Foto-dokument ideje film-koncepta Glava/Krug nacinjen je septembra 1972. godine.
8 crno-belih fotografija. Dimenzije svake fotografije: 38,5 x 28,5cm. Dimenzije celokupnog rada: 38.5 x 228 cm. Na fotografijama je prikazan autor. Fotografije je snimio Milan Jozic, u galeriji Studentskog kulturnog centra, Beograd.
Koncept rada Glava/Krug, 2.8.1968, film koncept Glava/Krug realizovan 2.1.1969. godine. Autora ovog rada, Zorana Popovica, snimio je Ivko Sesić. Rad je snimljen u prostoriji tadasnjeg Akademskog kino kluba. Film je snimljen autorovom kamerom Pentaka, stop-trik postupkom, na 8mm filmskoj traci, kodak kolor, brzina 18 slicica u sekundi, trajanje 5 minuta. Film predstavlja ideju zamisljenog kruga.
Zamisao je bila da se "okret glave oko svoje ose" snimi na 8 takozvanih filmskih petlji. Snimalo bi se sa 8 povezanih kamera postavljenih u krug tako da budu na jednakom rastojanju jedna od druge, kao i od objekta koji snimaju. Svaka od njih bi istovremeno kad i ostale zapocinjala snimanje jedne od osam osnovnih pozicija glave u okretu: anfas, poluanfas, profil, polupotiljak, potiljak, i obratno: polupotiljak, profil i poluanfas. Sve kamere bi morale startovati odjednom, sinhrono, i, isto tako, morale bi snimati jednakom brzinom. A to znaci da bi brzina svake kamere ponaosob trebalo da bude u savrsenom skladu sa ostalima tako da sve zajedno imaju jednak broj obrtaja filmskih slicica u sekundi. Projekcija bi se, pak, vrsila pomocu 8 projektora, poredjanih u nizu, tako da bi se, od 8 projektovanih slika koje bi se medjusobno dodirivale svojim bocnim stranama, dobio veoma izduzen ekran. Takodje, kao i rad kamera, rad projektora bi morao biti tako sinhronizovan da svi projektori istovremeno zapocnu i zavrse svoje projekcije, odnosno da svi rade podjednakom brzinom.
Suprotno od ove zamisli, film Glava/Krug snimljen je samo jednom kamerom, a pored toga snimljen je i stop-trik postupkom. A to zbog toga posto se punih pet meseci odlagalo snimanje da bi se na kraju ispostavilo da u to doba u nasoj sredini nije bilo mogucnosti (a svakako da ih ni danas nema, septembar 2001) da se savršeno sinhrono poveže rad 8 filmskih kamera, niti da se potom obavi sinhronizovano projektovanje sa 8 filmskih projektora. Film je napokon snimljen tako da ipak prikaze bar naznaku predstave zamisljenog kruga. S druge strane, cini se da se uspelo u nameri da film ima i svoj nezavisan zivot izvan uskih okvira zadate propozicije. To se postiglo tako sto se uspelo da sama forma filma sobom projektuje duh vremena, jedog istorijski jasno prepoznatljivog kulturnog perioda, s kraja 60-ih i početka 70-ih godina XX veka, perioda kada su u umetnosti bili prijemciviji nematerijalni, mentalni procesi, nego sam materijalni, vizuelni izgled dela. I na taj nacin ovaj film pokazuje svoju konceptualnu prirodu.
