Bestseler već prvog dana
Novi roman visokotiražnog američkog pisca Dena Brauna “Izgubljeni simbol” (The Lost Symbol) postao je bestseler već prvog dana po pojavljivanju u knjižarama. Za samo jedan dan prodat je u više od milion primeraka u SAD, Kanadi i Britaniji. Velika knjižarska mreža Barnes and Nobl saopštila je da je “Izgubljeni simbol” zauzeo prvu poziciju u prodaji, ostavljajući za sobom posthumno izdanje memoara nedavno preminulog senatora Edvarda Kenedija “Tačni kompas”. Preko internet -magazina BookScan knjiga je rasprodata još pre nedelju dana.
Novi roman visokotiražnog američkog pisca Dena Brauna “Izgubljeni simbol” (The Lost Symbol) postao je bestseler već prvog dana po pojavljivanju u knjižarama.
Za samo jedan dan prodat je u više od milion primeraka u SAD, Kanadi i Britaniji.
Velika knjižarska mreža Barnes and Nobl saopštila je da je “Izgubljeni simbol” zauzeo prvu poziciju u prodaji, ostavljajući za sobom posthumno izdanje memoara nedavno preminulog senatora Edvarda Kenedija “Tačni kompas”. Preko internet -magazina BookScan knjiga je rasprodata još pre nedelju dana.
Ukupan tiraž prvog izdanja samo na engleskom jeziku je 6,5 miliona primeraka, od čega je u tvrdom povezu 5 miliona.
U SAD se nova Braunova knjiga prodaje u knjižarama po ceni od 29,95 dolara, dok je preko interneta 40 odsto jeftinija.
Autor svetskih bestselera “Da Vinčijev kod” i “Anđeli i demoni” radio je novi roman šest godina.
Prema navodima svetskih medija, u štamparijama u kojima se pripremao slog rukopisa romana bile su preduzete dosad neviđene mere obezbeđenja kako ne bi procurile informacije o sadržaju, a u nekim zemljama čuvale su ih i oružane straže. Te bezbednosne mere štampanja “Izgubljenog simbola” dale su i rezultate pošto je izdavačima uspelo da spreče pojavljivanje originalnog teksta na internetu.
Malobrojni književni kritičari, koji su se oficijelno upoznali s rukopisom romana, poručuju čitaocima da neće biti razočarani.
Novi Braunov roman je po sadržaju nastavak njegovih prethodnih dela, u kojima profesor Robert Lengdon rešava zagontku zasnovanu na istoriji i mistici.
Radnja “Izgubljenog simbola”, koji je u početku imao naslov “Solomonov ključ”, događa se u Vašingtonu i povezana je sa masonima.
Zaplet se zasniva na potrazi za drevnim dokumentima iz vremena Krtstaških ratova i znamenja srednjovekovnog Ordena Hramovnika, koji se smatra kao preteča savremenih masona.
Braunov roman “Da Vinčijev kod” preveden je na više od 60 jezika i štampan u tiražu od 80 miliona primeraka, a njegovi autorski honorari su odavno dva puta su nadmšili pozamašnu svotu koju je zaradila njegova glavna konkurentkinja Džoan Roling za avanture Harija Potera.
Rođen 1964. godine u Nju-Hempširu, na Istočnoj obali SAD, Braun je odrastao pre svega pod uticajem majke, profesiinalne muzičarke, dok mu je otac profesor matematike. Pošto je na Amherst-koledžu završio engleski jezik i književnost, Braun se uputio u Kaliforniju da bi se profesinalno bavio muzikom. U Los Anđelesu je postao član Nacionalne akademije poeta-pevača i snimio nekoliko albuma svojih kompozicija.
U to vreme upoznao se sa 12 godina starijom, budućom suprugom Blis Nilon, koja je u Nacionalnoj akademiji radila kao direktorka za otkrivanje i stimulisanje novih talenata, a predstavljala se kao slikarka i istoričarka. Istina, istraživači nisu mogli pronaći nikakva dokumenta kojia bi potvrdila da je Blis Nilon zaista stekla obrazovanje likovnog umetnika i istoričara, a Dejvid Šugarts, auotor studije “Tajne koda”, posvećene Braunovom romanu, izjavio je: “Može biti da ona nešto i slika, ali niko nikad dosad nije video nijednu njenu sliku”.
Svejedno kakvo je obrazovanje stekla, pouzdano je utvrđeno da je Blis Nilon igrala presudnu ulogu u stvaralačkom životu najtiražnijeg pisca sveta, a nije mali broj kritičara koji tvrde da autor “Da Vinčijevog koda” postavi samo osnovnu ideju knjige, a da je za sve ostalo nadležna njegova supruga.
Nisu slučajno Braunovi advokati u procesima vođenim zbog navodnog plagijata njegovih dela tvrdili da je za sižee romana odgovorna samo njegova supruga.
“Ja sam rođen da bih pisao trilere. Bilo mi je, prosto, potrebno izvesno vreme da to shvatim. Blis je bila jedina moja poznanica koja je ličila na ljude na Istočnoj obali... Ja ne čitam umetničku literaturu, nego samo naučnu, koju koristim za svoja istražvanja. Dok sam pisao ‘Da Vinčijv kod’, prostudirao sam 200 knjiga”, izjavio je Braun.
Prema njegovim rečima, ustaje u 4.30 svakoga dana i radi po pet-šest sati, ponekad bez prekida, a potom igra par sati tenis kako bi sačuvao normalnu fizičku formu.
“Ako upitate tri čoveka šta znači biti hrišćanin, dobićete tri različita odgovora. Jedan će vam reći da je za to dovoljno samo biti hrišćanin, drugi da ste obavezni slediti Bibliju kao neprevaziđenu istorijsku činjenicu, dok će vam treći reći da veruju svi koji vide u hrišćanstvu ključ spasenja da ne bi goreli u paklu. Vera, to je kontinuitet, a svako od nas treba da sledi onaj put koji može”, smatra Braun.
Prema njegovom mišljenju, tajne interesuju sve, kao i koncepcija tajnih društava.
Navodeći da se u to lično uverio, posebno od kada je posetio Vatikan, Braun je izjavio i da mnogo radi i da svaki put kada se nađe u avionu na nekom putovanju naiđe bar na pet ljudi koji čitaju njegove knjige.
“Jednom sam seo naspram putnika koji je čitao ‘Da Vinčijev kod’, jer me je zanimalo da li me može poznati. Volim često da priupitam: ‘No, i kako vam se sviđa?’ Da bih čuo reakciju, često pokušavam da čitaoca sa mojom knjigom u rukama uvučem u malu raspravu o njoj, ne kazujući ko sam. To me uvek zabavlja. Mogu reći da se ne pretvaram, volim složene ideje koje se prenose u zabavnoj formi. Moji omiljeni nastavnici su bili oni koji su nastavu činili veselom”, naveo je Braun.
Branko Rakočević