TEZE O KIČU (i nešto malo o Kusturici)
/ stjepan_mimica
Teze nabačene povodom neobjavljene ankete o kiču iz 2007. 1. Kič najčešće nastaje kao posledica odluke stvaraoca da iznedri nesto umetničko. To je kič odluka koja teško da će rezultovati ičim umetničkim, naprosto zato što umetnost niti umetniku veruje, niti za odluke umetnika haje. Desi se samo onda kad prosto ne može da se ne desi. Stoga mi je uvek bila sumnjiva priča o mukama umetnika pred belim platnom ili nad listom belog papira. Kao, mora on tu nešto. Što bi morao? Ne mora!
.
Teze nabačene povodom neobjavljene ankete o kiču iz 2007.
.
1.
Kič najčešće nastaje kao posledica odluke stvaraoca da iznedri nesto umetničko.
To je kič odluka koja teško da će rezultovati ičim umetničkim, naprosto zato što umetnost niti umetniku veruje, niti za odluke umetnika haje. Desi se samo onda kad prosto ne može da se ne desi.
Stoga mi je uvek bila sumnjiva priča o mukama umetnika pred belim platnom ili nad listom belog papira. Kao, mora on tu nešto. Što bi morao? Ne mora!
Skica uz ovu tezu - blog o Kusturčinom filmu "Život je čudo" (http://www.seecult.org/blog/1722/o-indijo-zemljo-faraona-skica-uz-prvu-t...)
2.
Priroda kiča je mnogo više etička, nego estetska.
Kič je pre svega laž, quid pro quod, ovo za ono.
Kič nikada nije rezultat omaške ili neveštine, ne nastaje iz nehata ili naivnosti, već uvek iz nekog svesnog koncepta i računice.
Kič je ne-delo (nedelo) s predumišljajem.
3.
Kič ne treba poistovetiti sa lošim ili nedobrim ukusom.
Primarno, kič nastaje iz nedobre namere, neutemeljene ambicije, šićardjijske kombinatorike.
4.
Poput istine i lazi, umetnost i kič jesu antipodi, ali skoro nikad nisu oštro odijeljeni, već se unutar istog dela druže, medjusobno inspirišu i podstiču.
Bez ponešto kiča, umetnost skoro da nije moguća.
5.
Kič je nešto kao začin umetnosti, čini je svetini bližom, svarljivijom, razumljivijom.
Ono sto je u nekom delu kičersko, najčešće ima veze sa sterotipom, opštim mestom, predrasudom, a sve su to gotovi mentalni blokovi koji, mada sa istinom po pravilu nemaju ništa, u čestitom konzumentu izazivaju radost prepoznavanja i razgaćenu prisnost, te uz njih on katkad nevoljno proguta i ponešto od onoga što je u delu umetničko.
6.
Prva rečenica priručnika za polaganje vozačkog ispita glasi: “javni put je svaki onaj put koji se po propisima o javnom putu može smatrati javnim putem”.
Ovo je circulus vitiosus samo na prvi pogled, a zapravo je definicija koja je u isto vreme i očaravajuce precizna, i bestidno fleksibilna.
Na sličan način može se definisati i umetničko delo. Dakle ovako:
Umetničko delo je svako ono delo koje se, po odluci umetničke kritike, može smatrati umetničkim delom.
Stoga je moguće da i kič ostvarenje, samo ako je propisno brendirano, zasluži status umetničkog ostvarenja.
7
Kritičari kič najčešće prepoznaju po stereotipu Ako se kič malo preruši, ne prepoznaju ga.
Veštiji umetnici to znaju, pa maskeradi nikad kraja.
.
.
