1. Dan - HODNIK - NEŠTO IZMEĐU Utrčavam u uzani, mračan hodnik. Zovem ga "Nešto između". Između života i smrti, sna i jave, dostojanstva i poniženja. Sve na jednom mestu: bubrezi, prostate, infarkti, polomljeni ekstremiteti. Svi na jednom mestu: kardiovaskrsli, mumificiranih izraza lica, balsamovani od bolova, članovi familije koji prebiru po imenicima svojih mobilnih telefona tražeći one kontakte za ''ne daj Bože, nikad se ne zna'' situacije, proširena porodica obolelog Roma i poneki dobri komšija.
Obično veče obične jeseni, jedne u dugom nizu onih koji se ponavljaju ustaljenim redosledom. Magla je, dnevnici se nižu na kanalima nacionalnih televizija, tople probe... Probe su tople, a meni je hladno na svojoj - nacionalnoj frekvenciji. Probam da ignorišem dnevnike, kanale i broj svojih jeseni koje su se nanizale u mom odsustvu.
Mobilna književna rezidencija - Čelobrdo 2016. Tema: Muzej korupcije Učesnici: pisci i kolumnisti Ana Radmilović, Ahmed Burić, Brano Mandić, Marko Tomaš i, na preporuku Krokodila, Barbi Marković. Organizatori: Goran Denić, Vesna Tašić, Đorđe Gregović. Moderator - lingvista, pisac i izdavač Pavle Ćosić
Pavle Ćosić (čita osnivački akt MK): Zemunski mali umetnički centar ZMUC i Društvo protiv korupcije DRPKO osnovali su Muzej korupcije (MK).
Dobro, bila je to lijepa sedmica. Malo je reći lijepa. Niko nema pravo da priča o nečemu dok ga ne okusi. Čelobrdo je prava stvar. Ćao svima, i da se vidimo sljedeće godine. Nosim puno utisaka, super sam se proveo. Imam samo riječi hvale za domaćine, a priroda, ej, pa to je priroda Crne Gore, to je monument, siđeš za pola sata sa brda u more. Baš nam je bilo lijepo, ostvario sam i dragocjene kontakte sa drugim piscima. Nije loše poznavati ljude iz branše, a nekako smo se otmeno družili. I neka smo. Niko nema pravo da nam zamjeri što ločemo, takvi smo kakvi smo.
*Ovaj libreto posvećen je jednoj Sestri i dvojici Braće. I jednom nomadskom plemenu od cirka 500 duša, naivno postavljenih u predivni zaliv koji je već pojela budućnost. Sve u ovoj priči je istinito, samo je sudbina nomada ostala neizvjesna.
1. Sve bi bilo bolje da smo makar imali gde da odemo, ali bili smo pešaci, a put do prve prodavnice je bio opasan po život, pa smo sedam dana proveli gledajući jedni drugima u lica, pokušavajući da ocenimo koliko do eksplozije i potpunog ludila. Nakon prve diskusije tokom koje je popijena zastrašujuća količina rakije, tema je otišla dođavola, a neki od nas su se narednih dana prepustili čarima prirode. Hodali smo kroz okolno šipražje i čudili se konceptu koji je spojio nekoliko pisaca u pustim crnogorskim brdima.
Na pijaci u Baru, punoj šarenila tezgi, otišao sam da kupujem stvari za ručak. I interpunkciju. Samo dvoje, prodavac i žena u narodnoj nošnji imali su takvu robu, pa sam nakon što sam obavio kupnju paradajza, maslinova ulja koje želudac neće mučiti kiselinom, okrenuo stolovima sa interpuncijskim znakovima. Žena u narodnoj nošnji me je spremno dočekala:
Jednom prigodom, dok je Alexandre Dumas bio u proročanskom zanosu te tvrdio da će pušenje cigara Francusku, najduhovitiju zemlju Europe, kroz pedeset godina taj ritual uvlačenja dima u pluća učiniti dosadnom poput Nizozemske, Eugen DeLacroix, čuveni francuski slikar, umoran od Dumasovih vječnih pretjerivanja rekao mu je: To je bezopasno predskazanje, a za pedeset godina nitko od nas neće biti ovdje da te pozove za odgovornost za tvoje pogreške.
Da probam da objasnim o čemu se zapravo radi. Našli se pisci u nekoj vukojebini nadomak Budve za koju ni stari Budvani ako nisu od Paštrovića ne znaju. Kuća u kojoj smo smešteni i okolina, sve zajedno izgleda kao raj kako ga zamišljaju Jehovini svedoci. Vedro, sunčano, svi veseli, šala šalu sustiže, mudrosti pršte, hrane i pića dovoljno, ne previše. Zapravo, pića ipak malo više, ali zato je tu diktafon. A tu smo da stvorimo eksponate za muzej korupcije. To je zadatak.
Razmišljajući o artefaktu, eventualnom eksponatu koji bi bilo korisno priložiti Muzeju korupcije, nameće mi se zbirka saveta, nekakav priručnik, kratka uputstva sa ilustracijama i primerima, sve da bude jasno i belodano, doslovce i nacrtano e kako bi se finom čoveku pomoglo da se snađe u ovom strašnom svetu, da korumpira i da bude korumpiran. Da ne bude glup u društvu a u poslovima neuspešan.
