Vokovizuel SP

Multimedijalni i višestrani umetnik Vladan Radovanović, koji već decenijama istražuje na polju sinteze umetnosti, predstavlja se od 26. juna u Galeriji RTS-a izložbom “Vokovizuel SP” (specijalna poetika).

Radovanović već decenijama pokušava da stvori konkretne forme koje prikazuju sintezu sadržaja stvaralačke svesti u domenu vizuelne sfere sa sadržajima koji su nastali u domenu zvuka, tražeći artificijelnu formu te sinteze. Na tom polju postigao je najoriginalnije tvorevine, jedinstvene ne samo u zemlji, već i u svetu i predstavljaju apsolutne presedane u savremenoj umetnosti. Uobličeni stih, glosolalije, kaligrami, poetike ranih avangardi i one koje nastaju u drugoj polovini 20. veka - konkretna, vizuelna, spacijalna, semiotička i druge, predstavljali su posebne pristupe koji nisu imali zajednički pojam i ime, a svrstavani su ili u minornu poeziju ili u slovni dizajn ili “između poezije i slikarstva”.

Tu oblast u celosti Radovanović je nazvao vokovizuel i odredio je pojmovno. Vokovizuel je, prema tome, višemedijska umetnost koja uz verbalno-glasovno i vizuelno sa obaveznim značenjem može uključiti taktilno i kinetičko organizovano u dvo - i trodimenzionalnom prostoru.

Specijalna poetika vokovizuela (1954) sinteza je bitnih svojstava vokovizuela uopšte i novouvedenih postupaka. Od uobličenog stiha nasleđeno je građenje likova od reči (Portret-pejzaž, 1954). Kao u konkretnoj poeziji, moguće je upotrebiti i samo jednu reč (Mail, 1981). Verbalnom znaku pridružuju se ikonički znaci korišćeni u vizuelnoj i semiotičkoj poeziji. Znaci se katkad organizuju kao konstelacije (Sazvežđa kao slova, 1973), koje se mogu urediti u sekvence (Pustolina, treći deo, 1956-1962).

Tipovi znakova često prelaze jedni u druge. Muzikalizacija vlada kao u zvučnoj poeziji, ali bez gubitka semantičnosti. Posebna poetika ne isključuje poetičnost pojedinog ostvarenja, ali ona nije poezija. U svrhu proširenja mogućnosti primenjuju se film, video, kompjuterska animacija i zvučna holografija. Tematičnost je širokog spektra. Veza s naukom je u korišćenju izrecivih naučnih suština, metoda i mašina za stvaranje zvučno-vizuelnih struktura. Uvedena otvorenost nudi primaocu izbor uglova i redosleda opažanja elemenata (Tri lica oblaka, 1976).

Značenje radova je često delom skriveno. Pored plošnih konstelacija, posebna poetika uvodi i sklapanje ploha sa znakovima u trodimenzionalni objekt koji nudi nelinearno čitanje (Poliedar, 1968), i naslojavanje prozirnih tekstova za dubinsko čitanje (Pogled niz telo, 1989). Takođe, uspostavlja se i sprega značenjskog sa taktilnim (Prohod, 1971).

Rođen u Beogradu 1932. godine, Radovanović stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Diplomirao je kompoziciju na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda i njime rukovodio od 1972. do 1999. Osnivač je otvorene grupe SINTUM 1993.

Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: zapisi snova (1953), vokovizuel i projektizam (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima sintezijska umetnost. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 27 samostalnih izložbi i performansa u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festsivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Objavio je 11 knjiga, dve mape, šest partitura, četiri autorske ploče, dve kasete i pet autorskih kompakt diskova.

Dobitnik je brojnih nagrada, a član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Od 2001. do 2011. je bio profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Grupa za višemedijsku umetnost). Titulu počasnog doktora muzike Univerziteta u Kolumbusu u Ohaju dobio je 2005. godine, a 2007,. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na otvaranju izložbe u Galeriji RTS-a govoriće Đorđe Kadijević, član Saveta za likovno stvaralaštvo RTS i prof Fakulteta likovnih umetnosti dr Nikola Šuica.

U čast Radovanovića, RTS će 26. juna na Trećem programu prikazati njegov autorski koncert održan u Kolarčevoj zadužbini 2013.

Izložba će biti otvorena do 19. avgusta.

Foto: Omaž Čerukinu, 1995, akrilik, tuš u boji, pero, četkica.

(SEEcult.org)