Srpska konkurencija na Beldoksu
Savremena srpska produkcija dokumentarnog filma biće zastupljena na 10. Beldoksu sa 13 ostvarenja, od kojih je osam u takmičarskom programu, a bave se širokim rasponom tema, uključujući izbegličku krizu, svakodnevnicu u izolovanim planinskim selima i propast radničke klase u tranziciji.
U selekciji reditelja Marka Grbe Singa, čak šest filmova iz konkurencije i četiri iz revijalnog dela imaće na 10. Beldoksu svetske ili nacionalne premijere.
U konkurenciji su filmovi Jelene Gavrilović, Stefana Maleševića, Arona Sekelja, Nemanje Vojinovića, Roberta Bukarice i Nikole Spasića, koji su ih i predstavili 4. maja novinarima u Domu omladine, a u takmičarskom programu su još i filmovi Marka Cvejića i Ivane Pavlović.
Rediteljka Jelena Gavrilović i novinar Mirko Rudić zajedno su uradili film “Između granica” o izbegličkoj krizi 2015. i 2016. godine iz ugla mlade Libanke Bušre Žaber. Ona je u Srbiju došla zbog doktorskih studija, ali je iz želje da pomogne počela da radi kao prevodilac arapskog u izbegličkom kampu u Preševu, na srpsko-makedonskoj granici. Tokom tri meseca svakodnevni rad na terenu suočava Bušru sa ličnim i profesionalnim iskušenjima, stavljajući njena uverenja na test.
Film reditelja i direktora fotografije Stefana Maleševića “Gora” snimljen je u izolovanim selima na visoravnima Šar planine, gde žive Goranci, muslimani koji govore slovenskim jezikom. Autor prati svakodnevne rituale muškaraca (žene je zabranjeno snimati). Kroz sela, ulice, stada ovaca i krava, džamije i kafane prikazuje njihov jednostavan život, a prirodno i kulturno bogatstvo. Oni rade, pevaju, pričaju, sviraju, mole se, šetaju i piju dok ih planina iznad i oko njih konstantno podseća na efemernost ljudskog postojanja.
Reditelj, scenarista i montažer Aron Sekelj u filmu “Pejzaži rata, pejzaži mira” prikazuje putovanje kroz hronologiju, tragove i mogući konačni ishod jednog vojnog konflikta i to putem topografija koje je rat, materijalno ili kontekstualno, stvorio i promenio. Strukturisan po tematskom principu “prošlost-sadašnjost-budućnost”, film istražuje pitanja individualne i kolektivne memorije, postojanja alternativnih, filmskih metoda suočavanja sa prošlošću, kao i mogućnosti pejzaža da deluje kao nosilac kompleksnih istorijskih narativa.
Film “Daljine” reditelja Nemanje Vojinovića prati kubansku glumicu Indiru koja uspeva da emigrira u Ameriku, ali ta odluka ima posledice po njenu porodicu. U Santa Klari, na Kubi, ostavila je 11-ogodišnjeg sina Leandra, majku i ostatak mnogobrojne porodice, da bi potražila bolju budućnost u Americi. Indira u Nju Džersiju pokušava da se navikne na novi društveno-politički sistem, drugačiji mentalitet ljudi i hladno vreme. Dok njen “američki san” postaje “američka noćna mora” Leandro čeka da se njegova majka adaptira na nove uslove života kako bi i on mogao da joj se pridruži.
Dokumentarac “Priča o grupi Eva Braun” Roberta Bukarice prati razvoj bečejske pop-rok grupe od nastanka do danas. Usponi, padovi, sazrevanje, propuštene prilike izazvane društvenim ili personalnim promenama i lične priče članova benda u ovom filmu predstavljaju doprinos beleženju priče o ljudima koji su deo istorije pop i rok muzike u Vojvodini, a samim tim i kulturne istorije Srbije.
U filmu Nikole Spasića “Zašto je Dragan napravio orkestar” glavni lik je samouki romski muzičar iz sela Beška Dragan Petrović koji je sa tri maloletna sina napravio orkestar ne samo da bi zarađivao za život, nego pre svega da bi porodicu držao na okupu. Na putu do snova, od sviranja na sluh do nota, ovaj neobični ansambl moraće da savlada mnoge prepreke koje im je život namenio, a najstariji sin Radovan ima najteži zadatak – da napusti selo, upiše muzičku školu u velikom gradu i svoje znanje prenese mlađoj braći kako bi sva trojica izrasla u profesionalne muzičare.
Film “Sto godina iščekivanja” Ivane Pavlović predstavlja nikad završenu priču o pruzi lokalnog, nacionalnog i međunarodnog značaja, u narodu poznatoj kao “ratna” zbog verovanja da je nagovestila četiri rata. Ujedno, to je i film o istoriji srpskog naroda kao gubitnika koji daje odgovor na pitanje da li će ova ponovo aktuelizovana pruga biti izgrađena ili ne.
Reditelj i scenarista Marko Cvejić u filmu “Radnička klasa odlazi u raj” dokumentuje priče nekadašnje radničke klase, koja se u današnjoj Srbiji suočava sa realnošću društva u tranziciji.
Film prikazuje svakodnevni život petorice radnika u propalim industrijskim gigantima u Zrenjaninu, gradu koji je bio jedan od najvažnijih jugoslovenskih privrednih centara. Ova intimna drama, koja je izgrađena na filmskoj estetici vojvođanskog ležernog ritma, predstavlja novi pogled na zaboravljene junake radničke klase. Oni se, bez dobrog razloga, nadaju da će budućnost doneti barem tračak stabilnosti, poštovanje društvenih vrednosti i dostojanstvo minulog vremena. Svakog dana iznova pobeđuju vreme, sistem i siromaštvo. Njihove priče su priče savremenog srpskog društva, ali istovremeno i portret modernog sveta.
Srpski takmičarski program biće prikazan od 9. do 13. maja u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uz pojedine reprize u drugim dvoranama, a ocenjivaće ga žiri koji čine reditelji Mladen Kovačević i Tea Lukač, kao i profesionalni agent za prodaju filmova Thierry Detaille iz Belgije.
Selektor međunarodnog programa Greg Di Kjur, koji je ranije već predstavio takmičarsku selekciju, skrenuo je pažnju i na prateće programe u Jugoslovensko kinoteci, među kojima su dva omaža.
Jedan prikazuje starije dokumentarne filmove srpskog reditelja Gorana Markovića, a drugi ostvarenja holandske autorke Alione van der Horst, koja će biti gošća Beldoksa.
Interesantan je i program hrvatskih dokumentaraca iz ženske perspektive, sa osam filmova koje će na Beldoksu predstaviti kustoskinja Dijana Nenadić iz Hrvatskog filmskog saveza.
Edukativni Teen program kreirale su Dubravka Radusinović i Inja Korać, sa ciljem da se uz četiri filma koje povezuje tema odgovornosti, kao i kroz razgovore i predavanja posle projekcija, mlada publika podstakne na kreativnost, kritičku misao i solidarnost.
Osnivač i direktor Beldoksa Mladen Vušurović izjavio je da je, uprkos mukama sa budžetom, sve spremno i da sa nestrpljenjem očekuje otvaranje festivala 8. maja u Sava centru uz film “Još jednom sa emocijom” o nastanku novog, 16. studijskog albuma Nika Kejva i Bed Sids “Skeleton Tree”.
Do 15. maja festival prikazuje 89 dokumentaraca iz 40 zemalja u 13 programskih celina i organizuje prvi Beldoks market, a filmski i industrijski program okupiće više od 90 gostiju, rekao je Vušurović, ističući da će u inostranom programu imati i četiri međunarodne premijere.
“Na premijerama ćemo ubuduće insistirati, kako bi Beldoks zauzeo bolju poziciju među sličnim evropskim festivalima. Duboko sam uveren da Beograd ima potencijal za još značajniji i sadržajniji festival i zato neprestano radimo na unapređenju Beldoksa. To je živ festival koji se stalno razvija, pokreće nove projekte, a takođe pažljivo osluškuje publiku i čak ima svoj Savet gledalaca”, rekao je Vušurović.
S duge strane, sistem sufinansiranja bi morao da se poboljša, da se uvedu normativi, a ne da konkursne komisije na osnovu ličnih viđenja određuju iznos podrške, ukazao je Vušurović. On je precizirao da je budžet prošlogodišnjeg, 9. Beldoksa bio 8,74 miliona dinara, a da je pored podrške Ministarstva kulture, pomoći stranih kulturnih centara i sponzora i prihoda od ulaznica, on lično donirao četiri miliona dinara, na osnovu svog posla u sferi trgovine (uvoz i distribucija tunjevine).
“Spreman sam da i dalje ulažem svoj novac, ali Beldoks je postao javno kulturno dobro i zaslužuje bolji tretman nadležnih”, rekao je Vušurović, ističući da je ponosan na podršku koju je Beldoks ove godine dobio od Kreativne Evrope, potprograma Media i zahvalan Filmskom centru Srbije na saradnji prilikom apliciranja.
Uz pomenute dvorane – Sava centar, DKC, DOB i Kinoteku, filmovi će biti prikazivani i u bioskopu Fontana, a prvi put i u Centru za kulturu “Vlada Divljan” na Paliluli.
Urednik filmskog programa te ustanove, reditelj Darko Bajić ocenio je da je Beldoks sjajna prilika da se čuje slobodna reč autora, kao i suštinske priče i istine o svetu, koje se u medijima često prećutkuju.
“Kada mi je uoči prvog Beldoksa, dok sam vodio program u bioskopu Balkan, Vušurović izneo ideju bio sam skeptičan, ali sam poverovao njegovoj energiji i ambiciji. Vremenom sam i sam počeo drugačije da gledam na dugometražni dokumentarni film. Potom sam kao predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije insistirao da se na konkursu odvoje igrani i dokumentarni film. Danas već imamo veću produkciju u ovoj oblasti i jaku Asocijaciju filmskih dokumentarista”, izjavio je Bajić.
Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
