Konstukcija i dekonstrukcija

Skulptura Aleksandra Bunčića

Šta ostaje od svetlosti i senki Bunčićevog ranijeg urbanog pejsaža u kome se realno rastače u virtuelnom? Izgleda da se sada javlja podvojeno osećanje koje seče njegov graditeljski naum, te poziva na svakodnevne prizore ranije ucrtane u njegovim kreativnim mapama, ali sada sa naznakom genetski modifikovanih horizonata, ukrštenih tačaka koje tvore prostrane nesaznative konstrukcije, formirane od napuklina i otpalih delova, nanovo umrežene u novi korpus. Ova drugačija serija crteža - planova i skulptura, nastala je kao posledica kombinacija metalnih ploča, vedutiste novog milenijuma na temu mesta koja više ne postoje ili još bolje, mesta koja još ne postoje.

Ranije zgrade koje su nagoveštavale moguća staništa neke bliske budućnosti, mutirala su u revolucionarne kombinacije, mogućnosti kombinovanih perspektiva prostora. Osobeni artistički jezik ovog mladog umetnika, ukazuje na nove profile, metafizičke, nestvarne, instinktivne, koji tvore gotovo arhitektonski park recikliranih namera, dakle načinjen kombinacijama oblika, serijama skulptura nastalih upravo kombinovanjem mogućih geometrijskih aspekata. Eksperiment koji nastaje između kontaminacije savremene skulpture, njene destrukcije na nejednake plohe, potom digitalne rekonstukcije koja daje novi plan, smernice kretanja, nova predskazanja forme, koja sada postaje nešto sasvim drugo. Ovaj arhitekta slikar, otkriva genijus loci u kome pokušava da individualizira karakter potpuno novog grada, nastalog artikulisanjem, razlaganjem, usitnjavanjem, te pomnom refleksijom o konkretnoj realnosti sa kojom se čovek svakodnevno susreće, a koja sada, ovako transponovana i projektovana daje potpuno novi izgled građevinama koje egzistiraju kao mali odsečci - skulpture. Tako jedan prostor postaje mesto budućnosti, u kome nameštene zgrade spajaju nebo i zemlju, predstava idealizovane svakodnevice za čoveka koji živi kao deo kritične grupe koja diskutuje o vrednostima, slobodi...dakle, prostor konstrukcije/destrukcije/rekonstrukcije monumentalnih zdanja, prethodnih Bunčićevih projekata –crteža, namenjenih najrazličitijim funkcijama, kao delovi izmaštanog grada, koji će se bazirati na konstelaciji ljudskih odnosa, saživota, sada ostaju po strani. Nova serija radova, podrazumeva reparacije nastale insekcijom i umetanjem, što generiše manje oblike, metalne forme oštrih krajeva, skulpture nastale raspadanjem do skora konzistentnih funkcionalnih zgrada, te nanovo sklopljenih u sasvim estetizovanom naumu, dekorativnog tipa.

Ono što se možda da naslutiti u umetnikovoj sledećoj nameri, njegovoj potrazi za diferentnim formama, je sledeća konstrukcija-rekonstrukcija koja će doneti nove izraze satkane od esencijalnih oblika, koji će tvoriti recidivnu fizionomiju ranijih zdanja precizno ucrtanim i deponovanim u njegovoj arhitektonskoj mapi.

Vladana Kosić MA