Kolege o Tatiću, čoveku epohe
Iznenadna smrt glumca Josifa Tatića, koji će ostati zapamćen po mnogim pozorišnim, filmskim i televizijskim ulogama, izazvala je veliku tugu među njegovim kolegama, a saučešće Tatićevoj porodici uputio je i gradonačelnik Dragan Đilas.
Đilas je istakao u telegramu saučešća da je Tatić bio "glumac jugoslovenske i srpske, ali pre svega beogradske scene“, te da će biti upamćen po velikom broju sjajnih uloga koje je igrao na samo sebi svojstven način, predvodeći sjajnu glumačku generaciju i obeležavajući čitav jedan period.
“Glumcima i filmskim autorima nedostajaće negova energija, a Beograđanima njegov duh”, naveo je Đilas.
Predrag Ejdus, koji je sa Tatićem igrao u “Šovinističkoj farsi”, jednoj od najdugovečnijih i najpopularnijih predstava bivše Jugoslavije, izjavio je da je Tatić bio “izuzetno dobar čovek, sjajan umetnik, beskrajno duhovit i prijatan, čovek koji je uvek iznenađivao i okolinu i partnere svojim lucidnim rešenjima”. Ejdus je, kako su preneli mediji, rekao i da je Tatić bio i “strastveni epikurejac” koji je uživao u životu, kao i neprevazićeni prijatelj i drug od koga nikada nije mogao da očekuje da će uraditi nešto loše, nepristojno ili neprikladno. “Imali smo ogromno poverenje jedan u drugoga i bili beskrajno vezani”, izjavio je Ejdus koji je “Šovinističku farsu” sa Tatićem odigrao više od 1.800 puta “od Đevđelije do Triglava”.
Ejdus i Tatić igrali su niz predstava i u Jugoslovenskom dramskom i Narodnom pozorištu u Beogradu, a bili su i suosnivači pozorišta Pod razno, prvog of teatra u Beogradu 70-ih godina.
Teatrolog Jovan Ćirilov izjavio je da je Tatić bio glumac koji je obeležio našu epohu.
Ističući da je Tatićevo stvaralaštvo bilo netipično i izvanredno, Ćirilov je naveo i da je Tatić baštinio najbolju tradiciju JDP-a, prihvatajući glumački posao kao umetničku misiju, a ne kao način da se publika zabavi.
“Lakoća kojom je oživljavao različite likove u televizijskim serijama bila je pođednako fascinatna publici i njegovim kolegama”, rekao je Ćirilov.
Ivan Bekjarev, koji je sa Tatićem istovremeno upisao i diplomirao studije glume u Beogradu, ali i dobio posao u JDP-u, izjavio je da je u šoku i istakao da je Tatić bio “predivan čovek i sjajan glumac”.
Podsećajući da su zajedno radili i van pozorišta, kao što je televizijska serija “Bolji život”, Bekjarev je rekao da je Tatić bio “jedan omiljen čovek”.
Filmski i pozorišni reditelj Goran Marković, Tatićev prijatelj još od mladosti, radio je sa njim i svoj prvi film “Specijalno vaspitanje” i pretposlednji “Turneju”.
Tatić je, prema rečima Markovića, “živeo jedan život koji ga nije štedeo i znao je da neće biti pošteđen”.
“Ove godine koje je doživeo samo je čudom doživeo. Mi smo svi jako tužni, iako smo znali da neće moći da živi jako dugo, ipak smo se nadali čudu koje je sinoć prestalo”, izjavio je Marković.
Glumica Jelisaveta Seka Sablić istakla je da je Tatić bio sjajan čovek i dragocen kao glumac. Vojin Ćetković rekao je da je Tatić bio jedan od retkih ljudi starije generacije sa kojima se družio i da mu je mnogo teško zbog njegove smrti.
Tatić je preminuo 8. februara u Beogradu u 67. godini.
Odigrao je više desetina uloga u teatru, na filmu i televiziji.
Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1976. godine do odlaska u penziju, a prvu ulogu u tom teatru imao je u predstavi "Požar strasti" 1968.
Igrao je i u drugim beogradskim pozorištima, kao i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Među njegovim poslednjim značajnijim ulogama u pozorištu bila je epizodna uloga Oca u predstavi JDP-a “Hadersfild” Uglješe Šajtinca, u režiji Aleks Čizholm, za koju je dobio nagradu Ardalion 2005. godine na 10. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu. Za tu ulogu nagrađen je i na Joakimfestu, a 2006. godine dobio je "Zoranov brk" na Danima Zorana Radmilovića.
(SEEcult.org)
