Zovu nas ljudi
Beogradski umetnik Andrej Bunuševac predstavlja se od 5. marta u galeriji Remont izložbom slika i crteža duboko humane tematike “Zovu nas ljudi”, kojom ukazuje na destruktivnu prirodu čoveka.
Ako je suočavanje sa dubljim sadržajima ljudske psihe društveni bauk onda je u slučaju umetnosti Andreja Bunuševca u pitanju nad-realizam, ako je priznavanje slabosti slabost, onda je umetnik slab, ako je potreba za rasklapanjem doktrinarnih šema poremećaj, onda su umetnik i njegov rad poremećeni, ako su sinapse koje spajaju ljudske potreba i ljudske stavove i radnje zatrovane, onda one ne rade i tu je potreban otvoren i slobodan pristup. Tako bi, prema navodima Remonta, mogla da se opiše metodologija koju Bunuševac koristi u radu. On je dosledan i predan “vizijama” koje stvara, ali istovremeno i slobodan u eksperimentu prezentacije. Iste predstave “provlači” kroz različite medije – crtež, slika, fotografija, grafika, digitalni crtež, video, gif… Uključuje tehnologije sa kojima se kroz svakodnevnu upotrebu saživljavamo, kao što je mobilni telefon pomoću kojeg beleži i edituje, koristi dostupne aplikacije i efekte da bi priključio i te slike u plutajuće prostore zavodljive percepcije.
Temu izložbe Bunuševac je detaljnije obrazložio u razgovoru sa kustosima Remonta, navodeći primer ubijanja bubašvabe, poznat iz svačijeg iskustva.
“Dok nogom jurite bubašvabu, ona grčevito beži izbezumljena od straha za sospstveni život, ali preduhitrena udarcem vašeg stopala biva ubijena na mestu, ili fatalno osakaćena kako bi kasnije umrla u mukama. I nas juri sigurna smrt da nas zgazi i ubije kako bi umrli uglavnom u strašnim mukama, jer smrt retko biva laka i brza a što najbolje znaju lekari i medicinsko osoblje. Ali gde je taj gorostas visok hiljadu metara u visinu i stotinu hiljada puta teži od mene, njegovo stopalo koje grmi naokolo izazivajuci zemljotrese kako bi me finalno zgnječilo... Nema ga, ne postoji, ili mogu reći on je ja, ili on to ste vi, ali kako mu je ime? Vrlo je bitno kako se zove taj strašni ubica i ko je to, ja bih rekao verovatno niko! Bubašvabe svakako imaju termin, kao jeleni, svinje i svi ostali. Životinje imaju neki termin za ljude po vrstama, nešto što upućuje na smrtnu opasnost. Ljudi dolaze, da poseku šume, da sve što raste zapale i sve što gmiže pobiju, da bi sebi stvorili prostor za život. Možda bi najpribližnija slika tog stopala, što se nas samih tiče bilo naše ratovanje, rat. O čemu se radi, sve je vrlo čudno i tajnovito a istovremeno banalno glupo i prosto. Pravi istraživač zna koliko je nemoćan pred iskustvom života, samim tim ga ceni i poštuje, takav stav je premisa za bavljenje bilo kojom umetnošću i naukom, življenjem samim u kranjoj liniji”, naveo je Bunuševc, koji optimistički smatra i da će “rat biti zaustavljen budućom demokratijom”.
Bunuševac smatra i da je progres u demokratiju višeg i plemenitijeg (humanijeg) tipa prosto nezaustavljiv, pod uslovom da ljudi kao vrsta ne izvrše kolektivno samoubistvo termo-nuklearnim oružijem.
U umetnosti je, kako je naveo, potreban optimizam i vera u život, a ne retardacija u srednjevekovlje sa savremenom tehnologijom.
“Države i velike imperije treba jedni druge da pomažu i da se vole, a ne da se mrze i ratuju da bi likovale manjine bogataša iz redova građanstva. Feminizam da napreduje kao najveća tekovina demokratije, kako bi oslobodio i žene i muškarce i decu i životnje. Fašizam u kom god mračnom obliku nikad više da se ne ponovi. Ljudi jedni drugima da služe, a ne novcu i staračkom dečaštvu u svojoj ludačkoj pohlepi. Takvo kretanje u drustvu bih voleo kao uslove za rad. Tradicionalnim pristupom u radu, kad koristim mašine i njihove medijume, upravo hoću da skrenem pažnju ne na opasnost od samih mašina, nego kako im pristupamo, sa kojim stepenom razumevanja i odgovornosti. Ja sam se rodio u svetu moderne, nisam ja stvorio ni sebe, ni umetnost, ni savremeno društvo, ali znam da postojim vrlo intenzivno. Ući u rad svom snagom je nešto jako dobro i nadam se da se to vidi u radovima”maveo je Bunuševac.
Rođen 1974 u Beogradu, Bunuševac je diplomirao slikartsvo 2013. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Jovanovića. Studirao na istoj akademiji i vajarstvo dve godine. Apsolvirao je 2006. godine ikonopis na Akademiji SPC za ikonopis i restauraciju u Beogradu.
Izložba “Zovu nas ljudi” biće otvorena do 23. marta u Remontu.
(SEEcult.org)