Mada, naravno, kad bismo iščačkali neko zajednićko iskustvo..., ništa specijalno, eto, neko koračanje..., najbolje Hilandarskom ulicom, najbolje u rano jutro, u praskozorje, ali ne u bilo kakvo, već u zimsko, bljuzgovito, da te Bog sačuva praskozorje... Pa još kad bismo (jer ima li ičeg prirodnijeg?) tom eventualnom koračanju dodali jedno baš onako..., baš očajno upinjanje da sopstvenu čeonu kost osetite iznutra..., e, onda bi moja neveština tu bila nebitna, onda biste odmah znali o čemu pričam.
EASTERN FRONT, klub Idiott Dalmatinska 13, Beograd
Klupski filmsko-muzički program Eastern Front predstavlja od 3. decembra, u okviru Strip’n’Screen događaja, Branislava Nakića i Jelenu Kurjak.
Branislav Nakić rođen 1976. godine u Beogradu, upisao je Fakultet dramskih umetnosti iz trećeg pokušaja, a radi na TV Fox kao montažer, a bavi se i kolažnom animacijom i fotografijom i lomografijom.
EASTERN FRONT - KASNE 70-TE/RANE 80-TE
Program 30.11-6.12.2009.
Klub IDIOTT, Beograd, 18-02h
Filmovi: BOB MARLEY AND THE WAILERS - live at The Rainbow + CARIBBEAN NIGHTS; CLASH ON BROADWAY + JOE STRUMMER & THE MESCALEROS live at Rockpalast; B DUM B DUM + BUZZCOCKS live at Shepherd Bush Empire; GANG OF FOUR - Rockpalast 1983 + XTC - Rockpalast 1982; TUXEDOMOON - VIDEOS, RARE LIVE FOOTAGE AND GREAT THEATRE PLAY ”GHOST SONATA”
Muzika: SUBVERSIVE BEAT FOR NEW GENERATION, SONGS THE LORDS TAUGHT US, NADPLESNI VJ&DJ 'ZLO I NAOPAKO', MODERN DANCE, Call M for Music
EASTERN FRONT, klub Idiott
Dalmatinska 13, Beograd
Klupski filmsko-muzički program Eastern Front predstavlja ove nedelje u okviru Strip’n’Screen događaja mladu umetnicu Jelenu Bodrožić, ilustratorku više muzičkih izdanja i fanzina.
Rođena 1982. u Inđiji, Jelena Bodrožić se od 2000. profesionalno bavi ilustracijom i slikarstvom, a od 2005. izlaže u zemlji i inostranstvu.
Učesnica je i više likovnih kolonija, a između ostalog, izradila je nekoliko mozaika za vojvođanske manastire.
Vlasti su nam danas opet svima dodelile, ili - nisam se baš udubljivao - možda oduzele, po jedan sat. Najesen će, kažu, opet da ga vrate, i nikom ništa.
Nikom ništa - my ass! Ništa oni bez nekog šićara!
Sem toga, slabo ja u to njihovo vraćanje verujem. Da li su dosad vraćali, ne znam, - ruku na srce, nisam pratio. A i na zanima me: sat više, sat manje, jaka stvar!
U povodu nedavno održanog Beogradskog maratona, treba ukazati na jedan specifičan, u nekim gradovima već tri godine izuzetno popularan, a u Beogradu sasvim nepoznat stil masovnog trčanja građana.. Njegove osnovne karakteristike su:
1. POGNUTOST - Građanin-trkač trči povijen u struku.
2. OPTEREĆENOST - Građanin-trkač izvanredno retko trči bez ičega u ruci. Najčešće nosi u novine uvijenu veknu, kesu s korenjem ili kakvim lišćem, kavez s kanarincem, poneku daščicu, grančicu, komšinicu, ili već šta dohvati.
Evo, na primer, pesma o Banović Strahinji. Već posle drugog, najviše trećeg čitanja, taj proslavljeni junak (“netko bješe” i “pomalo je takijeh…”) jasno se ukazuje kao anti-junak, a ono sto su nam u školi uvaljivali kao prostodušnu sagu o junaštvu i plemenitosti, kao veličanstvena, psihološki ubedljiva poema o lakomislenosti i bezobzirnosti, taštini i izopačenosti, ali i o samospoznaji i otrežnjenju, kajanju i iskupljenju.
Neobjavljeni odgovor na "Blicovu" anketu "Treba li umetnost da šokira javnost" (povodom zabrane izvajanog Pape u gaćama, na izložbi u Milanu 2007)
:
Pitanje “treba li umetnost da šokira javnost” ja bih neznatno izmenio, dakle: MOŽE li umetnost da šokira javnost?
Za ozbiljan odgovor trebao bi mi i ozbiljan prostor, te ću stoga samo paušalno ustvrditi sledeće: može, ali samo onim svojim segmentom ili dimenzijom koja sa suštinom umetnosti nema mnogo veze.
Ali šta je šok, šta je zaista javnost i, dabome, "was ist kunst?"
