Kritika na delu: Lav Mrenović – 20. Bijenale umetnosti Pančevo, 2/2

20. Bijenale umetnosti u Pančevu - rafinerijamanastir, 27. maj - 27. jun 2022.

2/2 - Kritičar na delu: Lav Mrenović, nezavisni kritičar

Jubilarno, 20. Bijenale umetnosti u Pančevu “rafinerijamanastir”, čija je kustoskinja i selektorka dr Maja Ćirić, predstavlja za nezavisnog kritičara Lava Mrenovića izvanredno koncipiranu izložbu koja je kontekstualizovana u lokalnoj sredini, a bavi se gorućim pitanjima današnjice. U drugoj epizodi Kritike na delu o 20. Bijenalu u Pančevu, Mrenović je posebno pohvalio deo izložbe koji se bavi Rafinerijom i širokim spektrom pitanja koja otvara odabranim radovima – od klimatske krize do ekonomskih uslova rada. Posebno je istakao i pažljiv izbor prostora u kojima je izložba postavljena, kao i činjenicu da je omogućila produkciju novih radova domaćih umetnika, kao i nove saradnje.

Mrenović je pohvalio koncept izložbe zato što polazi od neposrednog okruženja Pančeva, uzimajući slučaj Rafinerije nafte i srednjovekovnog manastira Vojlovica koji se nalazi odmah pored nje.

Kao izuzetno provokativan Mrenović vidi sam naziv izložbe “rafinerijamanastir”, koji povezuje dva simbola – kako kustoskinja kaže, a koja su, prema njegovom mišljenju “dva zapravo veoma snažna definišuća faktora naše stvarnosti”. Ujedno, Mrenović smatra i da naziv “rafinerijamanastir” “malo ide i protiv same izložbe”.

“Na izložbi se mogu izdvojiti dva dela – jedan koji je više posvećen Rafineriji, i drugi koji je posvećen manastiru, ali manastir je tu uzet pre kao simbol nekog duhovnog aspekta, veoma je široko predstavljen, za razliku recimo od Rafinerije. Ta celina koja je posvećena Rafineriji je izvanredan, fanastičan deo izložbe”, istakao je Mrenović.

Prema njegovim rečima, problemi koji se izvlače iz dela izložbe posvećenog Rafineriji su “veoma problemi iz 2022. godine, veoma kontekstualni”. To su pre svega problemi klimatske krize koja se odvija i krize resursa koja je pojačana izbijanjem rata u Ukrajini.

Napominjući da je izložba koncipirana pre invazije Rusije na Ukrajinu , Mrenović je konstatovao da sada dobija potpuo novo značenje.

“U tom smislu važno je pogledati sve društvene odnose koji stoje oko Rafinerije. Taj deo izložbe pokriva spektar od klimatske krize do ekonomske nejednakosti”, rekao je Mrenović, koji je kao posebno zanimljivo izdvojio uključivanje slike Milice Ružičić koja postavlja pitanje kakvi radni uslovi stoje iza čitave te industrije, ali takođe i kakve su posledice po našu okolinu.

Kao jedan od najsnažnijih radova, Mrenović je naveo “Oltar” Mita Borasa, a u kojem se dobro spajaju oba dela koncepta izložbe – i rafinerija i manastir, prikazujući prirodu posredstvom digitalnih tehnologija.

Mrenović posebno ističe i način na koji su pažljivo birani prostori u kojima su postavljeni radovi.

“Radovi su sve vreme u komunikaciji sa prostorom. Veliki je kontrast između veoma luksuzne zgrade SK12 i drugih (prostora). Dobro se povezuje neka moguća distopička budućnost kapitalizma koji konstantno melje i stvara te neke veoma luksuzne objekte dok se priroda smešta u neki digitalni prostor koji nam je već posredovan ili nestaje”, naveo je Mrenović, pohvalivši i način na koji su postavljeni radovi, poput slika Milice Ružičić ili Ljiljane Šunjevarić sa prizorima napuštenih prostora, koje se nalaze u napuštenom prostoru (bivšem bioskopu). Ili, na primer, edukativne instalacije Udruženja Kurs u Narodnom muzeju, koji i treba da ima edukativnu ulogu.

Posebno se osvrćući na rad “Putujuće izložbe: sredstvo za narodno prosvećenje” Kursa (Miloš Miletić, Mirjana Radovanović), Mrenović ukazuje da ta instalacija predlaže alternativni model upotrebe železnica ili puteva kojim putuju svi materijali - u ovom slučaju nafta, koji mogu biti korišćeni i za prenos radikalnih ideja, umetnosti, obrazovanja… “Veoma radijkalna kompozicija u ovom kontekstu, posebno nakon izbijanja rata” u Ukrajini, dodao je.

Kao posebno važno, Mrenović je naveo i to što je veliki deo radova smešten u nekoj bliskoj budućnosti ili je na prelazu u budućnost, a rad Kursa baziran je u prošlost. “Imamo istorijski primer pokušaja utopije, što je veoma subverzivna tačka izložbe”, istakao je Mrenović.

Smatrajući da je dodavanje manastira u koncept izložbe provokativno, te da ima radova koji se dotiču direktno toga, Mrenović je ocenio da bi, međutim, bila mnogo bolja neka propozicija koja bi se, najšire rečeno, ticala rafinerije naspram digitalnog prostora.

“Jer, zapravo većina radova koji se dotiču manastira jesu radovi koji su u polju digitalnog, što možda jeste neki iskaz o urušavanju dosadašnjih koncepata duhovnosti”, ocenio je Mrenović, .navodeći kao primer rad Ane Vujović “Meta-kanon” – pirotske ćilime koji se raspadaju zapravo pre svega pod uticajem digitalnog, tog gliča, distorzije… “Imamo dosta na izložbi uticaja estetike sa interneta, digitalnog – najšire rečeno, koji zapravo utiču na tradicionalne medije, koji se deformišu, raspadaju... Imamo, recimo, drvo koje je ispisano kodom, imamo platna sa neonskim materijalima, ili recimo, Nataša Kokić koja ima crteže koji su zapravo digitalni”, dodao je Mrenović, primećujući na izložbi drastičnu  promenu pravila komunikacije generalno pod uticajem digitalne sfere.

“To je jako široko, i izložba ima mnogo različitih mini propozicija unutar toga. Na primer, radovi Plemena F20 - grupe anonimnih pojedinaca koji imaju psihijatrijsku dijagnozu šizofrenije. Izloženi su njihovi crteži, portreti. Ima drugih propozicija koji predlažu izmeštanje iz ljudske perspektive, ili postavljaju pitanje privatnosti i pravila prema kojima ulazimo u digitalnu sferu. Imamo video rad Džonatana Monahana sa dekadentnim, distopijskim enterijerima. Zanimljivo je što su naspram tih radova postavljeni radovi poput slike Milice Ružičić - u tradicionalnim medijima, zemljanih boja, radovi sa druge strane digitalne transformacije, iza čitavog tog nekakvog tehnološkog razvitka”, naveo je Mrenović.

Povodom opšteg društvenog diskursa prema kojem se očekuje nekakva emancipacija od kompanija iz Silicijumske doline, Mrenović navodi kao zanimljivo to što su na izložbi “rafinerijamanastir” upareni digitalni radovi, koji sami u sebi imaju autokritiku, sa drugom stranom, koja ukazuje da iza te čitave transformacije stoji sirov rad, trošenje sirovina zarad obećanja emancipacije kroz digitalne tehnologije.

“Izložba jeste nedorečena prema svojim pravilima, postavljena konceptom ‘rafinerijamanastir’, ali ukoliko se uzme da se bavi kontrastom sirovina i rada koji se nalazi iza čitave digitalne transformacije, to je izvanredna izložba”, ocenio je Mrenović.

Kao važan iskaz sam po sebi, Mrenović je naveo to što je publika pozvana da razmotri detaljnije posledice rafinerije, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu.

“U trenutku kada se taj neki sukob pre svega vodi na kulturnom frontu – (Slavoj) Žižek to naziva sukobom dva pogleda na globalizaciju – zapadnog liberalnog modela i tog nekakvog neonacionalističkog, najšire rečeno, koji nude Rusija i Kina, u trenutku kada se taj sukob vodi pre svega na kulturnom frontu važno je podsetiti na tu zavisnost Zapadne Evrope od ruske nafte i gasa, koja ne omogućava zaista vođenje tog sukoba na principijelnom nivou, i s druge strane – ta naša zavisnost je samoubilačka”, naveo je Mrenović.

Mrenović zato smatra da je važno ponovo osvetliti “sve te društvene, političke, ekonomske, ekološke posledice na čitav sistem koji stoji iza produktivističkog, industrijskog društva. To nije pitanje samo kapitalizma, već ekstraktivizma, produktivizma, industrijskog nasleđa i šta ono nama znači u 2022. godini”, dodao je.

Prema njegovom mišljenju, izložba je “veoma jasna u kritici tog fosilnog kapitalizma”. “Implicitno rešenje je svakako promena paradigme i našeg odnosa sa prirodnim okruženjem, načina na koji proizvodimo, načina na koji se odnosimo prema ljudima koji rade, proizvode”, dodao je.

Ujedno, Mrenović smatra i da je izložba “rafinerijamanastir” unekoliko nedorečena prema pitanju uticaja pravoslavne crkve u kreiranju ideologije ekspazionizma, širenja, neoimperijalizma, priznajući da je i sam to potcenjivao.

“Malo je nedorečena i prema nekim prostorima – pitanje restitucije ovih prostora u kojima se nalazi i pitanje odnosa crkve naspram prostora u kojima se dešava”, dodao je Mrenović, napominjući da poslednjih godina realno ima i manje radova koji se bave tim pitanjima, za razliku od ranih 2000-ih godina, kada su u delu alternativne scene postojali umetnici - poput grupe Škart, koji su pravili radove koji su se direktno bavili odnosom upliva crkve u društvena pitanja.

“Mene mnogo manje zanima da kažem da je to možda neki nedostatak i nedorečenost, koliko mi je možda zanimljivo da je čitav umetnički sistem, a tu uključujem i sebe, nekako potcenio sve to. Izložba možda nije loše podsećanje da taj segment manastira treba detaljnije obraditi”, naveo je Mrenović, koji smatra i da rafinerija i manastir jesu u simbiozi.

Mrenović je posebno istakao i nove saradnje koje su nastale povodom izložbe “rafinarijamanastir” na inicijativu kustoskinje Maje Ćirić, poput veza kolektiva Matrijaršija iz Beograda i Panonke iz Pančeva.

“Panonke su pančevački kolektiv koji radi sa marginalizovanim društvenim grupama, a Matrijaršija takođe ima element autsajderske umetnosti. Na više planova je zanimljiv spoj Panonki, čiji je jedan od glavnih ciljeva čuvanje tradicije veza, i Matrijaršije kao kolektiva koji je veoma eklektičan, koji je veoma iz 2022. godine, fluidan, ima pank energiju… Spoj te neke tradicije i nečega što ruši tradicionalne koncepcije – taj spoj u njihovom vezu, veoma je živ, vidi se ta energija”, naglasio je Mrenović, koji Matrijaršiju vidi kao “jedan od najsnažnijih kolektiva poslednjih godina”.

Pohvalio je i smeštanje njihovog rada u prostor zgrade SK12, jer pruža “kontrast hladnog i poslovnog prostora sa jednim živim vezom koji kipi od eenergije”.

Mrenović je posebno pohvalio izložbu “rafinerijamanastir” i zbog novih produkcija.

“Posle Oktobarskog salona, gde je bilo jako malo lokalnih umetnika i nekako rečeno da lokalna umetnička scena valjda ne može da parira globalnim trendovima, ova izložba je baš pokazala da ovde ima veoma razvijenih umetnika, koji pričaju globalnim jezikom, čiji radovi mogu da komuniciraju globalno i čija je estetika apsolutno iz 2022”, istakao je Mrenović, konstatujući da to pokazuje da domaću umetničku scenu nisu zaobišli globalni fenomeni, da su umetnici veoma inspirisani i pod uticajem digitalne estetike, te da se bave društvenim promenama, imaju šta da kažu… “Izložba je pokazala i uključivanjem međunarodnih  umetnika da može da se parira”, naglasio je Mrenović.

Posebno je podvukao i pitanje finansijskih mogućnosti Bijenala.

“Ovo je skromna izložba, pokazuje dosta toga, pitanja iz 2022. godine, vezana za naš kontekst… Tu je pitanje kulturnih politika i potreba da se ovakva bijenala van Beograda i uopšte kulturne institucije i kulturna proizvodnja osnaže, da se institucije prilagode radu i sa stranim umetnicima i kustosima. Voleo bih da ih ima mnogo više ovakvih bijenala van Beograda. Kustoskinja se potrudila da e dolazi sa spremnom izložbom iz Beograda, već je zaista ušla u komunikaciju sa tim šta je to Pančevo”, zaključio je Mrenović.

*U 1. epizodi KND o 20. Bijenalu u Pančevu kritičar na delu bio je dr Jerko Denegri.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2022. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2022.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)