Novi, 8. Manek - od autonomije do anomije i nazad
Magazin nezavisne kulture Manek, u izdanju Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), posvećen je u osmom broju nezavidnom stanju u kulturi i društvu, ali i mogućnostima izlaska iz krize, odnosno pronalaženju putokaza ka ličnoj i svakoj drugoj autonomiji.
Prema navodima urednica Slađane Petrović Varagić i Ane Luković, ako je autonomija, u najkraćem, pravo na slobodno i samostalno organizovanje i upravljanje (kulturom, univerzitetom, sopstvenim životom...), a anomija suspenzija društvenih normi, zakona i vrednosti, društvo u Srbiji svakim danom kao da je sve dublje zaglibljeno u anomiji i sve više udaljeno od autonomije. „Tranzicija traje predugo da bi bila izgovor za bilo šta, regulacija pretpostavlja interese kapitala javnom interesu i dobru, a lični i profesionalni moral za nokte se drže nad provalijom egzistencijalne uslovljenosti, potkupljivosti, lažljivosti i primitivizma“, navele su urednice Maneka u uvodniku, ukazujući i na pošasti tabloidne medijske scene.
U novom Maneku sociolog i teoretičar kulture prof. Ratko Božović piše o zatiranju kritičke svesti i novinarstva od digniteta, kontroli vlasti nad masovnim medijima i guranju kulture na sporedni kolosek. Profesorka kulturne politike i menadžmenta Milena Dragićević Šešić govori u intervjuu o (ne)postojećoj kulturnoj politici i načinu upravljanja ustanovama kulture, kao i o ličnoj i profesionalnoj etici u smutnim vremenima, te o aktuelnim pitanjima koja potresaju Univerzitet u Beogradu. Drastično preinačavanje Beograda poslednjih godina, epidemija kiča i preobražaj javne memorije - teme su koje rasvetljava profesor muzeologije i heritologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milan Popadić, dok istoričarka umetnosti, prof. Irina Subotić piše o promašenosti, apsurdnosti i hiperprodukciji današnjih spomenika kao „sociopatološkom eksperimentu u kontekstu posustalog, posrnulog društva“. O pojmu i značaju kulturne diplomatije za predstavljanje kulture jedne zemlje, o nepostojanju strategije i saglasnosti unutar vlade o pravcima kulturnog razvoja piše istoričarka umetnosti Milica Pekić, a o „slučaju gondola“ i političnosti borbe struke udružene sa građanima i ustanovama odgovornim za brigu o nasleđu Višnja Kisić, generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija, koja je bila nosilac te borbe.
Važna tema u Maneku je i kampanja koju je pokrenula Asocijacija NKSS za povećanje budžeta za kulturu na minimalnih 1% državnog budžeta, podstaknuta uporednim istraživanjem izdvajanja za kulturu u Srbiji i zemljama regiona o kojem piše sociolog kulture Predrag Cvetičanin.
Doskorašnji direktor Filmskog centra Srbije Boban Jeftić govori u intervjuu za Manek o promenama koje su se desile u oblasti filma prethodnih nekoliko godina, a dva pogleda na vizuelnu umetnost i esnafsko organizovanje daje uporedni razgovor Dragane Nikoletić sa predstavnicima Udruženja likovnih umetnika Srbije i Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine Zoranom Čalijom, odnosno Goranom Despotovskim.
Dušan Savić osvrće se na svoje pešačenje do Bijenala u Veneciji, izvedeno kao čin protesta zbog sporne procedure izbora predstavnika Srbije na toj manifestaciji. O 35 godina rada alternativnog pozorišta Mimart piše Nela Antonović, direktorka i osnivačica tog pozorišta, a o neuređenom statusu plesnih umetnika i gotovo nehumanim uslovima rada u savremenom plesu Marijana Cvetković iz Stanice Servisa za savremeni ples. Kustosi Stevan Vuković i Tijana Savatić donose portret kustoskog kolektiva Što, kako i za koga / WHW iz Zagreba, čije su članice postale kolektivne direktorke bečkog Kunsthalea.
Novi Manek piše i o zrenjaninskoj nezavisnoj sceni, o nagradi Pohvala, festivalu “Na sopstveni pogon”, te o pokušaju iniciranja foruma za kulturu u pojedinim gradovima Srbije, a daje i pregled najvažnijih događaja u 2019. godini i izbor najzanimljivijih izjava gostiju emisije Sceniranje na Radio Aparatu. Posebno mesto u osmom Maneku ima sećanje na Borku Pavićević (1947-2019) iz pera njene bliske saradnice Aleksandre Sekulić.
Dizajn i grafičko oblikovanje Maneka ponovo potpisuje Mane Radmanović, a urednik fotografije je Luka Knežević Strika. Autorka rada na naslovnoj strani osmog Maneka je Darija S. Radaković.
Beogradska promocija osmog Maneka, čije je elektronsko izdanje moguće preuzeti sa sajta NKSS, biće održana 17. januara u 17.30 u Magacinu u Kraljevića Marka, nakon nedavnih u Kragujevcu i Nišu.
U razgovoru ce učestvovati: profesorka kulturne politike i menadžmenta Milena Dragićević Šešić, autori tekstova u časopisu istoričarka umetnosti Milica Pekić i profesor muzeologije i heritologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milan Popadić, vizuelni umetnici Darko Vukić (Sava Zolog) i Danilo Prnjat kao predstavnici scene, te urednice Maneka Ana Luković i Slađana Petrović Varagić u ulozi moderatora.
Manek su finansijski podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Fondacija za otvoreno društvo i Fondacija Hajnrih Bel.
(SEEcult.org)
