Koen u romanu Bajca
Kanadski kantautor Leonard Koen, koji gostuje 2. septembra u Beogradskoj areni, jedan je od junaka nagrađivanog romana Vladimira Bajca “Hamam Balkanija”, u izdanju kuće Arhipelag. Povodom Koenovog koncerta, izdavačka kuća Arhipelag poklanja priču o Koenu iz romana “Hamam Balkanija”, za koji je Bajac dobio međunarodnu književnu nagradu “Balkanika” za najbolju knjigu objavljenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini, kao i nagradu “Isidora Sekulić" za najbolju knjigu objavljenu u 2008. godini.
Kanadski kantautor Leonard Koen, koji gostuje 2. septembra u Beogradskoj areni, jedan je od junaka nagrađivanog romana Vladimira Bajca “Hamam Balkanija”, u izdanju kuće Arhipelag.
Povodom Koenovog koncerta, izdavačka kuća Arhipelag poklanja priču o Koenu iz romana “Hamam Balkanija”, za koji je Bajac dobio međunarodnu književnu nagradu “Balkanika” za najbolju knjigu objavljenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini, kao i nagradu “Isidora Sekulić" za najbolju knjigu objavljenu u 2008. godini.
Roman “Hamam Balkanija” prati zbivanja u dva istorijska razdoblja, 16. veku i našem dobu, u dva glavna prostora - osmanskoj carevini u užem smislu i Rumeliji (evropskom delu osmanskog carstva), kao i junake u tim vremenima i prostorima. Bajac prepliće lične drame s dramatičnim istorijskim događajima, čiji su junaci Mehmed-paša Sokolović i kodža Mimar Sinan, Sulejman Veličanstveni i veliki vezir Rustem-paša, ali i savremeni turski pisac Orhan Pamuk i sam Bajac, kao i Alberto Mangel i Alen Ginzberg, Lenard Koen i Sjon, Alan Stivel i vođa ETA Raul T...
Priča o Lenardu Koenu
- - - - - - - - - - - - - - - -
(odlomak iz romana "Hamam Balkanija" Vladislava Bajca, Arhipelag, 2008)
Čovek koji je naterao državu da sluša pesnika.
Kao da su znali da će 2007. biti predložen za Nobelovu nagradu (kao što su tih okolnih godina bili nominovani i neki drugi „moji“, jednako buntovni i dovoljno “stari”, koje sam poznavao - Koen i Dilan). Poezija je muzika. I obrnuto.
Doduše, Koenovoj javnoj kandidaturi prisustvovao sam u Montrealu i, zajedno s drugima, aklamacijom, izglasao taj predlog. Čudno, ali nešto što je u početku bilo začeto kao polušaljiva ideja nekih njegovih prijatelja (TV producenata, džez pevačica i pisaca...), publici rodnog mu grada učinilo se veoma zasluženim i ozbiljnim. Ubrzo se ovaj predlog više nije mogao povući: čitaoci, javnost i mediji podrobno su stvar isterali do kraja. Naravno, za ovakvog stvaraoca „kraj“ ne označava dobijanje Nobelove nagrade. Pomalo je naivno poverovati da će jedan ozbiljan čovek na ivici večite alternative, doduše, najstariji aktivni pop-rok muzičar (stariji i od Boba Dilana), sumnjičavima zauvek “pola pesnik pola muzičar”, koliko god da je čak i starošću potvrđivao sopstvenu doslednost, postati laureat takvog priznanja. Mada... nikad se ne zna. I izraz “pola riba pola devojka” često je bio korišćen za podsmeh, a one maštovite je, zapravo, podsticao na bajkovito.