Završnica 17. Salona knjiga i 16. Art expo
Međunarodni Salon knjiga i izložba Art expo na Novosadskom sajmu završavaju se 1. marta, a obeleženi su, osim raznovrsne ponude izlagača, i dodelom nagrada “Laza Kostić” i “Sava Šumanović”, kao i drugim Evropskim Fejsbuk pesničkim festivalom. U okviru 17. Salona knjiga, održana je manifestacija “Dani Laze Kostića”, u okviru koje je dodeljena i istoimena nagrada Goranu Petroviću za delo “Ispod tavanice koja se ljuspa”, u izdanju kompanije “Novosti”.
Međunarodni Salon knjiga i izložba Art expo na Novosadskom sajmu završavaju se 1. marta, a obeleženi su, osim raznovrsne ponude izlagača, i dodelom nagrada “Laza Kostić” i “Sava Šumanović”, kao i drugim Evropskim Fejsbuk pesničkim festivalom.
U okviru 17. Salona knjiga, održana je manifestacija “Dani Laze Kostića”, u okviru koje je dodeljena i istoimena nagrada Goranu Petroviću za delo “Ispod tavanice koja se ljuspa”, u izdanju kompanije “Novosti”.
“Novosti” su, prema navodima organizatora, zahvaljujući umnogome knjigama Emira Kusturice “Smrt je neprovjerena glasina” i nagrađenom delu Petrovića, za prva četiri dana prodale više od 600 knjiga pojedincima, i oko 200 bibliotekama. Prodajom može da se pohvali i “Narodna knjiga”, posebno zahvaljujući dobitnici NIN-ove nagrade za 2010. godinu Gordani Ćirjanić i njenom romanu “Ono što oduvek želiš”.
Izdavačka kuća “Klio” prodala je više od 200 knjiga, a najviše su tražena dela iz edicije “Polis”, dok su se na štandu zrenjaninskog “Sezam buka” posetioci najčešće opredeljivali za dela Meše Selimovića, Jovana Dučića, Gabrijela Garsije Markesa i Džin Kalogridis.
Na štandu “Euro Đuntija” najpopularnija su izdanja o Hariju Poteru, edicija “Sumrak saga” i svetski bestseler o Fejsbuku “Slučajni milijarderi”.
Između ostalog, na Salonu knjiga predstavljena su i izdanja nacionalnih manjina u Srbiji, a gostovali su i pisci koji su proteklih godinu dana dobili neke od najprestižnijih književnih nagrada.
U okviru izložbe “Art expo”, dodeljena je nagrada “Sava Šumanović”, koju je dobio Radomir Damnjanović Damnjan, a biće mu naknadno uručena.
Ovogodišnji “Art expo” obeležila je i izložba “Jedan (ne)mogući kontakt: Vorhol - Brtka”, koju je organizovala Galerija Bel Art, nastojeći da pronađe sličnosti u stvaralačkom opusu slavnog Endija Vorhola i umetnice slovačkog porekla Mire Brtke iz Stare Pazove, koja je 2009. godine dobila nagradu “Sava Šumanović”.
Autor izložbe Sava Stepanov i direktorka Vesna Latinović ukazali su tom izložbom na niz sličnosti Vorhola i Brtke, pre svega u oblasti modnog stvaralaštva koje je činilo deo njihovih opusa.
Izložba razmatra specifični položaj aktera moderne umetnosti koji, zahvaljujući univerzalnom karakteru sopstvenog dela, dolazi u poziciju da to delo bude višestruko funkcionalno u različitim oblastima svakodnevnog života. Tako je Vorholovo delo postalo univerzalni simbol infiltriranih umetnina: u svetski komunikacijski poredak, u vizuelni informativni i komunikacijski sistem, u proces demokratizacije umetničkih i socioloških zbivanja, u potrošačko društvo, u filozofiji svakodnevlja, u modi, u reklami, filmu, primenjenim umetnostima... Delo Mire Brtke doživelo je sličnu sudbinu - njena kreativnost je u domenu likovnih umetnosti ispoljena u slikarstvu, grafici, skulpturi, ansamblaži, videu, ambijentalnim instalacijama. Poseban angažman je usmerila na film, kostimografiju, modu, a njena umetnost je imala i svoju dizajnersku primenjljivost.
Izložba obuhvata Vorholove grafike sa motivom cipela i cipele izrađene prema njegovim nacrtima, film sa manekenima, fotogarfije sa njegovim modnim radovima... Od radova Mire Brtke izložene su njene skice za film, modni crteži i kostimi korišćeni u filmovima, kao i modeli “slavenske košulje”, koju je osmislila 60-ih u Italiji. Posetioci mogu da vide i dokumentarni materijal, kao što su fotografije, modni časopisi, filmski plakati...
Otvarajući izložbu, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić naveo je da takva postavka ne samo da nije nemoguća, već je, naprotiv, “neizbežna i vrlo moguća”, jer na jedan jedinstven način spaja dva velika umetnika kakvi su Endi Vorhol i Mira Brtka.
Uporedo sa Salonom knjiga i izložbom “Art expo”, na Novosadaskom sajmu otvoren je i Salon obrazovanja “Putokazi”, koji je trajao nešto kraće.
Sajt Novosadskog sajma je www.sajam.net
B.Rakočević / SEEcult.org
(SEEcult.org)
