Flavio Rigonat o Selindžeru
Sve knjige američkog pisca Džeroma Dejvida Selindžera na srpskom jeziku, uključujući “Lovac u žitu”, objavila je beogradska izdavačka kuća LOM, a sve ih je preveo urednik Flavio Rigonat, osim “Za Esme” (Nikola Kršić). Povodom smrti Selindžera, objavljujemo Rigonatov tekst, u kojem podseća da je slavni pisac poreklom i sa ovih prostora - po majčinoj liniji. Majci je i posvetio svoj jedini roman “Lovač u žitu”, prodat od 1951. godine širom sveta u više od 60 miliona primeraka.
Sve knjige američkog pisca Džeroma Dejvida Selindžera na srpskom jeziku, uključujući “Lovac u žitu”, objavila je beogradska izdavačka kuća LOM, a sve ih je preveo urednik Flavio Rigonat, osim “Za Esme” (Nikola Kršić).
Povodom smrti Selindžera, objavljujemo Rigonatov tekst, u kojem podseća da je slavni pisac poreklom i sa ovih prostora - po majčinoj liniji. Majci je i posvetio svoj jedini roman “Lovač u žitu”, prodat od 1951. godine širom sveta u više od 60 miliona primeraka.
1. januara 1919. godine u Njujorku je rođen Džerom Dejvid Selindžer. Njegov otac Sol bio je sin klivlendskog rabina, a majka Marija, rođena Džilić, našeg porekla (kojoj je pisac posvetio svoj jedini roman, “Lovac u žitu”), promenila je posle udaje svoje ime u jevrejsko Miriam.
Kada je 1951. godine objavljen “Lovac u žitu” (The Catcher in the Rye), odmah je postao bestseler. Pisac je bio šokiran svojom velikom fotografijom na koricama knjige i žalio se da ga ljudi presreću na ulici (posle toga je zabranio izdavačima da na korice njegovih knjiga stavljaju bilo kakve fotografije ili crteže).
Selindžeru je trebalo gotovo deset godina da napiše ovo delo, koje je izrazilo egzistencijalne strepnje mlade generacije u posleratnoj Americi, kao i bunt protiv licemerja i laži u svetu njegovog junaka, Holdena Kolfilda, koji je ubrzo postao mitska ličnost, alter-ego za mnoge generacije izgubljenih tinejdžera u Americi i širom sveta, tako da je značaj samog romana daleko prevazišao granice književnosti.
Vremenom, “Lovac u žitu” postao je sastavni deo školske lektire u mnogim zemljama. Njegova popularnost i dalje se ne smanjuje - u proteklih 60 godina, samo u SAD štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od preko deset miliona primeraka. Na listi najboljih američkih romana uvek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi.
Zatečen svojom ogromnom popularnošću, Selindžer se iz Njujorka preselio u malo mesto Korniš u državi Nju Hempšir i tu je ostao do kraja svog života, nedostupan za javnost.
Posle romana “Lovac u žitu”, Selindžer je 1953. objavio izuzetnu knjigu priča “Za Esme - devet priča”, koja je takođe proglašena za jednu od najboljih knjiga u američkoj književnosti, a zatim otvorio sagu o porodici Glas, knjigama “Freni i Zui”, “Visoko podignite krovnu gredu, tesari” i “Simor: uvod”, da bi 1965. potpuno prestao sa objavljivanjem.
Po njegovim rečima: “Čudesan je mir kad ništa ne objavljuješ. Tišina. Spokojstvo. Objavljivanje je užasan atak na moj privatni život. Ja volim da pišem. Ali pišem samo za sebe i za svoje zadovoljstvo... Ljudi na mene gledaju kao na čudaka, nekog ko je po strani od svega. A ja samo pokušavam da zaštitim sebe i svoj rad...”
Flavio Rigonat
