Počela Parada ponosa, centar Beograda blokiran
Parada ponosa u Beogradu počela je oko 12.45 sati u centru grada, koji je od ranih jutarnjih sati pod jakim policijskim obezbeđenjem.
Pripadnici LGBT zajednice, građani i javne ličnosti, predstavnici republičkih i gradskih vlasti, političkih stranaka, diplomatskog kora i medija, počeli su da se okupljaju kod zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj oko 11 sati, odakle je i krenula šetnja.
Ulaz na taj prostor bio je moguć samo iz tri pravca.
Saobraćaj je blokiran u širem centru grada, u kojem su razmeštene jake snage policije u opremi za razbijanje demonstracija, a gotovo prazan najuži centar grada preleću i helikopteri.
Do početka šetnje zabeleženo je nekoliko manjih incidenata u ulicama van same trase Parade ponosa, koja prolazi Ulicom Kneza Miloša do Bulevara kralja Aleksandra, a potom skrece levo ka Domu Narodne Skupštine Srbije i platoa ispred Skupštine grada Beograda, gde je postavljena manja bina za završno obraćanje organizatora.
Među učesnicima Parade ponosa je i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je poručio da je to manifestacija koja pokazuje da je Beograd otvoren, kosmopolitski grad, koji poštuje i prepoznaje različitosti. Mali je izjavio Studiju B da je to prilika da se svetu pošalje jasna, jaka sliku da je Beograd “grad u kojem su svi ravnopravni”.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić poručio je da ne sme biti nasilja, a prilikom posete poplavljenom području u istočnoj Srbiji ponovio je da ima pametnija posla od šetnje .
Održavanje Parade ponosa, prve koja je dozvoljena posle 2010. godine, bilo je neizvesno sve do ponoći, odnosno sednice Biroa za koordinaciju rada službi bezbenosti.
Dok je Biro za koordinaciju službi bezbednosti većao, na Trgu republike održan je skup protivnika Parade ponosa, u organizaciji pokreta Dveri, a novi je najavljen i za 28. septembar, nakon Parade ponosa.
Poslednji protivnici Parade ponosa razišli su se oko pola sata posle ponoći sa Terazija, a policija je ostala prisutna u širem centru grada.
Parada predstavlja završnicu Nedelje ponosa, koja je počela 22. septembra, a obuhvatila je izložbe, poetske nastupe, filmske projekcije, koncerte i razgovore.
Parada ponosa prvobitno je bila najavljena za maj ove godine, ali je odložena zbog vanredne situacije usled katastrofalnih poplava.
Prošle godine, par sati nakon zabrane Parade ponosa, organizatori i stotinak na brzinu okupljenih građana prošetali su nešto pre ponoći centrom grada, noseći transparent “Ovo je Prajd!” Protestna šetnja, praćena jakim policijskim snagama, protekla je bez incidenata. Par sati ranije centrom grada prošetale su i pristalice pokreta Dveri, čiji je protest takođe bio zabranjen odlukom Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
Parada ponosa održana je u Beogradu prvi put u oktobru 2010. godine - u parku Manjež i okolini, ali je širi centar grada demoliran posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim snagama policije. Povređeno je oko sto osoba i naneta je ogromna materijalna šteta.
Potom je 2012. i 2011. godine Parada održana “u četiri zida”, jer su vlasti iz bezbednosnih razloga zabranile i taj skup i okupljanje protivnika.
Parada ponosa prvi put je trebalo da bude održana u Beogradu 2001. godine, ali je sprečena fizičkim nasiljem, a 2009. otkazana je u poslednjem trenutku, odnosno veče uoči planiranog održavanja.
(SEEcult.org)
