Zatvorena instalacija-džamija
Venecijanska policija zatvorila je 22. maja umetničku instalaciju u formi funkcionalne džamije kojom se Island predstavlja na 56. Bijenalu umetnosti, a gradske vlasti su za to navele bezbednosne razloge i nepostojanje svih potrebnih dozvola za taj rad u bivšoj katoličkoj crkvi. Islandski centar za umetnost (IAC) saopštio je povodom zatvaranja izložbe da Bijenale u Veneciji više nije mesto za slobodno umetničko izražavanje.
Provokativni umetnički projekat “Džamija” islandsko-švajcarskog umetnika Kristofa Buhela (Christoph Büchel) izazvao je kontroverzne reakcije već na samom otvaranju 56. Bijenala, kada je u svetskim medijima i označen kao test za toleranciju vlasti u tom gradu, koje strahuju od napada kako anti-islamskih, tako i islamskih ekstremista.
Vlasti u Veneciji navele su u odluci o zatvaranju “Džamije” da ona predstavlja “bezbednosni rizik”, da Buhel nije imao sve dozvole i da je prekršio propise o dozvoljenom broju ljudi u objektu - godinama nekorišćenoj katoličkoj crkvi Santa Marija dela Mizerikordija u gradskom centru Kanaređio.
Buhelova instalacija, koja je funkcionisala protekle dve nedelje od otvaranja 56. Bijenala kao prva džamija u istorijskom centru Venecije, privlačila je dnevno više od sto vernika – muslimana iz Venecije i okoline, a do sada nije zabeležen bilo kakav incident. Projekat je realizovan u saradnji sa islamskim zajednicama Venecije i Islanda, a nekadašnja crkva, koja je u privatnom vlasništvu, iznajmljena je specijalno za paviljon Islanda tokom celog trajanja Bijenala, odnosno do kraja novembra.
Gradske vlasti su navele, međutim, da je Buhel trebalo da traži posebnu dozvolu za otvaranje molitvenog prostora, odbacivši navode islandskog tima da je reč o umetničkom radu koji služi i za molitvu.
Odluka o zatvaranju stupila je odmah na snagu, ali Buhel i organizatori islandske izložbe imaju mogućnost žalbe sudskim vlastima regiona Veneto u roku od 60 dana.
Zvaničnici Bijenala u Veneciji i kustos Okvui Envezor (Okwui Enwezor) distancirali su se od tog projekta, a odsustvo njihove podrške bio je znak da će ga gradske vlasti zatvoriti.
Zvaničnici pakistanske ambasade u Italiji, s druge strane, javno su zahvalili Buhelu i kustoskinji islandskog paviljona Nini Magnusdotir na “prostoru za molitvu i za umetnost, prostoru gde sve zajednice mogu da se okupe, razgovaraju i uspostave dijalog među sobom”.
Islandski centar za umetnost, organizator nastupa te zemlje na Bijenalu u Veneciji, saopštio je povodom zatvaranja “Džamije” da su ciljevi tog umetničkog projekta postignuti u izvesnom smislu, jer je i bio usmeren na to da baci svetlo na institucionalizovanu segregaciju i predrasude u društvu, koje se tiču i imigracione politike, a imaju ključnu ulogu u nacionalnim i verskim konfliktima širom sveta.
“Pošteno je reći da je taj cilj postignut”, saopštio je IAC.
Iako je razočaran odlukom venecijanskih vlasti, IAC je oštriju kritiku uputio rukovodstvu Bijenala, optužujući ga da nije podržao umetnički projekat “na način koji se mogao očekivati od organizacije takvog statusa i proklamovanog zalaganja za savremenu umetnost”.
Zatvaranjem islandske instalacije, kako je navedeno, postalo je jasno da samo Bijenale, koje je više od jednog veka bilo premijerna scena za vizuelnu umetnost iz celog sveta, više nije prostor za stvarnu slobodu umetničkog izraza.
“Umetnici izabrani da učestvuju na Bijenalu sada izgleda mogu da se bave samo pitanjima koja su prihvatljiva za lokalne vlasti”, saopštio je IAC, podsećajući da je cilj Buhelove instalacije u vidu džamije bio da obezbedi platformu za dijalog i komunikaciju između različitih kulturnih pozicija, a time i da doprinese dijalogu na internacionalnoj sceni.
IAC veruje da je, imajući u vidu te ciljeve, projekat “Džamija” bio od stvarnog značaja za Bijenale u Veneciji, posebno u svetlu centralne teme “Sve budućnosti sveta”.
IAC je saopštio i da su Buhel, kustos i ceo tim islandskog paviljona mesecima odgovarali na sve zahteve i prepreke koje su im postavljale gradske vlasti Venecije, otežavajući realizaciju celog projekta.
Napominjući i da je Venecija od davnina jedna od glavnih destinacija za ljude iz celog sveta, te da je velikim delom to što jeste zahvaljujući i uticaju islamskog i arapskog sveta, IAC je naveo i da su gradske vlasti zatvaranjem islandskog paviljona odabrale da odbace sopstvenu istoriju i mogućnost da Venecija postane centar suštinskog, savremenog dijaloga i pomirenja u vezi sa pitanjima koja su važna ne samo za ljude u Italiji i Islandu, već u celom svetu.
Odluka gradskih vlasti, ironično, usledila je svega par dana nakon što je papa Franja I formalno priznao državnost Palestine i tako otvorio vrata za dijalog ljudi hrišćanske i muslimanske vere, naveo je IAC, dodajući da su venecijanske vlasti odabrale, međutim, da zatvore umetnički prostor koji je bio osmišljen da ubrza takvu vrstu dijaloga unutar samog grada. Krenule su putem negiranja, predrasuda i iracionalnog straha, naveo je IAC za gradske vlasti Venecije.
Povodom novonastale situacije, IAC je saopštio da će pokušati da reši pitanje islandskog učešća na Bijenalu u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja, nauke i kulture Islanda.
*Foto: mosque.is
(SEEcult.org)