BITI ISTI, BITI POSEBAN, BITI SLOBODAN - CRNO BELI SVET by SF

Rođena sam davnih 70-ih u gradu koji je onda i sada bio beo, među ljudima koji su onda u mojim očima bili beli, u epohi koja je imala nijansu bele boje. Ja sam rođena u boji. Rasla, razvijala se, maštala, svoj svet i identitet gradila u boji. Nekad neprimetna, nekad ekscentrična, nekad patetična, uvek autentična. Svojih boja i nijansi bila sam svesna tada, sada još više. Nisam se uklapala, poklapala, podlegala imeprativu sredine zvanim BITI ISTI. Da li sam bila POSEBNA prepuštam sudu drugih. Ali sam, uprkos svemu što je određivalo moj život, ostala SLOBODNA. Grad je vremenom menjao boju, ljudi nijanse, epoha ekspoziciju.

Rodila sam sina. I moj sin je rođen u boji, ali u tamnom gradu sa mnogo nijansi na licima drugih. Moj sin jeste POSEBAN. Da li je i koliko poseban govore reči i misli koje je ispisivao u svojim zapisima sa svega 10 godina. On ne želi da bude poseban. On želi da bude ISTI.

Pubertet, hormoni ili demoni uneli su samo jednu boju u njegov svet. Ta boja nije crna. Ona je teget, bar je ja tako zovem. Sada je moj sin SLOBODAN, bar misli da jeste. Tako ISTI i SLOBODAN ne piše više, jer pišu ''ŠTREBERI I PEDERI''.

Moj sin jeste POSEBAN. Zato želim da verujem da će, kada se oslobodi ISTIH, postati ponovo SLOBODAN da ispisuje, mašta i sanja priče poput ove napisane sa 10 godina. Do tada ja pristajem da ponosno budem PEDER I ŠTREBER, SLOBODNA I POSEBNA. ISTO prepuštam istima.

ЦРНО БЕЛИ СВЕТ

Био једном давно, један далеки мали свет, таман за једну чудну цивилизацију. Тамо је сваки милиметар био у својој боји,  у својој нијанси. Свака боја је представљала неку људску особину. Хармонија се ширила, док... Сваки народ је тврио да је његова боја боља. Биле су то опасне свађе, све до тренутка када су се свађе претвориле у рат.

Годинама је трајао тај рат. Многи су умирали од повреда, а други од мањка ресурса, хране и воде. Одједном од беде и туге боје су почеле да бледе. Бледеле су док нису потпуно нестале. Остале су само бела и црна. Од тада то је послератни црно бели свет. Бело племе, победник у рату је приграбило све избледеле боје и  „цовoн“, односно тадашњу монету. Помоћу њега живели су у великим белим зградама.  Док је горе на небу, бели део света уживао, није ни знао да је бела боја симбол једне врсте хладног белог мермера. Ти људи у свом животу уопште нису упрљали руке радом. Били су хладни и безосећајни. Њихова похлепа је расла. Живели су највећој раскоши и чистоћи а да притом нису ни слутили да постоји неки други, тежак живот у њиховој близини. Тамо доле, у беди крије се мала, усамљена, сиромашна група која нема ни пребијену пару. Дубоко испод гарежи, стоји једна забележена мисао: „Свако има своју мекшу страну. Некад је лакше, некад теже допрети до ње“. Ми је данас зовемо слаба тача. Године су пролазиле док један црнац  није одлучио да разговара са белцем. Рекао је: „Сада је све око тебе бело. Никада нећеш доживети и упознати ништа ново Замисли све лепе пределе који би могли бити шарени, замисли прелепу башту која би са шареним цвећем свирала предивну композицију боја. Сада замисли све то исто само у белој боји. Признај да ће ти бити лепша шарена визија. Ако желимо бољу будућност, терба да променимо садашњост“. У тренутку су се створили црвена љубав, жута топлина и добродошлица њихових срца, све док све није попримило некадашње нијансе. Од тог тренутка су се поново слагали. Данас се на венчањима носе беле хаљине и црна одела, а када се оне споје настају све друге боје у браку.

Богатство не вреди ако њиме уништавамо животе других. Само нада људе трајно мења на боље, а новац подстиче на похлепу.