Stanje kulturne baštine na Kosovu

dr Irina Subotić, Mirjana Menković

dr Irina Subotić, Mirjana Menković

STANJE KULTURNE BAŠTINE NA KOSOVU
(abstrakt)

MREŽA JUGOISTOČNE EVROPE ZA NASLEĐE

Na inicijativu i uz finansijsku podršku švedske organizacije Kulturno nasleđe bez granica (Cultural Heritage without Borders – CHwB) osnovana je mreža nevladinih organizacija, kao i pojedinaca posvećenih očuvanju kulturne i prirodne baštine u regionu Jugoistočne Evrope, u koju su do sada uključene Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Hrvatska, Srbija i Kosovo. Poziv je upućen pojedinim bugarskim i rumunskim organizacijama da se priključe.

Poznato je da prostor Jugoistočne Evrope odlikuje veliko prirodno i kulturno bogatstvo, kao i raznolikost etničkog nasleđa, religija, običaja. Upravo zbog tih različitosti kao resursa posebnih vrednosti, ali i zbog aktuelne podvojenosti i još uvek nerešenih mnogih pitanja od zajedničkog interesa, mreža nastoji da uspostavi dijalog i saradnju i da tako doprinese boljem poznavanju kultura u regionu. Misija ove mreže je da „deluje u pravcu zaštite i promovisanja našeg zajedničkog nasleđa, što vodi ka održivom i odgovornom razvoju“. Planirani su zajednički projekti, kao što su edukativne radionice sa mladima različitih narodnosti, zatim organizovanje poseta spomeničkom nasleđu u teško pristupačnim delovima, naročito u blizini granica, kao i negovanje kontakata preko mreže. Time se traga za rešenjima brojnih pitanja, posebno vezanih za naše nasleđe u područjima kao što je Kosovo i Metohija.

Članovi mreže iz Srbije su ARCH i Evropa Nostra Srbija iz Beograda i Suburbium iz Novog Sada.

Ministarstvo kulture Republike Srbije smatra da ovakva vaninstitucionalna i multinacionalna delovanja, a pre svega uspostavljanje kontakata u cilju zajedničkih projekata vezanih za baštinu, mogu da doprinesu poboljšanju odnosa u regionu, za nas posebno značajno zbog spomeničkog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

PRAVOSLAVNA SVETA MESTA NA KOSOVU/UNMIK
Novi pogled na krizu koja traje

Nijedna nova sila, nijedna nova vlast još uvek nije ni zaustavila, niti čak ublažila krizu pravoslavnih, hrišćanskih svetih mesta na Kosovu/UNMIK, koja je svoje katastrofične razmere dosegla još 1999. Sukobljeni globalni i regionalni politički interesi parališu ili podrivaju sve pokušaje da problemi počnu da se rešavaju, a ta sveta mesta spasu i sačuvaju, kako za svoje poklonike, tako i za civilizaciju uopšte.

Jedna od diferencijalnih odlika pravoslavnih svetih mesta na Kosovu/UNMIK jeste njihova povezanost sa živom istorijom i narodom čiji su deo istorije. To nisu sveta mesta nastala u tuđini u osvit hrišćanstva, ona koja povorke hodočasnika sa svih strana Sveta obilaze po jednom u životu. Pravoslavna sveta mesta na Kosovu/UNMIK su domaće svetinje, koje se vide sa kućnog praga, i u koje se odlazi redovno, za praznik. Sem što su sveta, to su mesta materijalnog i duhovnog iskustva nacionalne istorije Srba. Ne preistorije, nego neprekinute istorije, od Srednjeg veka do danas.

Grupa nezavisnih ljudi posvećenih ovim problemima, a okupljenih oko NGO Mnemosyne, potstaknuta različitim međunarodnim inicijativama za definisanje okvira Svetih mesta (religioznih ili prirodnih), pokušava da nađe novi pristup očuvanju i zaštiti pravoslavne baštine na Kosovu. Pri tom se nada da tako najzad može da doprinese zaustavljanju krize koja će, ako se nastavi, dovesti do nasilnog iskorenjavanja pravoslavnih svetih mesta.

Na osnovi uvida u stanje na licu mesta, rezultata sopstvenih studija i projekata, ekspertskih izveštaja, izveštaja međunarodnih komisija i radnih timova, kao i informacija objavljenih u javnim medijima stručnjaci okupljeni oko Centra Mnemosyne zaključuju da pravoslavni religijski objekti visoke umetničke i istorijske vrednosti na Kosovu/UNMIK predstavljaju sveta mesta, ali i dalje:
-nisu dovoljno pravno i fizički zaštićena pa su u kontinuitetu izložena napadima, rušenjima i pljačkanju;
-nisu pod brigom i odgovornošću odgovarajuće institucije i specijalističke službe, niti obuhvaćena efikasnim sistemom normi i nadzora, pa propadaju i usled neodržavanja ili se nestručno rekonstruišu i restauriraju;
-nisu, kao imovina, zaštićeni od uzurpacije vlasništva i korišćenja;
-nemaju delotvorne programe revitalizacije, ne samo lokalnog monaštva, nego i lokalnog stanovništva, kako bi trajala ne kao ostrva u moru inovernika, nego kao žarišta duhovnog razvoja;
-nisu u svakom trenutku slobodna i dostupna svakom pokloniku i verniku, pripadniku slobodnog naroda.

Zbog toga stručnjaci okupljeni oko Mnemosyne nastoje da pravoslavna sveta mesta na Kosovu/UNMIK budu
-jednako tretirana kao sveta mesta u ostalim zonama sporova;
-obuhvaćena primenom međunarodnih sporazuma i obrazaca, kao što su Status quo (ante) i drugi kompromisi za rešavanje konflikata, a time i zaštićena od skrnavljenja, napuštanja i nestajanja.

Konferencija "Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija", Beograd, 22-23.5.2009.