NITKOVLUK

Ilustracija: Srđan Đile Marković

Ilustracija: Srđan Đile Marković

.

PROLOG.

Tekst koji je od mene naručila "Politika" za svoju rubriku "Šta Srbija treba prvo da reši u 2010".

Posle nekoliko dana vaganja, "Politika" me je obavestila da, na žalost, taj tekst ne može da objavi.

Dabome, ja sam to na svoj naćin. Sami su tražili da se ne obazirem na ono što su na istu temu pre mene već pisali razni (Ljubiša Rajić, B.K. Vučo, Miroljub Labus, Vladislav Jovanović...)

Sve o pozadini slučaja, u dokumentarnom dramoletu "MAILtretiranje": http://www.seecult.org/blog/1722/mailtretiranje-dokumentarni-dramolet

.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ŠTA SRBIJA TREBA PRVO DA REŠI U 2010.

.

Najveći problem Srbije - nitkovluk

Nitkovluk sve obesmisli, svakoga obeshrabri.

Dok se ne otrese nitkovluka i temeljno se ne upristoji, Srbija neće nikamo.

Na tome dakle, najpre treba da se poradi, ostalo će već samo sobom.

Država mora da stvori takvo okruženje u kojem nitkovluk više neće biti “cool”, nego će ga svi snažno prezirati i šutirati onamo gde mu je oduvek mesto.

Pre svega, treba se manuti mistifikacija, nije pristojno, a ni pametno, nitkovluku tepati.

U tom smislu, trebalo bi insistovati na izvesnim jezičkim korekcijama. Na primer, ono što se iz milošte naziva nelikvidnošću, od sada valja prostodušno nazivati pljačkom, a robu koja nije isplaćena dobavljaču - kradenom robom.

U pristojnom svetu, to ne samo da se tako nazivlje, već se tako i tretira. Tamo “nelikvidno” preduzeće smesta likvidiraju, a direktora, ako ga već negde ne strpaju, iz pristojnog društva za navek isključuju.

Srbija dakle pre svega treba da se upristoji. Pristojnost nije samo ono - nož u desnu, viljušku u levu, mada ni to nije bez značaja. Pristojnost je pre svega duboko usadjeni refleks koji čini da u magnovenju odnekud znamo šta se neizostavno mora, šta se pak, nipošto ne sme.

Ne sme, na primer, Država da se stavlja u službu tajkunskih interesa, ne tako otvoreno i iskeženo. Ne priliči joj da nekom gazdi rasčišćava prostor za njegov real estate biznis. Nije pristojno to što radikalno ukida stanogradnju u Beogradu, sve dok taj gazda ne rasproda i poslednji od milion bestidno precenjenih kvadrata koje je bagatelno sazidao negde iza buvljaka.

Prošlog leta, naime, kad je počeo da ih prodaje, na brzinu je izglasan novi zakon o izgradnji, i od tada u Beogradu nije izdata ni jedna jedina građevinska dozvola, a sve urbanističke su poništene.

Još je nepristojnije što taj tajkunski 300-posto biznis Država pomaže subvencionišući (narodnim parama) kredite kojima se stanovi mogu pazariti isključivo kod Gazde. Građani, šta će, moraju da mu plate baš ponositu cenu, jer keša nemaju, a tim kreditom nije moguće kupiti ništa drugo.

Ali svaka čast Gazdi, može mu se! Ima pravo da finansira koga hoće i nije lud da odbija protivusluge. Država je ta kojoj zameram i koja s tim služinjčenjem treba smesta da prestane.

Stvarno ne znam biva li to igde, sem ovde, a najverovatnije, jer od istog smo "štofa”, i u Regionu.

A upravo u tom “štofu” je ključ. Zovu ga i mentalitetom. Sve se ovde njime pravda, svaka nepodopština i podlost. To mu dođe kao neki samoproklamovani imunitet. Čini što ti drago, nisi kriv, kriv je mentalitet.

Znači, kad nešto malo zabrljaš, na primer skenjaš naše jedine živote, ne budi slabić i nipošto ne priznaj grešku, a naročito, ne izvinjavaj se nikome, nego zavali, zvekni, falsifikuj… Svi će te onda, moćnog, obožavati.

Eto, ne treba nama tuđi rasizam, imamo mi auto-rasizam.

Mada, ruku na srce, ni ta auto-rasistička nije sasvim bez osnova. Samo što rečeni “mentalitet” nije ni Bogom dan, niti je za svagda dan. Itekako se može menjati, pa i munjevito menjati.

Treba tu samo nešto prosvećenog apsolutizma i, dabome, prosvećenog terora. Evropa ga je itekako upoznala. Zato, i samo zato je pristojna.

A ja sam tu paradigma. Nekada sam svoje kršine zlikovački parkirao gde god bi mi se učinilo da će im biti lepo. A onda - bilo je to nekako iznenada - i u Beogradu je okrenulo na tvrdo. Jedno pet-šet puta nemilosno mi odneše prometalo, pa sam uvek iznova morao da mozgam vredi li, zaboga, više od otkupnine? Zato, i samo zato sam sada i ja pristojan, pa k’o neki Nemac, kružim, kružim, kružim…

.

Radi boljeg razumevanja "Nitkovluka" dobro je kliknuti i na sledeći link:
http://www.seecult.org/blog/1722/ni-dete-asovcic