Svet bez moralnog rezimea
Komad italijanskog nobelovca Luiđija Pirandela “Čovek, zver i vrlina”, ironijska drama o licemerstvu i banalnostima svakodnevnog života, biće premijerno izveden 26. februara u Beogradskom dramskom pozorištu, u režiji i adaptaciji Egona Savina, koji kaže da priča o intelektualcu koji potiskuje svoju pravu prirodu i od toga zapravo poludi predstavlja dijagnozu savremenog sveta.
“Pirandelo se bavi maskiranjem i demaskiranjem sveta. Govori da živimo u svetu laži i da svi doprinosimo toj opštoj laži tako što, poštujući društvene konvencije i ne obazirući se na svoju osnovnu prirodu, stavljamo konvencionalne maske kojima krijemo pravu suštinu. Lako je, jednostavno, ostvarujemo uz pomoć maski, a zapravo je reč o zadovoljenju strahova, poroka, pohlepe, svega zverskog u nama”, izjavio je Savin na konferenciji za novinare 23. februara u BDP-u.
Savin je podsetio da Pirandelo, koji je igran u BDP-u u sjajnim režijama Paola Mađelija, rušio društvene konvencije i u pozorišnom smislu, te da je kao jedan od najznačajnijih avangardista 20. veka napravio revoluciju na planu pozorišnog jezika i forme, ne izneverivši svoju osnovnu temu – ljudskog licemerja.
“Pirandelo je živeo u vreme fašizma, nije mu bilo lako. Nije bio fašista, niti antifašišsta, to je bilo jako opasno, ali je verovao u moralna iskupljenja, u kaznu i samokažnjavanje i u pokajanje. Njegovi komadi se završavaju nekom vrstom moralne pouke i to je ono što je bitno različito od našeg vremena. Nema u našem svetu moralnog rezimea. Naš svet licemerstva je potpun, zaokružen. Samo povremeno, u trenucima velikih društvenih ili intimnih kriza maske padaju, čovek ugleda svoje stvarno lice, biva zgađen ili uplašen, odjedanput mu se učini da je propast blizu, a zatim vrati masku i život se nastavlja dalje”, rekao je Savin.
U centru komada “Čovek, zver i vrlina” je licemerstvo društvene elite.
Glavni lik je intelektualac, čovek koji bi morao da bude uzoran građanin, a zapravo živi dvostruki, lažni život.
Marko Živić, koji igra akademika Paolina, rekao je da je ideja da se otkrije to licemerstvo kod sebe, da se čovek ogoli i shvati ko je.
“Paolino živi po konvencijama, u jednom trenutku skine masku, dođe do samospoznaje, ali to što otkrije o sebi uopšte mu se ne svidi”, naveo je Živić, kome je prva saradnja sa Savinom, kako je istakao, donela važno iskustvo i iskorak u karijeri.
Ljubinka Klarić (Gospođa Perela) istakla je da ju je Savinov način rada podstakao na lično resetovanje i vraćanje na neke zaboravljene glumačke stvari još sa Akademije. “Mi glumci ponekad idemo tamo gde je lako, a Savin nas vraća na prvih 20 stranica po metodu Stanislavskog”, rekla je ona.
Njen lik je ugledna građanka sa problemom neželjene trudnoće, što je u ono doba dovodilo čak do pomisli na samoubistvo. Umesto toga, ona postaje deo zavere da se problem reši – prevarom.
U ansamblu su i Jovo Maksić, Andrija Kuzmanović, Milica Milša, Vladan Milić, Milica Gojković i Sandra Bugarski.
Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Jelena Stokuća, a reditelj je izabrao muziku.
Prema rečima Savina, Pirandelo nije pisac komedija nego apsurdnih drama.
“To je mnogo zahtevniji žanr od komedijskog prikazivanja i podsmeha ulozi i poziciji intelektualca u savremenom svetu. Ovo je ironijska drama. U našoj predstavi nema pouke, kraj nema tu vrstu moraliteta, ni hepienda. Taj intelektualac sa maskom, u potiskivanju svoje prave prirode zapravo poludi. Mislim da je to dijagnoza savremenog sveta”, izjavio je Savin.
“Iza društvenih konvencija koje nam nalažu nošenje maski, a to su i brak i prijateljstvo, mi svi lažemo jedni druge. Zapravo, na taj način činimo život podnošljivim, ne radimo to uvek iz zlih namera. Ali, u tom permanentnom potiskivanju svoje prave prirode čovek gubi identitet, ne zna više gde je, ni ko je, postaje izgubljen u lavirintu laži i raspadne se”, rekao je Savin.
Što se tiče očekivanja od predstave, Savin je izjavio da se raduje ovoj vrsti posla baš zato što ne garantuje spektakularan rezultat, zato što je reč o nijansama.
“Mi se bavimo banalnostima svakodnevnog života. Kako ih prikazati na duhovit, ali prefinjen način - to je bio veliki zadatak. To verovatno neće biti prepoznato od najšireg auditorijuma. Izbegavali smo da budemo direktni, politička tribina, da agitujemo. Težili smo da se pozabavimo umetničkim sadržajem, što sve manje nailazi na razumevanje na beogradskom repertoaru”, rekao je Savin.
“U ovoj situaciji opšte društvene krize i kulturne krize, ukupnog 'zabavljaštva' i degradacije i naše struke i ukusa i čega sve ne, moram da pohvalim BDP koji ulaže napor da ipak radi klasična dela, da se formira neka vrsta umetnički vrednog teatra, toliko potrebnog Beogradu”, zaključio je Savin.
Prva repriza “Čovek, zver i vrlina” predstave je 27. februara.
(SEEcult.org)
