Ljubav prema riziku

Zagrebački Muzej savremene umetnosti predstavlja od 24. aprila veliki međunarodni projekat “Ljubav prema riziku” (L'amour du risque) koji sadrži dela nekih od velikih zvezda svetske umetničke scene, kao što su kontroverzna umetnica ORLAN, miljenik publike Paul McCharty, subverzivni Larry Clark ili ironično-duhoviti Erwin Wurm…

Tematska okosnica izložbe je rizik kao oblik umetnosti, ali i življenja.

Da ne bismo nestali u haosu svakodnevice, umetnost nam stvara prostor slobode u kojem nismo puki virtualni likovi, a rizik spoznaje da život može biti sadržajan je na nama, poruka je izložbe “Ljubav prema riziku” na kojoj su zastupljeni umetnici koji stvaraju provokativna, subverzivna, angažovana, erotizovana, a katkad i bizarna dela.

Reč je o umetnicima koji pomiču granice savremenog umetničkog izraza. Rizik je njihov odabir, ali rizik pokreće, inspiriše, sablažnjava i šokira posmatrača. Radovi tih umetnika govore o tome kako je umetnost poslednja oaza svesnog i promišljenog rizika, jer je svakodnevni život toliko neizvestan da pribegavamo svakoj sigurnosti, pa i iluzornoj. Riskiranje vlastitoga tela, pa čak i života u svrhu umetničkog izraza možda je najkontroverzniji aspekt izložbe, saopštio je MSU.

Posetioce na ulazu dočekuje oslikana Peugeot “dvestoosmica”. Zlatan Vehabović oslikao je novi model Peugeota 208 apstraktnim motivima iz svoje ranije slikarske faze. Generalni sponzor izložbe, Peugeot Hrvatska, poklonio je taj automobil koji će biti izložen ispred MSU-a, a potom će biti prodat na aukciji. Novac će biti doniran za razminiranje Hrvatske.

Na samom otvaranju izložbe petočlana francuska plesna grupa Les Gens d'Uterpan, razmenjivanjem telesnih tečnosti, provocirace posetioce. Reč je o izvedbenom projektu u kojem petoro plesača propituje granice ljudskog tela, kao i metode izvođenja i interpretiranja plesne umetnosti, povezujući se međusobno neprekinutom niti sline.

Na izložbi učestvuju: Agnès Accorsi, Bas Jan Ader, Francis Alÿs, Leonardo Boscani, Larry Clark, Jocelyn Cottencin, Elie Cristiani, Simone Decker, Marcel Dinahet, Dominique Gonzalez-Foerster, Carsten Höller, Christian Jankowski, Žilvinas Kempinas, Natacha Lesueur, Claude Lévêque, Gordon Matta-Clark, Paul McCarthy, Aernout Mik, Anita Molinero, Moser & Schwinger, David Nebreda, ORLAN, Steven Parrino, Lucien Pelen, Gaël Peltier, Sigmar Polke, Adrien Porcu, Julien Prévieux, Claude Rutault, Alain Séchas, Atelier Van Lieshout, Jean- Luc Verna, Clemens von Wedemeyer i Erwin Wurm.

Dan nakon otvaranja izložbe, 25. aprila, u Dvorani Gorgona biće održano “Veče sa ORLAN”, odnosno razgovor te umetnice s teoretičarima, umetnicima i publikom. ORLAN za sebe kaže da je prva umetnica koja je koristila estetske operacije kao medij. Njen najprovokativniji projekat je niz dokumentiranih estetskih operacija kojima je menjala vlastiti izgled ne bi li što više podsećala na istorijske umetničke ideale lepote. Tako se ORLAN podvrgla operaciji da bi imala bradu Botticellijeve Venere, nos Psihe Jean-Léona Gérômea, usne Boucherove Evrope, oči Diane kako su ih slikali sledbenici fontenbloške škole, te čelo Da Vincijeve Mona Lize.

Bas Jan Ader je umetnik koji na šokantan način propituje granice vlastitog tela, doslovno se prepuštajući gravitaciji padanjem s krova, sa krošnje stabla, bacajući se u amsterdamski kanal. Sličan rizik preduzima i francuski umetnik Lucien Pelen koji opasnim poduhvatima, dokumentovanim nizom fotografija i doslovno svoje telo dovodi u vrlo riskantne situacije.

David Nebreda fotografiše vlastite napade šizofrenije, te tako svoju bol postavlja kao umetničku temu. Steven Parrino, u duhu “smrti slikarstva”, agresivno gužva i izvija platno vlastitih slika, čime je stekao naziv doktora frankenštajnovskog slikarstva.

Izložba sadrži i dela koja provociraju i navode publiku na promišljanje okoline.

Paul McCarthy proslavio se skulpturama naizgled nedužnih dečjih igračaka koje su sadržale erotske asocijacije. Natacha Lesueur na duhovit i erotizovan način prikazuje konzumerizam i opsednutost potrošnjom koristeći žensko telo kao pladanj za serviranje hrane. Deo vlastite skulpture postaje i Simone Decker u video radu “Air Bag”. Kritiku modernom potrošačkom društvu upućuje francuska umetnica Anita Molinero: otpatke svakodnevnice pretvara u muzejske izloške. Christian Jankowski duhovitim pristupom u video radovima propituje vrednosti zapadnjačke kulture, dobrim delom utemeljene na vizuelno uslovljenom konzumerizmu.

Jocelyn Cottencin objedinjuje film, fotografiju, instalaciju i grafički dizajn, ali široj je publici poznat po porukama u javnim prostorima u formi jedinstvenih grafika u obliku natpisa ili trodimenzionalnih reči .

Umetnički aktivizam je odlika francuskog umetnika Juliena Prévieuxa koji se bavio temom potrage za zaposlenjem. Projekat “Pisama ne-motivacije” pokrenuo je još 2000. godine, šaljući korporacijama pisma u kojima obrazlaže nedostatak motivacije da se javi na oglas za upražnjeno radno mesto.

Aktivizmu se priklanja i Leonardo Boscani projektom koji je inicirao 2007. kako bi spasio plažu i park prirode ostrva Asinara od multinacionalnih naftnih kompanija. Bosconi je s dobrovoljcima oformio ljudski lanac i pokrenuo javnu raspravu koja je rezultirala odustajanjem multinacionalne kompanije od planirane rute.

Atelier Van Lieshout, poznat po instalacijama samoodrživih pokretnih domova, ulaže novac od umetničkih porudžbina u projekte koje smatra važnima, ali ne donose materijalnu dobit. Tako je AVL 2001. osnovao “AVL grad”, “slobodnu državu” u luci Roterdama.

Dominique Gonzalez-Foerster autorka je jedne “epizode” o pustolovinama junakinje Ann Lee, lika iz manga stripa kojem je pretio nestanak. U “epizodi” naslovljenoj “Ann Lee in anzen zone”, junakinja upozorava na neposrednu opasnost, na nestanak sigurne zone (anzen na japanskom). Nakon što izgovori svoju poruku, Ann Lee nestaje, ostavivši posetioca ispred crnog ekrana ispresecanog gustom kišom. Posetilac postupno postaje svestan egzistencijalne praznine Ann Lee, odnosno pretnje o zajedničkom padu u svet likova osuđenih na nestanak zato što ne poseduju dovoljno složen značaj, tj. pripovest dovoljno zanimljivu da ih učini sposobnima za virtualni život.

MSU organizuje izložbu sa Platformom Pariz - grupacijom francuskih regionalnih fondova za savremenu umjetnost (FRAC), uz podršku Ministarstva kulture Hrvatske i Gradskog ureda za obrazovanje, kulturu i šport, Francuskog instituta i francuskog Ministarstva spoljnih poslova, Udruge francuskih regija i francuskog Ministarstva kulture i komunikacija.

Kustosi izložbe su Leila Topić (MSU), upravnik FRAC-a Provence-Alpes-Côte d'Azur Pascal Neveux i upravnik FRAC-aLanguedoc-Roušillon Emmanuel Latreille.

Izložba će biti otvorena do 17. juna.

(SEEcult.org)