• Search form

03.06.2019 | 13:22

Radovanoviću nagrada Fonda Todor Manojlović

Radovanoviću nagrada Fonda Todor Manojlović

Nagrada Fonda "Todor Manojlović" za moderni umetnički senzibilitet za 2018. godinu biće svečano uručena 6. juna u Gradskoj kući u Zrenjaninu multimedijalnom umetniku Vladanu Radovanoviću.

Nagradu će uručiti članovi UO Fonda "Todor Manojlović" - pesnik, esejista i kritičar Nenad Šaponja (predsednik), književnik i kritičar Petar Arbutina, profesor, književni istoričar, esejista i bibliograf Gojko Tešić, književnik i književni kritičar Vasa Pavković i upravitelj Fonda Milan Bjelogrlić, direktor Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”.

UO Fonda “Todor Manojlović” jednoglasno je odlučio 19. februara da dodeli nagradu Radovanoviću, a to priznanje sastoji se od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata u ediciji Feniks, u okviru izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”.

Nagrada se dodeljuje stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića.

Rođen u Beogradu 1932. godine, Vladan Radovanović stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Diplomirao je kompoziciju na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda i njime rukovodio od 1972. do 1999. Osnivač je otvorene grupe SINTUM 1993.

Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: zapisi snova (1953), vokovizuel i projektizam (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima sintezijska umetnost. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je oko 30 samostalnih izložbi i performansa u zemlji i inostranstvu, a kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Objavio je 11 knjiga, dve mape, šest partitura, četiri autorske ploče, dve kasete i pet autorskih kompakt diskova. Dobitnik je brojnih nagrada, a član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Od 2001. do 2011. je bio profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Grupa za višemedijsku umetnost). Titulu počasnog doktora muzike Univerziteta u Kolumbusu u Ohaju dobio je 2005. godine, a 2007,. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Fond “Todor Manojlović” osnovan je 1991. u okviru Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” radi prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja dela i čuvanja imena Todora Manojlovića (1883-1968), pesnika, dramskog pisca, esejiste, književnog i likovnog kritičara i prevodioca, koji je ostavio za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu.

Rođeni Bečkerečanin, ali po opredeljenju građanin Evrope, Radovanović je svojom zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti uticao na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata. Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Pojava prve drame Manojlovića “Centrifugalni igrač” (1930) smatra se početkom moderne srpske drame. Pored Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji pisac 20. veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.

Dosadašnji dobitnici nagrade Fonda “Todor Manojlović” su: Miodrag Pavlović (za 1992. godinu), Milorad Pavić (1993), Miodrag B. Protić (1994), Đorđe Balašević (1995), Dušan Kovačević (1996), Marina Abramović (1997), Miroljub Todorović (1998), Momo Kapor (1999), Pavle Ugrinov (2000), Jovan Hristić (2001), Jovica Aćin (2002), Vida Ognjenović (2003), Miroslav Josić Višnjić (2004), Radovan Vučković (2005), Oto Tolnai (2006), Muharem Pervić (2007), Milena Marković (2008), Želimir Žilnik (2009), Mileta Prodanović (2010), Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf (2011), Laslo Vegel (2012), Slobodan Tišma (2013) i Festival “Dezire” u Subotici (2014), David Albahari (2015), Isidora Žebeljan (2016) i Sava Damjanov (2017).

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r