturi.

Povodom drastičnog povećanja poreza na honorare, burno su reagovala i umetnička udruženja.

Između ostalih, ULUPUDS je saopštio da su u toku sastanci sa nadležnim institucijama radi nove izmene Zakona o o porezu na dohodak građana, a zamolio je zainteresovane članove da se aktivno uključe u novonastalu situaciju, jer je svaka pomoć dobro došla.

(SEEcult.org)

digitalizacija, nbs
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r