Međunarodni dan kulture
Međunarodni dan kulture obeležava se 15. aprila u mnogim zemlama širom sveta u znak sećanja na taj datum 1935. godine kada je u Vašingtonu potpisan Sporazum o “očuvanju umetničkih i naučnih tvorevina i istorijskih spomenika”, koji je u međunarodnoj pravnoj praksi poznat kao Rerihov pakt.
Inicijativu da se dan potpisivanja Rerihovog pakta obeležava kao Međunarodni dan kulture, koju je pokrenula 1988. godine društvena organizacija Međunarodna liga zaštite kulture, počeo je da realizuje 1996. godine Međunarodni centar “Rerih”.
U decembru 2008. godine, na inicijativu društvenih organizacija Rusije, Italije, Španije, Argentine, Meksika, Kube, Litvanije i Letonije, osnovan je pokret čiji je cilj da se 15. april obeležava kao Svetski dan kulture pod Zastavom sveta.
Predlog da se ustanovi Svetski dan kulture izneo je 1931. godine slikar Nikolaj Rerih u begijskom gradu Brižu na konferenciji posvećenoj postizanju međunarodnog sporazuma o očuvanju kulturnog nasledja.
Rerih je smatrao da je kultura glavna pokretačka snaga na putu usavršavanja ljudskog društva, video je u njoj osnovu za zajedništvo ljudi raznih nacionalnosti i veroispovesti. Tada je i postavljen osnovni zadatak Dana kulture: široki poziv lepoti i znanju.
Nikolaj Rerih je pisao: “Odredićemo i Svetski dan kulture, kada će u svim hramovima, u svim školama i obrazovnim društvima i asocijacijama, na prosvećen način biti skrenuta pažnja na istinske riznice čovečanstva, na tvorce herojskog entuzijazma, na usvaršavanje i prolepšavanje života”.
Prvi međunarodni pravni akt o očuvanju i zaštiti umetničkih i naučnih dobara i istorijskih spomenika takođe je predložio Rerih.
Na ideju o stvaranju organizacije za zaštitu i očuvanje kulturnih vrednosti Rerih je došao na samom početku veka dok je proučavao spomenike svoje otadžbine, Rusije. Međutim, Rusko-japanski rat 1904. godine nagnao ga je da se ozbiljno zamisli nad opasnošću za spomenike kulture koja se skrivala u tehničkom usavršavanju vojnih sredstava za razaranje. Rerih se 1914. godine obratio Vladi Rusije i vladama drugih zemalja sa predlogom da se obezbedi zaštita kulturnog nasledja zaključivanjem odgovarajućeg međunarodnog sporazuma. Na žalost, njegovo obraćanje je tada ostalo bez odgovora.
Rerih je potom 1929. pripremio i objavio na različitim svetskim jezicima projekat sporazuma o zaštiti kulturnog nasledja i poslao ga vladama i narodima svih zemalja sveta.
Projekt Sporazuma dobio je ogroman publicitet i naišao na širok odjek u svetskoj javnosti.
Podršku Rerihovom projektu dali su svetski velikani kao što su Albert Ajnštajn, Romen Rolan, Bernar Šo, Rabindrant Tagore, Herbert Vels, Tomas Man, Moris Metrelink i drugi. U mnogim zemljama su formirani komiteti za podršku Paktu Reriha.
Konačno su 15. aprila 1935. godine u Vašingtonu rukovodioci 21 države američkog kontinenta prihvatili Rerihov pakt.
U okviru tog sporazuma, prihvaćen je zaštitni znak koji je sam Rerih predložio i koji je trebalo da nose zaštićeni objekti kulture. Taj znak je bila zastava sveta na kojoj su bila nacrtana tri kruga koja se dodiruju i simbolizuju prošla, sadašnja i buduća dostignuća čovečanstva okružena točkom večnosti.
U Paktu su sadržani opšti principi o značaju zaštite kulturnih dobara i poštovanja koje im treba ukazivati. Zaštita kulturnih objekata ima u Paktu Reriha obavezujući karakter i ne može biti oslabljena razlozima o vojnoj neophodnosti koja snižava efikasnost očuvanja kulturnih dobara u uslovima ratnih sukoba.
Pakt Reriha bio je iskorišćen kao osnov mnogih dokumenata o savremenoj međunarodnoj saradnji u oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa.
Među njima su i akti UNESKO-a - Konvencija o zaštiti kultunih dobara u slučaju oružanog konflikta, usvojena u Hagu 1954, Konvencija o merama usmerenim ka zabrani i predupređenju nezakonitog uvoza, izvoza ili prenošenja prava svojine nad kulturnim dobrima, doneta u Parizu 1970, zatim Konvencija o očuvanju svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, doneta u Parizu 1972…
Kasnije su ideje Rerihovog pakta preuzete u Opštoj deklaraciji o kulturnoj raznolikosti (2001), Deklaraciji o sprečavanju namernog rušenja kulturnog nasleđa, koju je 2003. usvojio UNESKO, Konvenciji o očuvanju i podsticanju raznovrsnih formi kulturnog izražavanja UN (2005) i mnogim drugim međunarodnim dokumentima.
Nikolaj Rerih je rođen 9. oktobra 1874. u Sankt Peterburgu, a umro je 13. decembra 1947. u Indiji.
Bio je slikar, filosof, pisac, društveni radnik.
Stvorio je oko 7.000 slika od kojih se mnoge nalaze u poznatim galerijama i muzejima širom sveta. Napisao je i oko 30 književnih radova, a više puta je nominovan za Nobelovu nagradu.
Nosilac je više svetskih odlikovanja i priznanja, među kojima i je i Jugoslovenski orden svetog Save. Bio je vitez ruskog ordena svetog Svetislava, svete Ane i svetog Vladimira, vitez francuske Legije časti, vitez švedskog kraljevskog ordena Polarna zvezda.
Branko Rakočević
