Nova sezona Bitef teatra u bitefovskom duhu
Bitef teatar u Beogradu otvoriće novu sezonu 1. oktobra premijerom predstave “Gradovi kojih više nema” svetski priznate koreografkinje Konstance Makras, čime započinje i realizaciju čvršćeg strateškog povezivanja sopstvene produkcije sa programskim konceptom prethodno održanog Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala - Bitef.
Nova sezona Bitef teatra pod sloganom Nastavimo iz početka tako se nadovezuje na upravo završeni 53. Bitef, čiji je slogan bio Počnimo ljubav iz početka.
Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica izjavio je da nova strategija, koja je najavljena pre godinu dana, podrazumeva čvršće povezivanje programa festivala sa teatrom, u kojem umetničke ingerencije ima, kako je rekao, trijumvirat: dramaturg Bitefa Filip Vujošević, dramaturškinja i urednica programa Bitef teatra Jelena Bogavac i umetnička direktorka Bitef dens kompanije Jelena Kajgo.
“Nastojimo da se napravi organska veza između svakog izdanja festivala i pozorišne sezone koja mu sledi. U ovakvoj postavci, sezone Bitef teatra predstavljale bi reakciju na festivalska izdanja, ulazile u dijalog s njim i bile neka vrsta njegove ‘produžene ruke’ tokom godine. Tako vraćamo dug Miri Trailović, čija je ideja bila da Bitef teatar postane domaća platforma za scensko istraživanje, eksperiment, za takozavne ‘bitefovske“ predstave’, rekao je Medenica 27. septembra na konferenciji za novinare u Deliblatskoj peščari, u Vinariji “Đorđe”, koja je bila jedan od sponzora 53. Bitefa.
Jelena Kajgo, Ivan Medenica, Filip Vujošević i Jelena Bogavac, foto: Lidija Antonović
Medenica je dodao da je takvih “spajanja” Bitefa i Bitef teatra bilo i ranije, i da je taj period na neki način zaokružen predstavom “M.I.R.A” Andraša Urbana iz prošle sezone, te da se sada ide dalje. On je posebno zahvalio Jeleni Kajgo na trudu da u Bitef teatar dovede jednu od najvažnijih savremenih koreografkinja Konstancu Makras, Argentinku koja živi i radi u Nemačkoj, a koju publika Bitefa pamti po izuzetnoj predstavi “Big in Bombay”.
Konstanca Makras, koja je svečano otvorila nedavni 53. Bitef, nije mogla da dođe na konferenciju, jer bi, kako je rekao Medenica, putovanje van Beograda narušilo njen strogi režim proba.
Medenica je izrazio zadovoljstvo što se “zračenje” Bitefa širi, pa su i druga beogradska pozorišta zainteresovana za saradnju sa učesnicima festivala. Neki teatri, kako je otkrio, već su u pregovorima sa autorima kao što su Ersan Mondtag, Tomas Ostermajer, Sebastijan Horvat i Fia Menar.
Ipak, “ne želimo nikakav auto-kolonijalni stav, nije nam cilj samo da se dovedu strani reditelji, već da se bitefovske tendencije podstaknu i u radu naših umetnika”, naglasio je Medenica.
Jelena Kajgo, Ivan Medenica i Filip Vujošević, foto: Lidija Antonović
Filip Vujošević najavio je da će sezone Bitef teatra imati po tri do četiri premijere, a oslanjaćući se na prethodno izdanje Bitef festivala, “ukrašće” tematski i estetski koncept.
“Ove godine taj koncept se bavio raspadom zajednice na svim nivoima i pokušajem njene obnove, definisanja alternativa za stanje u kome se nalazi naša civilizacija. U formalnom smislu, naše predstave će pokušati dodatno da istražuju elemente imerzivnosti u pozorištu, odnosno one forme u kojima se briše jasna granica između izvođača i publike”, izjavio je Vujošević, koji je u svoje i u ime Jelene Bogavac i Jelene Kajgo zahvalio Medenici i direktoru Bitefa i Bitef teatra Milošu Latinoviću što su im poverili taj zadatak.
Uz nove produkcije Bitef teatra, kako je dodao, biće zadržan i prostor za nezavisnu scenu i gostovanja.
Novi koncept je zamišljen kao “dvosmerna ulica” - da se publici i tokom sezone ponude predstave vrhunskih stvaralaca, a da se s druge strane otvori prostor za rad i predstave domaćih autora, prostor u kome bi mogli slobodno da odgovore ili polemišu na one okvire koje je festival zadao.
“Pokušaćemo da podignemo vidljivost Bitef teatra i u međunarodnom kontekstu predstavama velikih internacionalnih umetnika, a nadamo se da će ta povećana vidljivost pomagati i predstavama domaćih autora da se afirmišu van granica naše zemlje”, rekao je Vujošević.
Filip Vujošević, foto: Lidija Antonović
Prema rečima Vujoševića, poslednja decenija Bitef teratra – za vreme mandata Miloša Latinovića, veoma je uspešna po broju festivala na koje je pozivan i po nagradama koje je osvojio za svoje produkcije, ali je publika ponekada “zbunjena raznorodnošću poetika, stilova, izraza koje gajimo”, tako da ljudi nisu uvek znali šta ih očekuje. “Mi ćemo i dalje raditi sve to, ali ćemo pokušati to malo bolje da strukturiramo i kategorizujemo, da publici bude jasno šta kada gleda”, dodao je Vujošević.
Nakon otvaranja sezone premijerom “Gradovi kojih više nema” i zatim redovnog repertora, u novembru će biti priređeno novo izdanje Filozofskog teatra, koji će se ubuduće u Beogradu održavati samo u Bitef teatru – dva do tri puta godišnje, uz jedno izdanje u okviru festivala.
Decembar i početak naredne godine obeležiće Mesec nezavisne scene, koji će zapravo trajati mesec i po do dva meseca.
Podrška Bitefa nezavisnoj sceni biće nastavljena i kroz interni konkurs za projekte.
Za sada se zna da će u ovoj sezoni to biti “Lepa Brena prodžekt” Olge Dimitrijević i Vladimira Aleksića.
Bitef teatar će biti domaćin nezavisnim projektima i u drugim terminima, kada se inače održavaju te manifestacije, kao što su Dani Smiljane Mandukić Hleb teatra.
Za rođendan Bitef teatra u martu 2020. godine biće premijerno izvedena predstava “Kretanje” Jovane Tomić, prema tekstu Dimitrija Kokanova.
Krajem aprila ili početkom maja sledi premijera predstave “Seks, umetnost, komunizam” Bojana Đorđeva, najavio je Vujošević.
Konferencija ya novinare, foto: Lidija Antonović
Medenica je podsetio da je Bitef dens kompanija osnovana 2009. godine, te čestitao Jeleni Kajgo desetu godišnjicu, napominjući koliko je teško u ovdašnjim uslovima održavati kompaniju savremenog plesa.
Jelena Kajgo je najavila publikaciju o prvih deset godina, odnosno o 32 produkcije, 23 nagrade, te oko 200 gostovanja u regionu, Evropi i šire, sve do Japana.
“Radimo u teškim uslovima, bilo je uspona i padova, ali smo ukupnim bilansom zadovoljni. Prva postavka naših igrača sada je u kompanijama po svetu, što je satisfakcija i podstrek da se bavimo novim mladim igračima. Naše produkcije odlikuje velika raznovrsnost plesnih stilova, a imali smo sreću da su od samog početka važna imena prihvatila da rade s nama”, rekla je Jelena Kajgo, navodeći koreografije Gaja Vajcmana, Roni Haviv, Jasmin Vardimon, Edvarda Kluga...
U međuvremenu oformljen je i podmladak Bitef dens kompanije, iz koje sada troje igrača učestvuje u predstavi “Gradovi kojih više nema”, rekla je Jelena Kajgo, ističući da je Konstanca Makras izuzetno zadovoljna ansamblom koji naporno proba osam sati dnevno.
U ansamblu predstave “Gradovi kojih više nema” su glumica Marija Bergam (koja ima i baletsko obrazovanje) i igrači Ana Ignjatović Zagorac, Branko Mitrović, Tamara Pjević, Miona Petrović, Jakša Filipovac, Nataša Gvozdenović, Nikola Živković i Una Vujošević.
Tema predstave je umetnost pamćenja kroz priču o bombardovanju Drezdena u Drugom svetskom ratu i bombardovanju Beograda 1999. godine, koja je data na pitak način i uz neke duhovite sekvence, rekla je Jelena Kajgo.
Jelena Kajgo, Ivan Medenica, foto: Lidija Antonović
Autorka Konstanca Makras objašnjava u opisu predstave da “vodi ka istraživanju umetnosti sećanja, ili ars memoriae, u kojoj se sećanja naročito čvrsto vezuju za fizičke lokacije, prostorije i arhitekturu. Ishodište ovog komada bio je grad kao konkretna geografska lokacija, kao sidrište sećanja. Šta biva sa našim uspomenama, šta biva sa onima koji nastavljaju da pamte ta fizička mesta čak i nakon što ona budu uništena?”
“Postupci izvođača na sceni odnose se na antičke veštine ars memoriae, prema kojoj, da bismo vratili u sećanje stvar koju želimo da upamtimo, najpre moramo da saberemo utiske. U središtu te mnemoničke tehnike jeste prostorna orijentacija. Na koji nam način u svrhu sećanja mogu poslužiti prostorije i mesta? Gradovi kojih više nema istražuje arhitektonska mesta u ulozi narativnih instrumenata naše istorije – u svrhu ponovnog pisanja istorije, vidanjem rana prošlosti, i zarad razumevanja savremenih događaja (na ličnom i globalnom planu) kao dela neprekidnog ciklusa koji doživljavamo kao protok vremena. Sećajući se gradova... priče očevidaca bombardovanja Drezdena u februaru 1945, koje se prepliću se sa sećanjima izvođača i njihovih porodica na slična iskustva iz NATO bombardovanja, ukazuju na to da se talasi istorije i politike ponavljaju. Komad, takođe, preispituje odnose arhitekture i memorije kao fizičkog iskustva”, napisala je Konstanca Makras u najavi predstave “Gradovi kojih više nema”, koju je kratko predstavila i na otvaranju 53. Bitefa u Narodnom pozorištu.
Njeni asistenti su Emil Bordas i Miki Šoj. Kompozitorka je Aleksandra Đokić, a kostimografkinja Selena Orb.
Predstava je spremana tri nedelje u junu i tri nedelje u septembru, sa budžetom od oko četiri miliona dinara, rekla je Jelena Kajgo.
Cena predstave, uključujući i druge izvore, manja je od šest miliona dinara, što je, prema rečima Vujoševića, mala suma u odnosu na produkcije drugih pozorišta.
“Godišnji budžet Bitef teatra za produkciju je 10 do 12 miliona dinara. Želimo da i inače bude oko četiri miliona po projektu, a za neke predstave tražimo dodatna sredstva preko konkursa i različitih fondova”, rekao je Vujošević.
(SEEcult.org)