Misija u SNP-u i na Kolarcu
Portugalska zvezda Misija, jedna od najpopularnijih fado pevačica, koja je unela niz revolucionarnih promena u izvođenje te muzike, nastupiće sredinom aprila u Novom Sadu i Beogradu, u okviru turneje na kojoj promoviše dvostruki CD. Misija će sa pratećom grupom nastupiti u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 13. aprila, u okviru Novosadskih muzičkih svečanosti (NOMUS), a u Beogradu će pevati 14. aprila na Kolarcu, u okviru ciklusa “Velikani muzičke scene - World music”.
Portugalska zvezda Misija, jedna od najpopularnijih fado pevačica, koja je unela niz revolucionarnih promena u izvođenje te muzike, nastupiće sredinom aprila u Novom Sadu i Beogradu, u okviru turneje na kojoj promoviše dvostruki CD.
Misija će sa pratećom grupom nastupiti u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 13. aprila, u okviru Novosadskih muzičkih svečanosti (NOMUS), a u Beogradu će pevati 14. aprila na Kolarcu, u okviru ciklusa “Velikani muzičke scene - World music”.
Rođena u Portu, Misija je prva portugalska pevačica 20. veka koja je donela revoluciju u fado muziku oslobodivši je sterotipnih formi.
Tokom karijere, u kojoj je izrazila duboko poštovanje, razumevanje i divljenje za tradicionalni fado, izgradila je potpuno novi stil - njen fado je kombinacija stila Amalije Rodrigez na koji je dodala tradicionalne instrumente (bas, klasičnu i portugalsku gitaru), senzualnu harmoniku i violinu, a od najboljih portugalskih pesnika je preuzela stihove za svoje pesme. Zadržala je klavir koji je često bio u upotrebi.
Misija je poznata i po izvođenju starih hitova u fado maniru, kao što su “De Alguna Manera” ili “As Time Goes By”.
Iako fado uglavnom peva na portugalskom, neke teme izvodi i na španskom, francuskom, katalonskom, pa čak i na engleskom jeziku.
Misija je odrasla pod uticajem dve kulture, s obzirom na portugalsko buržoasko poreklo oca i umetnički svet Španije koji su u njen život donele baka i majka.
Detinjstvo je provela u rodnom Portu, gde je prvi put pevala fado za radničku klasu koja se okupljala i u kućama fada. Kasnije se preselila u Barselonu i započela karijeru veštačkih dijamanta, perja i golotinje u legendarnim kabareima Paralela (Brodvej Barselone), gde je nepristojnost varirala sa različitim stepenim uspeha u predstavama sa kič kostimima, ekstravagantnimom šminkom i visokoparnim ponašanjem.
To je bio period nekontrolisanih seksualnih sloboda koje se sledile posle Frankove smrti. U svakom slučaju, prema navodima Centra za muziku Kolarčeve zadužbine, Misija je imala nameru da nauči tajne zanata.
Prešavši u Madrid, grad noćnog života, Misija je započela i prave predstave u kojima je do izražaja došla njena ličnost.
Svako jutro, nekoliko meseci, učila je po pet novih pesama iz ogromnog repertoara međunarodnog popa i pevala ih na televiziji.
Posle niza eksperimenata, odlučila je da se vrati kući - nastanila se u Lisabonu i rešila da izvodi svoj fado.
Počela je, međutim, da otkriva neprijateljstvo prema fadu posle pada diktatorstva Salazara. Fado je za vreme njegove vladavine korišten kao sredstvo za propagandu, represiju i manipulaciju naroda.
Pored velikih pesama, pesme iz perioda diktatorstva su, opisivale etos skromnog, siromašnog, bez ambicija, ali zadovoljnog portugalskohg naroda.
Misija je počela da istražuje tradicionalne fado kompozicije, a zatim je kontaktirala pesnike da pišu nove pesme. Ponovo je uvela violinu i harmoniku sa ulica na scenu, kao i klavir iz salona 19. veka, dajući fadu potpuni estetski okvir, kako u formi tako i u suštini.
Po povratku u Portugal dobila je i neprijatelje. Levo krilo ju je optužilo da se fokusira na konzervatirvni i reakcionarni žanr, dok su tradicionalisti osporavali njenu ličnost i poruku. I njen rad sa pesnicima poznatim po političkim opredeljenjima, kao i odbacivanje konvencija vezanih za fado su iritirali mnoge. Uprkos svemu, ostala je odlučna da bude uz svoju viziju, otvorivši istovremeno bezgranične nove mogućnosti.
Njen prvi uspesi bili su u Španiji i Japanu, zatim u Francuskoj i Nemačkoj. Posle toga postigla je svetsku popularnost, započevši zaista međunarodnu karijeru.
Od 1993. godine postala je druga umetnica, posle Amalije Rodrigez, koja fado pesmu pronosi najvećim svetskim scenama i često trijumfuje u novim delovima sveta.
Od prve ploče publika je reagovala frenetično, a usledile su i brojne nagrade.
Njena druga ploča “Misia Fado”, izdata je u Japanu, Južnoj Koreji i Španiji. “Tanto menos tanto mais” dobila je nagradu Akademije Charles Cros.
Album “Garas dos Sentidos” prodat je u 250.000 primeraka, a prvi put harmonika, violina i klavir čuli su se zajedno u fado aranžmanu. Na albumu “Paixoes Diagonis” klavirsku deonicu je svirala Maria Žoao Pireš.
Karte za koncert Misije na Kolarcu u prodaji su po ceni od 2.000 dinara na biletarnici Kolarčeve zadužbine.
Sajt Kolarca je www.kolarac.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
